Srbija i Balkan
Kad može priznanje "Kosova", može i Srebrenica: Zašto Srbi u CG neće dobiti referendum o "genocidu"?
Izjašnjavanja naroda, naravno, neće biti kao što ga nije bilo ni 9. oktobra 2008. godine kada je Crna Gora priznala nezavisnost tzv. Kosova, kao ni juna 2017. godine kada je ova država primljena u NATO
Za razliku od Mađarske koja će glasati "protiv", Crna Gora će u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 23. maja ove godine biti "za" rezoluciju o Srebrnici kojom će čitavom srpskom narodu, pa i najmanje trećini svojih građana koji se izjašnjavaju kao Srbi, na čelo biti utisnut žig genocidnosti. Podgorica će se na ovaj način pridružiti i ostalim republika bivše SFRJ, Hrvatskoj, Sloveniji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, sada, osim BiH, članicama NATO koje će listom stati iza ovog sramnog akta.
Ništa tu neće popraviti ni dva amandmana na rezoluciju koje je Crna Gora, posredstvom SAD uputila GS UN i kojima su, navodno, pokušali da poprave osnovni tekst. Sagovornici RT Balkan iz Crne Gore ovih dana redom su saglasni i da odbijanje crnogorskih amandmana ništa neće promeniti u stavu i već donetoj odluci Vlade ove države da glasa za rezoluciju o Srebrenici. Neki crnogorski mediji sinoć su objavili tekst rezolucije o Srebrenici i konstatovali da crnogorski amandmani nisu uvršteni.
Ništa bolje neće proći ne predlog Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore koji je u utorak pismom premijeru i ministrima u Podgorici zatražio da se hitno, a ima vremena, do 23. maja, i to bez kampanje organizuje referendum na kome bi se građani izjasnili o tom pitanju.
Referenduma, naravno, neće biti kao što ga nije bilo ni u slučaju kada je Crna Gora, 9. oktobra 2008. godine priznala nezavisnost tzv. Kosova, kao ni 2017. godine kada je ova država pošto je prethodno zatražila prijem bila i primljena u NATO.
U sva tri slučaja ostaće tajna koliko je građana Crne Gore stalo i koliko stoji iza ovih sudbonosnih odluka svojih vlasti. Ili, tajne možda i nema, vlastima je sve jasno, pa zato referenduma nema i neće ga biti ni sada?
Kada je oktobra 2008. godine Vlada Crne Gore sa premijerom Milom Đukanovićem jednoglasno priznala nezavisnost tzv. Kosova, odnosno usvojila tekst zajedničke izjave Vlada Crne Gore i Makedonije o istovremenom priznanju tzv. Kosova, tadašnji ministar vanjskih poslova Crne Gore Milan Roćen rekao je da je ta odluka u skladu sa Ustavom Crne Gore, i da odluka vlade polazi od spremnosti "Kosova" da se "razvija kao multietničko društvo, da štiti prava svih zajednica, da razvija dobrosusedske odnose sa Srbijom u cilju pomirenja".
Srbi sa KiM danas su najbolji svedoci koliko je Roćen bio u pravu sa izjavom.
Srbija je tada uskratila gostoprimstvo ambasadoru Crne Gore u Srbiji Anki Vojvodić, četiri dana kasnije u Podgorici je održan protestni skup na kome je bilo, po nekim izveštajima, i 50.000 ljudi, po izveštačima radija Dojče vele – 10.000. Bilo je i nemira, povređenih, uhapšenih, Andrija Mandić počeo je štrajk glađu tražeći povlačenje priznanja, ali je ta odluka do danas ostala kamen temeljac vanjske politike vlasti u Podgorici.
"Da li je nacionalni interes Crne Gore da zabije krvavi nož u leđa svoga brata? Nema sramnijeg čina u istoriji Crne Gore od ovog čina koji je uradila njegova vlada. Ovo je izdaja Crne Gore i nema niko pravo zato što ga je vreme izbacilo i dalo mu vlast, da izdaje sve ono u čemu se sastoji čast, obraz, viteštvo, junaštvo i dostojanstvo Crne Gore. Nema to pravo niko da uradi. Onaj ko hoće da izgubi svoj obraz ne može da gubi obraz Crne Gore i Crnogoraca", proročki je te večeri u Podgorici rekao mitropolit Amfilohije.
