Srbija i Balkan
Medijski napadi na poglavara SPC: Kad patrijarha bira Sveti duh, a ne uredništvo "Nove"
Trn u oku prozapadnih medija je moleban koji je održao patrijarh, a kome je prisustvovao Aleksandar Vučić
Živ je Lazar, umro nije, ubeđuju nas prozapadni mediji ovih dana, poredeći Vučićevo prisustvo bogosluženju u Hramu Svetog Save pred put u Njujork sa time što se slavni knez pred Kosovski boj pričestio sa svojim vitezovima, dok Andrej Ivanji u svom komentaru za "Vreme" predsednikov dolazak u ovu bogomolju naziva čak "Ispraćaj Vučića u Boj na Njujork polju".
Savremeni Obilić u ovoj priči odnosno i Vučićev najodaniji saveznik je, prema zapadnim glasilima, ni manje ni više nego patrijarh Porfirije, za koga danas kaže čak i da se "tvrdi da je sa Vučićem u rodbinskim vezama po ženskoj liniji". Protiv njega, dakle, treba povesti medijski rat!
"Porfirije jasno ide putem svog duhovnika, episkopa bačkog Irineja (Bulovića), zbog čijeg je petljanja sa bivšim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem krajem 1995. godine sazvan vanredni Sabor Srpske pravoslavne crkve. Episkop bački Irinej je tada, kako se ne kaže, ne obavestivši članove Sinoda o čemu se radi, odveo pokojnog patrijarha Pavla u Dobanovce sa sednice crkvene vlade da svojim potpisom garantuje sporazum Slobodana Miloševića sa predstavnicima bosanskih Srba kao njihov jedini ovlašćeni pregovarač u Dejtonu", kaže "Danas".
Ovoga puta, Srbija će se, naime, u sedištu Ujedinjenih nacija boriti protiv rezolucije kojom bi srpski narod bio žigosan kao genocidni, a Vučić se ovoga puta nije oslonio samo na diplomatsku borbu, već se uzda i u malo Božje pomoći.
I ne samo da se predsednik države drznuo da, kako to "Danas" piše "u 21. veku ide u crkvu da se pomoli pred važno putovanje", nego je i patrijarh, radeći svoj posao, služeći bogosluženje, dakle, postao i "duhovni pokrovitelj naprednjačke kampanje". Sve je ovo, kaže nam N1, deo "zavetničke paradigme vlasti", je državnik, sudeći prema ovom delu medija, ne bi smeo da bude verujući čovek, a patrijarh, bi, čini se, vrata svetinje trebalo da zatvara pred političarima.
Nek da ostavku pa nek ide da se moli?
Oduvek predani ozbiljnoj analizi, u "Danasu" nam tako, rečima verskog analitičara Draška Đenovića, saopštavaju da "državni funkcioneri mogu da se pojave u crkvi samo u privatnom svojstvu".
"Aleksandar Vučić, kao predsednik zemlje, može zvanično da poseti patrijarha u kabinetu, ali ne može da prisustvuje liturgiji kao zvaničnik. Vučić može da se moli Bogu isključivo kao privatno lice", ističe Đenović ne objašnjavajući, međutim, da li to znači da bi patrijarh, odnosno crkva trebalo da Vučiću "zabrani pristup" i suspenduje pravo na veroispovest, dok god je na funkciji.
Crkva je, to odavno znamo, već duže vreme "prirodni neprijatelj" medija koji pokušavaju da nam nametnu vrednosti po kojima je sramota i demode biti – Srbin i nacionalista, a najveći greh – verovati u kosovski mit, braniti sopstveni narod i ići u crkvu. Ne daj Bože, demantovati da su Srbi genocidni narod. Jer, kako nam reče Vesna Rakić Vodinelić sa stranica "Danasa" – da bismo napredovali potrebno je da poverujemo kako je "patriotizam poslednje utočište hulja". I to ne samo lažni patriotizam na koji je mislio Samjuel Džonson, već uopšteno – hulja je za njih svaki Srbin, koji se usudi da se i predstavi kao Srbin.
Zato i pokušaji diskvalifikacije poglavara srpske pravoslavne crkve kao Vučićevog piona u predizbornoj kampanji za lokalne izbore. On je, kako "Danas" ocenjuje "uvek spreman da upotpuni religiozni i mistični dekor" i "nikad nije bežao od toga da sa Vučićem verujućem narodu pruži ono što želi da vide".
"Bilo je sveštenika SPC koji su blagoslovili ne samo ljude, nego i stvari. Na primer tenkove kojima se odavde išlo u bratoubilački rat. Nije Porfirije prvi u tom nizu, ali jeste najviši po činu. Da li negacija 'magnum krimen' koristi ikome? Razume se – na tome se dobijaju izbori u gotovo svim državicama nastalim raspadom Jugoslavije. Negiranje svojih zločina sopstvenom viktimizacijom proveren je recept nacionalne homogenizacije", uverava Rakić Vodinelić.
