Srbija i Balkan
32 godine Tuzlanske kolone: Mladi vojnici goreli su kao buktinje i umirali u najtežim mukama
Komandant Operativnog štaba u Tuzli Ilija Jurišić optužen da je naredio napad na kolonu JNA. Osuđen u Srbiji na 12 godina zatvora ali je pravosnažno, zbog nedostatka dokaza, oslobođen 2016. godine – isplaćena mu je odšteta od 53.000 evra
Tuzla, grad u Federaciji Bosne i Hercegovine, danas će, 15. maja, obeležiti "Dan odbrane grada". Tog dana, 1992. godine, veli tuzlanska "istina", "paravojska tzv. Srpske Republike, sa pripadnicima strane vojne sile, Vojske Jugoslavije, napala je Tuzlu". Zatim su pripadnici MUP BiH – Stanice javne bezbednosti u Tuzli, sledi nastavak tuzlanske BiH "istine", "vršeći svoju Ustavom SR BiH propisanu obavezu, odbranili svoj grad i sudbonosno doprineli odbrani Bosne i Hercegovine". U Tuzli se, prenose već godinama tamošnji kao i sarajevske portali, 15.5. obeležava u znak sećanja na odbranu Tuzle od "napada agresora", a sve u svrhu "gradnje budućnosti na istini".
O 54 pripadnika JNA, koji su mučki pobijeni tog dana na Brčanskoj malti, raskrsnici u Tuzli, o 78 ranjenih, o 44 zarobljena vojnika od kojih su neki kasnije pobijeni na najstrašnije i najsurovije načine, u ovoj "istini" nema mesta. Prema podacima koje su prikupile vlasti RS, u napadu na kolonu na Brčanskoj malti poginulo je 59 vojnika, 150 ranjeno, dok neki izvori iz Federacije BiH govore da je bilans bitke bio 160 poginulih i 200 ranjenih vojnika JNA.
Porodice u zasedi pobijenih vojnika, preživeli učesnici masakra, danas bi trebalo da se okupe na mestu zločina, još jednom da pošalju poruku da se zločin ne sme zaboraviti, oplakivaće svoju nevino pobijenu decu, dok će Tuzla slaviti Dan odbrane grada, "časno i s poštovanjem sećati se branilaca".
Koliko je časti u napadu na kolonu JNA u povlačenju iz kasarne u Tuzli, ostaje na čast i savest onima koji će danas u Tuzli slaviti. Na savest i čast međunarodnoj zajednici je i činjenica, pitanje kako to da za 32 godine nema suđenja i nema presude za organizatore i izvršioce podlog napada u kome su prekršena mnoga pravila ratovanja. Narativ je i u ovom slučaju poznat – Srbi su agresori, muslimani iz Tuzle su žrtve. I tu se na tuzlansku "istinu" može staviti tačka.
A, tog 15. maja 1992. godine na Brčanskoj malti napadnuta je 92. motorizovana brigada JNA koja se, prema prethodno postignutom dogovoru muslimanskih vlasti u Sarajevu i predstavnika SR Jugoslavije o povlačenju JNA iz Bosne i Hercegovine, mirno povlačila iz kasarne "Husinska buna". Na osnovu dogovora komandanta kasarne potpukovnika Mila Dubajića i opštinskih vlasti u Tuzli, kolona u kojoj je bilo oko 200 vozila i 600 vojnika, iz Tuzle je trebalo da izađe u 15 sati. U 15 sati došlo je međutim do, verovatno unapred planirane diverzije, spora oko predaje dela vojnoj oružja TO Tuzle, pa je kolona iz grada krenula tek četiri sata kasnije.
U trenutku kada je poslednja trećina kolone iz pravca Skojevske ulice izašla na raskrsnicu Brčanska malta, iz okolnih objekata, solitera, iz zasede, pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane, policije, paravojne formacije "Patriotska liga" odnosno "zelenih beretki", otvorili su vatru na kolonu, vojnike od kojih su mnogi imali tek 18, 19 ili 20 godina. Neke vatrene tačke bile su i u gradskoj bolnici koja je u blizini. Prethodno je precizno utvrđena ruta povlačenja kolone, što je u mnogome olakšalo postavljanje zasede.
Koliko je napad bio dobro planiran, pripremljen, govore i činjenice da su na putevima bile postavljene zapreke, okolo iskopani rovovi, urađeni zakloni, postavljeni ježevi, nagazne mine.
Usledila je paljba iz vatrenog oružja, korišćene su "zolje" zapaljivi kokteli, tela desetina vojnika bila su izmasakrirana u toj meri da ih kasnije nije bilo moguće prepoznati. Snajperisti raspoređeni po soliterima, stanovima, sećali su se kasnije neki preživeli, pucali su najpre u vozače kamiona i drugih vozila kako bi blokirali prolaz i onemogućili kretanje kolone. Zatim su palili vozila u kojima su bili vojnici, masakr u zasedu uhvaćenih bio je poslednja faza. Mladi regruti JNA umirali su u buktinjama u najtežim mukama.
Sve je bilo završeno za oko pola sata. Sledila su pojedinačna, brutalna ubistva ranjenih, preživelih, zarobljenih... Neki izvori pominju da je na putu u bolnicu, u sanitetskim vozilima, udarcima čekićem u čelo, pobijeno 17 ranjenika. Sa prvim mrakom, tela pobijenih vojnika pokupljena su sa ulice, odvezena na gradsku deponiju gde su zatrpana smećem. Napad je direktno prenosila lokalna televizija. Iz masovne grobnice na groblju Trnovac kod Tuzle, sedam godina posle napada ekshumirani su posmrtni ostaci 30 izgorelih vojnika.
Masakr vojnika JNA u Tuzli dogodio se, inače, samo 12 dana posle sličnog napada u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, kada su "zelene beretke", pripadnici "Patriotske lige", TO BiH u napadu ubili 42 vojnika JNA.
Ilija Jurišić, starešina policije BiH, komandant Operativnog štaba Javne bezbednosti u Tuzli koji je 2007. bio uhapšen u Srbiji i optužen da je naredio napad na kolonu, dva puta bio je u Srbiji osuđen na 12 godina zatvora zbog Tuzlanske kolone, ali je 2016. godine, pravosnažnom presudom Apelacionog suda oslobođen svih optužbi zbog nedostatka dokaza. Jedanaest godina posle masakra, 2003. godine, Haški sud ustupio je predmet Tuzlanska kolona Tužilaštvu BiH koje je 2009. godine obustavilo postupak i zaključilo da u ovom slučaju nema elemenata ratnog zločina.
Srbija je u međuvremenu, po presudi iz septembra 2019. godine, isplatila Jurišiću 53.950 evra odštete zbog tri i po godine proveden u zatvoru posle hapšenja a tokom suđenja za ratne zločine. Odšteta je isplaćena zbog "pretrpljenog duševnog bola zbog neosnovanog lišavanja slobode".
Posle povratka Jurišića u Tuzlu posle prve oslobađajuće presude 2010. godine, u gradu je organizovano narodno veselje.