Centar Podgorice je 13. oktobra 2008. uveče bio pokriven srpskim zastavama, narod je u glavni grad stigao sa severa države, od Pljevalja, Berana, Bijelog Polja, Nikšića, iz Danilovgrada, sa Cetinja, iz Primorja. Sa skupa je upućen zahtev Vladi da organizuje referendum, da proveri svoju odluku. Naravno, referendum nije organizovan a i čemu bi kad je bilo jasno šta dobar deo naroda u tom trenutku misli.
I još jedan istorijski dan za Crnu Goru, 5. jun 2017. godine prošao je za Crnu Goru bez referenduma i narodnog izjašnjavanja. Ministar vanjskih poslova Srđan Darmanović tog dana je u američkom Stejt Departmentu predao instrument o pristupanju Crne Gore NATO-u, čime je Crna Gora postala 29 članica alijanse. Time je Crna Gora, objavio je tog dana Radio Slobodna Evropa, poslala indirektnu poruku Rusiji. Krajem aprila te godine crnogorski parlament je sa 46 glasova poslanika od ukupno 81, usvojio pristupni ugovor o članstvu u NATO, a Momir Bulatović je rekao da je to "veoma tužan dan za Crnu Goru". U centru Podgorice spaljena je zastava NATO-a.
"Danas je veliki dan za Crnu Goru, istorijski. Država i nacija podneli su velike žrtve i u 19. i u 20. veku da bi odbranili svoje pravo na slobodan život. Mi danas slavimo činjenicu da se nikada više o nama, našoj državi, neće odlučivati iza naših leđa kao što se to dešavalo mnogo puta u prošlosti", poručio je 5. juna 2017. premijer Duško Marković.
Godinu i po pre toga, sredinom decembra 2015. posle pozivnice NATO da Crna Gora uđe u njegov klub, tadašnji premijer Milo Đukanović rekao je da odluku o tome može doneti Parlament, kako to Ustav predviđa, i da za takvu odluku "nije neophodna potvrda na referendumu koji traži većina opozicije".
"Ne postoji pravna obaveza niti politička potreba za organizovanje referenduma o pristupanju Crne Gore NATO savezu", rekao je Đukanović i dodao kako "ni Ustav ne propisuje referendum za pristupanje alijansi pošto ulaskom u NATO Crna Gora ne gubi svoj suverenitet".
Jedan od uticajnijih medija u Podgorici sinoć je objavio da se "Crna Gora glasom za rezoluciju okreće i protiv srpskog naroda, ali i protiv sebe".
"Ako Crna Gora glasa za rezoluciju o Srebrenici, to znači da glasa da je i Crna Gora genocidna", rekao je Milan Knežević, jedan od lidera ZBCG, koalicije koja je podržala Spajićevu Vladu.
"Pogrešno je i veoma opasno izjednačavati Srebrenicu i Jasenovac. Priča o srebreničkom genocidu nije naučno utemeljena, ali je itekako politički motivisana. Krajnje je sumnjivo da li se pokreće iz poštovanja prema žrtvama ili iz nekih drugih razloga", reči su mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija.
Hrvatska je juče uručila protestnu notu Crnoj Gori povodom najava da će se u Skupštini CG naći rezolucija o genocidu u Jasenovcu.
"Nota apostrofira neprimerenost manipulacijom žrtava Jasenovca u političke svrhe, instrumentalizovanost Hrvatske za tamošnju unutarnju politiku i poziva Crnu Goru da se suzdrži od bilo čega što može ugroziti njihov put prema EU", preneo je portal RTCG.
Biće zanimljivo videti kako će Vlada Crne Gore reagovati na izjavu Vlade susedne države, ovog puta Hrvatske i kakva će, narednih dana, biti sudbina rezolucije o Jasenovcu.
Što se tiče Srebrenice, sve je već odavno jasno.
