Srbija i Balkan
Alergije ne biraju žrtve: Odrasli sve češće obolevaju, ne stavljajte decu pod stakleno zvono
Svaka druga osoba pati od alergije, ali to ne mora da podrazumeva da oseća tegobe
Alergije su bolest sadašnjosti i u porastu su. Starosna kategorija obolelih se spušta, a primetno je da su deca danas osetljivija nego generacije koje su odrastale pre nekoliko decenija. Paralelno sa tim, događa se da odrasla osoba prvi put tek sa 40-50 godina prepozna neke od uobičajenih tegoba - svrab nosa i očiju, kijanje, suzenje, bol i grebanje grla...
S obzirom na to da nauka nije odgovorila na pitanje zašto neka prirodna čestica, poput polena biljke, postaje prirodni zagađivač i zašto naš organizam burno reaguje na nju, sva terapija i medikamenti koji postoje, tu su da ublaže neugodnosti, ali ne mogu da nas izleče.
Dečji alergolog u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, dr Katarina Milošević, za RT Balkan kaže da je učestalost alergijskih bolesti, pre svega alergijske kijavice, apsolutno u porastu.
"Ako govorimo o alergijskoj astmi, učestalost se procenjuje na 8 do 10 odsto. Kada govorimo o alergijskom ranitisu, to je i do 40 odsto. Deca na polinozu mogu da budu senzibilisana već od treće godine života, ali to ne znači da moraju da ispolje značajnije simptome", objašnjava ona.
Kaže da podaci ukazuju da svaka druga osoba ima neku senzibilizaciju, da je alergičan na neki od inhalatornih alergena, ali da to ne mora da podrazumeva da će osetiti tegobe.
Ono što doprinosi porastu alergijskih bolesti kod nas i u svetu, kako naglašava, je stepen zagađenja, način života, nasledne bolesti, teška provodljivost mera prevencije, pogotovo kod polinoze...
"Davno je napuštena sentenca da ako su roditelji oboleli, i vi ćete. Tu su i ishrana, poremećaj mikrobioma, epigenetika koja je vrlo važna za razvoj i povećanje učestalosti alergijskih bolesti. Da li će neka osoba ispoljiti simptome i koliko će oni biti jaki, zavisi od toga koliko rano je razvila alergijske reakcije, da li je u detinjstvu imala probleme ili su se oni kroz vreme pogoršavali", naglašava sagovornica RT Balkan.
Imunolog Dušan Popadić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu za RT Balkan objašnjava da, kada nam se čini da se alergija odjednom javila u poznom dobu, za to nije odgovoran pad imuniteta, nego promenjena reaktivnost imunskog odgovora.
"Moguće je da se tada osoba prvi put susrela sa nekim alergenom ili da se susrela sa nekim infektivnim agensom koji tako skreću imunski odgovor da se prave IgA antitela umesto IgG antitela", navodi on.
Dodaje da se potvrdila i higijenska hipoteza, postavljena još 2002, koja kaže da promena uslova života i te kako utiče na manifestacije alergije.
"Svakako se promenio način života nego u ranijim dekadama, bili smo u češćem kontaktu sa prljavštinom i sa životinjama, manje je bilo hemijskih zagađivača nego sada. Hemijski zagađivači po pravilu dovode do povećanja sklonosti ka Th2 odgovoru koji je vezan za alergije, dok smo ranije bili izloženiji infekcijama i virusima koji su pokretali imunski odgovor na jednu stranu, što ne pogoduje razvoju alergija", naglašava naš sagovornik.
Podvlači da roditelj koji misli da čini uslugu stavlja dete pod "stakleno zvono", zapravo treba da se preispita.
Borba protiv alergija svodi se na farmakoterapiju i imunoterapiju, pa je u tom smislu, kako kažu naši eksperti, zlatni standard uraditi minimum ispitivanja - alergološko kožno prik testiranje i test plućnih funkcija. Takođe, nije zgoreg voditi se i polenskim kalendarom.
Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životnih ispitivanja podseća na državni monitoring praćenja svih alergenih polena od 1. februara do prvih dana novembra.
"Prvo imamo polen drveća, pa polene trava i na kraju polene korovskih biljaka. Alergiju uglavnom izazivaju poleni biljaka koji se oprašuju vetrom. Biljke koje se oprašuju insektima, kao što su voćke jabuke, kruške, kajsije, ne stvaraju alergijske probleme jer se polen ne nalazi u sloju atmosfere koju udišemo", naglašava.
Podseća na rezultate studije, koja je pokazala da alergijska reakcija nije samo stanje spoljašnjih manifestacija, nego je to psihičko specifično psihičko stanje.
"U Subotici je najviše suicida bilo u danima kada su bile velike vrednosti polena u vazduhu. Naš organizam postaje zatrovan, a mi razdražljiviji, usporeniji, umorniji."
