Slovenija strepi da ostaje bez ruskog jeftinog gasa, "prošvercovanog" iz Austrije

Cene gasa na evropskom tržištu munjevito rastu, ali to nije jedina loša vest za Beč i Ljubljanu. Ujedno je još jedna neprijatna novost iznenadila slovenačke severne susede koji su planirali kraj isporuka ruskog gasa tek 2027. godine.

Zbog svoje neutralnosti i prijateljskih odnosa sa Rusijom, Austrija je uprkos pritiscima iz Brisela uspela da očuva stabilno snabdevanje ruskim gasom putem gasovoda. A sada je stigao šok - austrijski trgovac gasom OMV upozorava na rizik koji preti ruskim isporukama. Rizik "predstavlja nedavna presuda stranog suda, koju je dobila velika evropska energetska kompanija", pri čemu je austrijski OMV izbegao da objasni o kojoj presudi i kompaniji je reč.

"Ukoliko se ta presuda upotrebi i protiv OMV-a, onda bi usledio zahtev da OMV svoja plaćanja u skladu sa ugovorom sklopljenim sa 'Gasprom eksportom' uplati toj evropskoj kompaniji (umesto Gasprom eksportu)", saopštio je OMV, napominjući da je kao najveći snabdevač gasom dužan da javnost upozori i na mogućnost opisanih "promena".

OMV na osnovu reakcije Gasproma u sličnim situacijama smatra da bi izvršenje takve presude protiv OMV-a značilo prekid snabdevanja od strane Gasproma. To bi imalo snažan uticaj na austrijsko tržište gasa s obzirom da je u proteklih sedam meseci ruski Gasprom isporučio 80 odsto celokupnog austrijskog uvoza prema dugoročnom ugovoru koji važi do 2040. godine.

I do sada je važilo za javnu tajnu u Evropi da Austrija još od početka rata u Ukrajini neometano posluje sa ruskim dobavljačem gasa, pa je od Gasproma dobijala gotovo ugovorene količine gasa.

Vest da su na vidiku radikalne promene jeste izuzetno loša i za susedne zemlje, na primer Italiju i posebno Sloveniju.

I Italiji i Sloveniji preti da će ubuduće teško doći do jeftinog ruskog gasa iz Austrije, kojim se do sada snabdevala većina kompanija i drugih korisnika. Vest je posebno loša za Sloveniju, gde velike kompanije uveliko ispredaju žalopojke na temu skupih energenata koji će sahraniti buduće poslovanje ukoliko država uskoro ostane bez jeftinog gasa iz Austrije na koji se "šlepala" uprkos činjenici da je službena Ljubljana podržala sve pakete sankcija Rusiji, diktirane od strane Brisela i Vašingtona.

Da zavaraju trag: Slovenija smanjila udeo ruskog gasa, ali ga sada uvozi preko Austrije

Slovenija je prošle godine uvezla 68,3 odsto gasa iz Austrije i tek 28,3 odsto iz Alžira, objavila je nedavno Agencija za energetiku Republike Slovenije (ARSE). Agencija je razotkrila da ruski gas i dalje predstavlja veliki udeo u uvozu ovog energenta iz Austrije, iako je slovenačka vlada u protekle dve godine tvrdila da se sa ruskog preorijentisala na (papreno skup) alžirski gas.

Tačno je da je udeo gasa, uvezenog iz Austrije, smanjen za oko 14 odsto, jer je 2022. godine iznosio 82,1 odsto, dok je uvoz iz Alžira naglo porastao sa 3,8 odsto u istom periodu. U međuvremenu, zbog raskinutog ugovora sa Gaspromom i spora sa ovom kompanijom jer je odbila da plaća gas u rubljama, Slovenija više ne dobija ruski gas direktno iz Rusije.

Bez obzira na to, Evropska komisija je nedavno upozorila na "stalnu zavisnost Slovenije od ruskog gasa koji uvozi preko Austrije". Ukoliko se obistini predviđanje kompanije OMV, Slovenija će biti vrlo brzo "spasena" te zavisnosti. Ukoliko do toga dođe, biće pogođeni svi potrošači gasa u Sloveniji, posebno veća preduzeća, koja se već danas stalno žale na visoke cene energenata i zbog toga iz zemlje sele proizvodnju.

