Srbija i Balkan
Dodatna alatka u ratnom arsenalu: Kako će Sarajevo i Zapad (zlo)upotrebljavati rezoluciju?
Treba da gledamo na ovu akciju kao na pripremu terena za još krupnije i opasnije akcije, kaže za RT Balkan Aleksandar Pavić
"Novoizglasanu rezoluciju o Srebrenici naši neprijatelji će zloupotrebljavati protiv Srpske, Srbije i srpskog naroda kao što su zloupotrebljavali i dosadašnji lažni narativ o "genocidu" u Srebrenici, čiji je ova rezolucija postala sastavni deo. A jezgro neprijatelja čine današnje najmoćnije države političkog Zapada, Hrvatska, Slovenija, Albanija i političko Sarajevo", kaže za RT Balkan polikolog Aleksandar Pavić govoreći na temu kako će političko Sarajevo i Zapad upotrebljavati i zloupotrebljavati juče u GS UN usvojenu Rezoluciju o Srebrenici.
Po oceni Pavića, "rezolucija je samo dodatna alatka u njihovom ratnom arsenalu, sa jasnim ratnim ciljevima - ukidanje ili obesmišljavanje Republike Srpske, unitarizacija BiH radi lakše NATO integracije, lepljenje trajne etikete 'genocidnosti' na ceo srpski narod radi naše trajne diskreditacije i delegitimizacije kao naroda, dalja homogenizacija naroda u našem okruženju na antisrpskoj osnovi, slabljenje državne pozicije same Srbije u međunarodnoj areni, otvaranje mogućnosti za tužbe za ratne reparacije protiv Srbije i Srpske, pa i za neke nove tužbe protiv Srpske i Srbije".
"Ne treba da se uljuljkujemo time što su rezolucije GS UN pravno neobavezujuće u svetu u kojem se međunarodno pravo gazi na svakom koraku upravo od strane onih koji stoje iza rezolucije o Srebrenici. Lekcija iz devedesetih važi i danas: propagandne laži su neophodne da bi se opravdali agresivni potezi protiv nas pred međunarodnom javnošću - ali i u domaćoj javnosti. Istina i pravo su tu na poslednjem mestu. Nije politički Zapad uložio ovoliko napora i ugleda na međunarodnoj sceni samo da bi se zaustavio na glasanju i 'pobedi' u GS UN. Treba da gledamo na ovu akciju kao na pripremu terena za još krupnije i opasnije akcije", smatra Pavić.
Naš sagovornik dodaje da "to što je manje od 100 zemalja glasalo za rezoluciju neće sprečiti one koji su je pokrenuli da nastave sa svojom antisrpskom delatnošću, ne birajući sredstva".
"Takođe, možemo da očekujemo i da će se političko Sarajevo dodatno ohrabriti u svojim nastojanjima da uništi Republiku Srpsku, u čemu će moći da računa na pomoć lažnog visokog predstavnika - koji "slučajno" dolazi iz Nemačke, zemlje koja je i predstavila ovu sramnu rezoluciju u GS UN. Drugim rečima, ova rezolucija je sastavni deo napora najmoćnijih NATO zemalja da konačno 'završe posao' na Balkanu i neutrališu Srbe, kako bi mogle u potpunosti da se posvete novom-starom istočnom frontu koji su otvorile", zaključuje Pavić.
Nema više snage kolektivnog Zapada
Po oceni višeg naučnog saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu Dušana Prorokovića, "način na koji je Rezolucija o Srebrenici usvojena u GS UN nije legitiman i on osporava legitimitet te odluke".
"Ovo je kao da Real iz Madrida pobedi Šumadiju iz Aranđelovca golom u poslednjem minutu nadoknade iz izmišljenog penala. Nisam očekivao ovakav rezultat, očekivao sam da rezolucija bude mnogo ubedljivije usvojena. Nešto se krupno dešava u međunarodnim odnosima svih ovih godina i to pokazuje i ovo glasanje", kaže Proroković.
Po njemu, prosto, tema Srebrenice je politizovana, "do pre 15 godina Srebrenica je posmatrana kao pravno pitanje, pitanje kvalifikacije jednog zločina, zbog toga je i narativ o Srebrenici bio proširen i u svetu i po Srbiji".
"Sad se to promenilo i za 15 godina, potpuno će se drugačije gledati na Srebrenicu. Ne samo da će se dovesti u pitanje kvalifikacija zločina nego će se otvoriti rasprava da li je uopšte, u kojoj meri zločina bilo a koliko se sve svodilo na neke druge stvari", smatra Proroković.
Naš sagovornik ocenjuje da je u čitavoj priči "Sarajevo manje bitno, a mnogo važnija Evropska unija i njeni postupci".
"Četiri članice EU nisu glasale za i to je za Srbiju važno, psihološki pre svega, ali je ogromna većina članica EU bila za. Očekujem da se EU, u nekim zgodnim prilikama sada stalno poziva na ovu rezoluciju i da tako uslovljava i Srbiju i RS. Njima ako bude nužno, oni će kažnjavati i pojedince koji negiraju taj tzv. genocid. Možda neće dozvoljavati da se putuje u EU, možda će se zatvarati granice BiH za neke pojedince iz Srbije. Više toga će dolaziti iz Brisela nego iz Sarajeva", smatra Proroković.
Za njega, mogućnost da Sarajevo na krilima rezolucije pokrene pitanje naplate nekakve ratne štete od Srbije, u ovom trenutku je potpuno sekundarno.
"Primarno je ovo što se desilo na glasanju. Nema više snage kolektivnog Zapada čak i uz određene muslimanske zemlje. Da se ovo dogodilo pre 15 godina, predloženo u GS UN dobilo bi 160 glasova za. Danas je to nešto više od 40 posto. Ovo se Sarajevu ne isplati na duži rok. Zašto Srbija sada ne bi pokrenula pitanje streljanja đaka u Kragujevcu, da li je to bila genocidna namera Nemačke? Rusija je najavila predlog jedne rezolucije o genocidu, o islamskom svetu koji može da inicira rezoluciju o genocidu u Palestini da i ne govorim. Sada se otvaraju vrata za seriju rezolucija o raznim genocidima i Srebrenica će prosto pasti u zaborav. Ako imate seriju rezolucija o genocidima onda ne može biti ni nikakvog ozbiljnog razgovora o nekakvoj odšteti", reči su Prorokovića.
"Ova politizacija nije odgovarala ni Sarajevu ni kolektivnom Zapadu. Naravno, kratkoročno oni to mogu zloupotrebljavati. Probaće da zloupotrebljavaju na neko vreme. Na dugi rok, ishod je – pod "a": tema Srebrenice je politizovana, to je od danas političko pitanje, ne pitanje formalne kvalifikacije zločina, i – pod "b": sada će se svašta nazivati genocidom jer će se usvajati razne rezolucije u međunarodnim organizacijama u raznim slučajevima", zaključuje Proroković.
Njegova ocena je i da "čitava priča nije krenula iz Sarajeva nego iz neke druge kuhinje".
"Oni iz Sarajeva su videli neku svoju računicu, da reaktualizuju temu Srebrenice, da na političkom nivou pokretnu pitanje ukidanja RS. Nisu oni razmišljali o dugoročnim posledicama. Danas je veliki broj islamskih zemalja ili izašao iz sale, ili su neki glasali protiv. Alžir je bio uzdržan, Bahrein takođe, Avganistan je izašao iz sale. Ovo ni kod Monti Pajtona nema, Crna Gora je bila za, a talibani iz Avganistana nisu za. I onda će da kažu: pobedili smo. Pa, nije to baš tako", kaže Proroković.
