Srbija i Balkan
Rezolucija napravila podele među muslimanskim zemljama: Kako je islamski svet glasao o Srebrenici?
Nešto više od polovine većinski muslimanskih zemalja je podržalo rezoluciju o Srebrenici, dok je njih 21 bilo protiv, suzdržano ili nije glasalo
Rezolucija o Srebrenici podelila je islamski svet, na isti način na koji je podelila i čitavu Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija.
Od 44 većinski muslimanske države članice UN (ne računajući balkanske države BiH i Albaniju), 23 su glasale za usvajanje rezolucije, tri su bile protiv, devet je bilo uzdržano dok devet njih nije glasalo.
Među zemljama koje su glasale "za" ističu se Turska, Saudijska Arabija, Iran, Irak, Egipat, Pakistan, Bangladeš i Indonezija.
Protiv rezolucije glasale su samo tri većinski muslimanske države, a to su Sirija, Mali i Komori.
Međutim, bilo je više uzdržanih i zemalja koje nisu glasale. Među suzdržanima se nalaze Ujedinjeni Arapski Emirati, Kazahstan, Alžir i Bahrein dok, između ostalih, Azerbejdžan, Maroko i Uzbekistan nisu glasali.
Predstavnici islamskih zemalja su svoja obraćanja mahom koristili kako bi se osvrnuli na humanitarnu krizu u Pojasu Gaze. Međutim, različite države su na različite načine tumačile ulogu ove rezolucije u tom sukobu.
Države koje su glasale "za" uglavnom su pozivale UN da "spreče ponavljanje genocida, ovog puta u Gazi", dok su one koje su bile suzdržane naglašavale da nacrt rezolucije nije sačinjen konsenzusom, kao i da bi ovakva dokumenta ne bi trebalo usvajati preglasavanjem.
Izrael nije glasao o rezoluciji i nije podržao njeno usvajanje.
Sirija kritikovala pristrasnost rezolucije, Iran upozorio na situaciju u Gazi
Predstavnik Sirije, koja je jedna od islamskih država koje su glasale protiv, oštro je osudio "pristrasnu" rezoluciju, naglašavajući da ona predstavlja "politizaciju ljudskih prava i instrumentalizaciju međunarodnih tela".
On je rekao da ne može da podrži rezoluciju koja bi destabilizovala region Balkana, naglašavajući da "neke od zemalja kosponzora danas pomažu Izrael, koji krši ljudska prava u Gazi".
Predstavnik Irana, koji je glasao za rezoluciju, osudio je zločin u Srebrenici, ali i kritikovao politiku zapadnih država prema ratu u Gazi.
"Iran jasno odbacuje katastrofalne zločine, pre svega užasne događaje iz Srebrenice. Naš glas za rezoluciju iskazuje našu podršku i simpatije žrtvama genocida u Srebrenici", rekao je predstavnik Irana.
On je takođe "odao poštu iranskim mučenicima koji su poginuli tokom pružanja pomoći narodu BiH tokom tih nesrećnih događaja".
Predstavnik Irana je optužio zapadne zemlje i NATO da su, kako tvrdi, "gurnule Srebrenicu u katastrofu", dodajući da su kosponzori ove rezolucije danas odgovori za humanitarnu katastrofu i glad u Pojasu Gaze.
Predstavnik Ujedinjenih Arapskih Emirata je rekao da je "ono šta se desilo u Srebrenici bio genocid. To je činjenica koju su utvrdili najviši međunarodni sudovi", dodajući da su "UAE dosledno stajali u solidarnosti sa našom braćom i sestrama u BiH".
Međutim, ta zemlja nije glasala zbog "postojanja ozbiljne sumnje oko tajminga i procesa oko rezolucije", kao i zbog politizacije čitavog procesa.
Azerbejdžan takođe nije glasao za rezoluciju, a njegov predstavnik je rekao da "obezbeđivanje pravde za žrtve traži najširi konsenzus i pažljivo planiranje i pregovore".
Egipat je takođe osudio ishitreno donošenje rezolucije, ali je ipak glasao za njeno usvajanje.