Da je panika na vrhuncu, i to u trenutku kada u Sloveniji već gotovo pola godine traju "maratonski" štrajkovi – još uvek, naime, štrajkuju lekari, zaposleni u javnim službama, sudije, tužioci … jer nema novca za povećanje plata koje gube bitku sa inflacijom - dokazuje vest koja je danas stigla iz kabineta slovenačkog premijera.

Robert Golob već u ponedeljak leti u Alžir da moljaka za još preskupog alžirskog gasa.

Predviđeno je potpisivanje ugovora o produženju i povećanju isporuke gasa između slovenačke kompanije Geoplin i alžirske kompanije Sonatrah. Da bi se ulizali domaćinima, u okviru posete je planirano i otvaranje Ambasade Republike Slovenije u Alžiru.

To će biti prva bilateralna poseta nakon stupanja na snagu sporazuma o ekonomskoj saradnji 20. marta 2024. godine. Sporazum podstiče "redovan dijalog u cilju jačanja trgovine i investicija po pojedinačnim sektorima i uklanjanja barijera u trgovini", obrazložila je Golobova vlada naprasnu odluku o otvaranju skupog diplomatskog predstavništva u dalekoj afričkoj zemlji.

Zašto evropska energetska kriza (ni)je završena: Trgovci se brinu za predstojeću zimu

Sve to je smokvin list za ono što Sloveniju stvarno i jedino zanima – "mogućnosti dubinske saradnje u oblasti energetike", s obzirom da "Slovenija podržava nastavak saradnje sa Alžirom u energetskom sektoru, što omogućava diverzifikaciju izvora energije i osigurava veću energetsku sigurnost i globalnu konkurentnost slovenačkih kompanija".

Za posrnulu slovenačku privredu alžirsko "potpisivanje ugovora sa Geoplinom predstavlja važan korak u pravcu jačanja dugoročne energetske saradnje i otvaranja novih područja sa održivim resursima".

Kako saznajemo, ugovor između slovenačke kompanije Geoplin i alžirske nacionalne naftne kompanije Sonatrah o snabdevanju gasom biće ovoga puta zaključen na tri godine (važeći je za period 2023-2025. sa zakupom kapaciteta od 0,3 bcm/godišnje) i obuhvataće period od 2026. godine dalje, kada ističu dva aktuelna ugovora (ukupni kapaciteti 0,5 bcm godišnje).

Geoplin je krajem 2023. godine potpisao aneks ugovora za 2024. i 2025. godinu i to za dodatnih 200 miliona kubnih metara godišnje. Ugovor, međutim, garantuje tek trećinu godišnje potrošnje u Sloveniji (približno 1 bcm/godišnje), uz mogućnost produženja i povećanja ponude.

Krajem 2023. godine potpisan je novi ugovor za dodatnih 0,2 milijarde kubnih metara godišnje, od 2024. do 2025. godine, što zajedno obezbeđuje približno polovinu godišnjih potreba Slovenije. Ukoliko Alžiru uspe da ih isporuči, što je pod znakom pitanja. Alžirski gas ulazi u Sloveniju iz Italije preko stanice Šempeter (tu treba napomenuti da preko istog tog gasovoda u Sloveniju iz Italije stiže gas i iz drugih izvora o čemu podatke imaju dobavljači).

"Tokom energetske krize, koja se poklopila sa napadom Rusije na Ukrajinu", naglašava kabinet slovenačkog premijera, "Robert Golob se 25. oktobra 2022. godine u svetlu rešavanja zavisnosti od ruskog gasa, u Ljubljani sastao sa Ibrahimom Bugalijem, predsednikom Narodne skupštine Narodne Demokratske Republike Alžir. Premijer Golob je tom prilikom istakao značaj južnog Mediterana i posebno Alžira".

Alžircima se praktično izvinjavao što su "prethodne slovenačke vlade zanemarile strateški značaj Mediterana, posebno dugoročno snabdevanje prirodnim gasom iz Alžira", i pozvao na "ponovno uspostavljanje strateškog partnerstva, pri čemu je Slovenija snažno zainteresovana za uspostavljanje kratkoročnih i srednjoročnih i dugoročnih saveza sa alžirskim dobavljačima gasa".

Slovenačka strana pod firmom "poslovne tajne" krije sadržaj ugovora potpisanog sa alžirskom kompanijom, kao i cenu koju plaća za gas dobavljen iz Alžira. Slovenački izvori tvrde da je alžirski gas čak do dese puta skuplji od ruskog.