Zoran Panović, sagovornik N1 navodi tako da je crkva u Srbiji "jako bitna institucija i uvek se politički angažuje".
"Setimo se uloge patrijarha Pavla u Dejtonskom mirovnom sporazumu. Sada je takođe naglašena komponenta saradnje crkve i države. A opet ni SNS ni SRS iz koje su nastali, po definiciji nisu klerikalne partije. Sada vidimo dozu klerikalnosti i to je deo te neke zavetničke paradigme dominantne u ovoj vlasti", uverava sagovornik N1.
Dok "Danas" pokušava da otkrije i da li je primereno da Vučić i Đurić u farmerkama i patikama prisustvuju bogosluženju, N1 nam, rečima Draže Petrovića, ukazuje da je u Srbiji "pre tridesetak godina postalo moderno biti pravoslavac" te da se crkva od tad i politički angažuje. Njegova je dilema, međutim, i hoće li Bog pomoći Vučiću.
"Ako molitva u Hramu propadne i rezolucija bude usvojena, zašto Bog nije pomogao? Možda smo mi grešni ili je grešan Vučić. Verovatno je tamo otišao da primi patrijarhov blagoslov da bi Bog pomogao našoj zemlji. Sad ćemo da vidimo da li je bog na pomoći Vučiću", komentariše Petrović Vučićevo prisustvo molitvi.
"Nova" se obračunava sa patrijarhom i Vučićem citirajući i lidera pokreta SRCE Zdravka Ponoša.
"Odbranio je Kosovo navijačkim nastupom u Novom Sadu. Patrijarh ga je blagoslovio u zoru pred bitku na Ist Riveru za spas Srpske i srpskog svieta. Divio se Muratu, a sada želi da bude Lazar. Sa novosadskom publikom i njihovim Porfirijem svaki poraz će nazvati pobedom. Njemu pobeda za carstvo nebesko, narodu poraz ovozemaljski. Tako državnik smislio. Em prepodobno, em prepametno", napisao je Ponoš na mreži Iks.
Patrijarh kao partijski vojnik?
U tekstu koji potpisuje "Ekipa Nove", tvrdi se da "patrijarh Porfirije maltene učestvuje u kampanji Srpske napredne stranke za izbore 2. juna". Dokaz za to je, ne samo to što je patrijarh održao bogosluženje na kome je bio Vučić, već i to što je sa Aleksandrom Šapićem učestvovao u manifestaciji "Beogradski dani porodice". Jer, verovatno je prozapadnim medijima logičnije da umesto porodice, patrijarh blagosilja učesnike Prajda?
Svoju teoriju o naprednjaku Porfiriju, "Nova" obrazlaže serijom tekstova među kojima je i onaj pod naslovom "Porfirije i Vučić – tandem koji je kliknuo od početka: Sva nepočinstva vlasti patrijarh je prećutao, ali kad im treba pomoć – prvi stane u red".
"Od momenta kad je izabran za patrijarha, za Porfirija se u javnosti govorilo da je 'Vučićev čovek na čelu Crkve', 'Vučić u mantiji', 'saradnik Srpske napredne stranke', da bi se on u prethodne tri godine svog delovanja svojski trudio da ove teze ne ostanu samo mrtvo slovo na papiru. Tako smo mogli videti poglavara SPC kako govori, u momentima velikih društvenih turbulencija i tokom događaja koji nisu išli na ruku vlastima, da se SPC ne bavi ni socijalnim, ni ekonomskim, ni bilo kakvim drugim temama i problemima, jer su, kako je tvrdio, usmereni na smisao postojanja. Međutim, kad je bilo potrebno podržati vlast i stati uz Aleksandra Vučića, Porfirije nije časio ni časa, naprotiv", uverava nas portal "Nove" u tekstu čiji je autor "Nova.rs", što možda ukazuje na to da je ovakav tekst, odnosno čitavi medijski linč patrijarha, zapravo deo uređivačke politike te kuće.
Medijski rat s patrijarhom prozapadno orjentisani novinari počeli su još od kako je stao na čelo Srpske pravoslavne crkve. Dok patrijarha napadaju, hrišćanski, međutim, brinu za "napade režimskih medija" koji, kako kažu, za metu imaju dvojicu vladika koje nisu prisustvovale ručku kod predsednika Vučića. Reč je o vladici Grigoriju i vladici Maksimu.
I ova borba će trajati – dok god patrijarha, prema crkvenoj tradiciji, bude birao Sveti duh umesto vlasnika prozapadnih i antisrpskih medija.
