Srbija i Balkan
Revizija tužbe protiv Srbije i zahtev za ratnu odštetu- pucanj u prazno
Od 2007. godine prošlo je mnogo više od 10 godina, tako da je reč samo o stvaranju novih tenzija
Najave Sarajeva da će im rezolucija o genocidu u Srebrenici poslužiti kao odskočna daska za reviziju presude Međunarodnog suda pravde po tužbi BiH protiv Srbije i naplatu "ratne odštete" sa pravne strane su "pucanj u prazno", pišu "Večernje novosti", dodajući da buđenje ovog procesa nema realnog uporišta ni u međunarodnom pravu.
Cilj je, podvlače sagovornici ovog lista, samo stvaranje tenzija i novih pritisaka na Srbiju.
Bivši član tima Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu i ekspert za međunarodno pravo Tibor Varadi ističe da rezolucija o Srebrenici nije osnova za reviziju.
"Rezolucija o Srebrenici se zasniva na odlukama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde. Te odluke utvrđuju odgovornost pojedinaca, ali pozivanje na njih potvrđuje i to da država Srbija nije odgovorna za genocid", navodi Varadi.
On dodaje da prema članu 61 Statuta Međunarodnog suda pravde osnov revizije nisu nove već novootkrivene činjenice koje su postojale ta vreme donošenja odluke, ali nisu bile poznate, a takvo "nepoznavanje nije bila posledica nemarnosti".
"Rezolucija nije novootkrivena, već nova činjenica. Takve činjenice nisu relevantne. Nadalje revizija se može podneti najkasnije u roku od 10 godina od dana donošenja presude. Presuda Međunarodnog suda pravde u sporu između BiH i SRJ doneta je 2007, a BiH je pokušala da 2017. podnese reviziju u poslednji čas. Od 2007. do 2024. proteklo je ne deset već 17 godina", podvlači Varadi.
Profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Bojan Milosavljević takođe potvrđuje da je revizija pravno nemoguća, jer je "subjektivni rok šest meseci a objektivni 10 godina".
"To ne isključuje mogućnost pokretanja tužbe po nekom drugom pravnom osnovu", dodaje.
Bivši dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Banjaluci i redovni profesor Vitomir Popović ističe da je nova tužba već u startu osuđena na propast jer je dva puta već odbačena, a priča oko nje je samo politička.
"Političko Sarajevo radi po interesima Nemačke, SAD i Velike Britanije, pa u tom smeru i ide priča oko revizije tužbe BiH protiv Srbije", uverava Popović.
Sagovornici "Novosti" ukazuju da bi se, ako bi se neko od članova Predsedništva BiH usudio da pokrene reviziju bez konsenzusa, ponovo došlo do kršenja Ustava BiH.
"Te 2017. godine je Bakir Izetbegović zatražio reviziju i izgubio. To je bio protivustavan potez", pojašnjava profesor ustavnog prava Goran Marković, dodajući da je Ustavom BiH regulisao da odluke poput ove treba da se donose konsenzusom.
Presudom iz 2007. godine, utvrđeno je da Beograd nije odgovoran za zločin genocida u Srebrenici u julu 1995. godine, te da Srbija nije delovala u nameri da izvrši genocid niti je podsticala njegovo izvršenje.
