Srbija i Balkan
Vatikan i Kosovo: Iliri, majka Tereza i Srbi okupatori
Prizrensko-prištinska biskupija osnovana je odlukom Svete stolice 2018, ali na sajtu katoličke crkve na KiM tvrdi se da Albanci katolici na ovoj teritoriji žive od apostolskih vremena, a da su Srbi gradnjom Pećke patrijaršije "okupirali zapadno Kosovo"
Dnevni list "Politika" iznosi neosnovane optužbe na račun Aljbina Kurtija, "kosovskog premijera", piše portal "Kossev" osvrćući se na tekst beogradskih novina u kojem je istoričar Aleksandar Raković izneo tvrdnje da je Kurti ponudio srpske pravoslavne crkve na Kosmetu Vatikanu. Kao i da u otimanju pravoslavnih svetinja učestvuje i katolička jerarhija.
"Kossev" ističe da "Raković pored svog mišljenja, ne nudi nikakve dokaze ili zvanična dokumenta kojima bi potkrepio optužbu da je Kurti ponudio predaju srpskih crkava Vatikanu ili da postoji zvanična politika vlade da se to uradi". "Politici" zamera što nije kontaktirala "kosovsku vladu" i Katoličku crkvu na "Kosovu" i što je plasirala neosnovane optužbe. A čitaocima poručuje:
"U odsustvu kredibilnih dokaza i zvaničnih izjava, tvrdnja da je Aljbin Kurti ponudio srpske pravoslavne crkve na Kosovu Vatikanu može se smatrati slučajem dezinformacija ili lažnih vesti".
Isto tako "u odsustvu kredibilnih dokaza i zvaničnih izjava" tvrdnja da Aljbin Kurti nije ponudio srpske pravoslavne crkve na KiM Vatikanu takođe se može smatrati slučajem dezinformacija ili lažnih vesti. Jer u tekstu "Kosseva" nigde nisu izneti nikakvi dokazi, ni posredni ni neposredni, da Kurti nije ponudio ovakvu trgovinu, kao i da se Katolička crkva ne bavi otimanjem pravoslavnih svetinja.
Baš naprotiv. Sam "Kossev" navodi u ovom tekstu dva slučaja za koje pretpostavlja da je Raković na njih aludirao. Prvo je slučaj srpske pravoslavne crkve u selu Vinarce koja je predstavljena kao katolička prilikom obnove "kosovskog Ministarstva kulture" (decembar 2023), a drugo je pravoslavna crkva Svetog Nikole na Novom Brdu koja je na sajtu iste institucije netačno predstavljena kao rimokatolička (jun 2019).
A sad malo kredibilnih dokaza.
Što se tiče Kosova i Metohije i Katoličke crkve, ova teritorija je do 2000. godine bila u sastavu Skopsko-prizrenske biskupije, da bi od tada bila izdvojena kao Prizrenska apostolska administratura, a 2018. godine Vatikan je uzdigao na stepen biskupije i od tada je Prizrensko-prištinska biskupija.
Da ova odluka na "Kosovu" nije shvaćena kao puka crkveno-administrativna stvar, pokazuje to što se Svetoj stolici zahvalio Hašim Tači, tada predsednik tzv. Kosova.
U objavi na Tviteru, Tači je uz zahvalnost papi čestitao "biskupu Dode Đerđiju i celoj katoličkoj zajednici na Kosovu na vesti koja je stigla na rođendan svetice majke Tereze".
Poznato je da Vatikan ne priznaje nezavisnost tzv. Kosova, a barem u dva navrata oglašavao se da uverava srpsku javnost da se po tom pitanju ništa nije promenilo. Prvi put 2011. kada je Julius Janus imenovan za apostolskog delegata za Kosovo, diplomatskog predstavnika Vatikana za ovu teritoriju. Tada je Apostolska nuncijatura u Srbiji (ambasada Vatikana) saopštila da odluka ima čisto međucrkveni karakter i da to nije uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Kosovom.
A drugi put iste te godine, samo koji mesec kasnije, kada je isti apostolski delegat prilikom posete KiM, prema pisanju "Koha ditore" izjavio da je "u toku proces priznavanja Kosova".
Tada se oglasio portparol Svete stolice Federiko Lombardi i rekao da "nema nikakvih novina i promene stava Svete stolice prema Kosovu".
O otimanju verskog nasleđa na KiM, odnosno o predstavljanju pravoslavnih crkava kao katoličkih, Vatikan se zvanično oglasio u slučaju služenja mise na Novom Brdu 2019. Tada je na ostacima pravoslavnog hrama, za koji je SPC prethodno upozorila da je predmet preimenovanja u katolički, služen katolički obred.
Ministarstvo kulture Srbije zvanično se obratilo tim povodom Vatikanu od kojeg su dobili odgovor da će "Sveta stolica učiniti sve da se izbegnu bilo kakve napetosti koje mogu da načine štetu bogatoj hrišćanskoj tradiciji koja je prisutna na Balkanu". Nigde se ne pominje pravoslavni hram, ni apeli Srpske pravoslavne crkve, niti se osuđuje prisvajanje srpskog pravoslavnog nasleđa.
Misu na Novom Brdu služio je prizrensko-prištinski biskup Dode Đerđi koji je na temeljima pravoslavnog hrama u starom srpskom srednjovekovnom gradu, istorijski dobro poznatom, poručio: "Bili smo ovde pre Hristova rođenja, bili smo pre nego što su Osmanlije došli sa Muhamedom, bili smo ovde pre nego su došli Sloveni. Bili smo ovde iako je naše sećanje možda izbrisano".
Prizrensko-prištinska biskupija pod direktnom je upravom Vatikana, njenog biskupa imenuje papa, a ovaj konkretni biskup i dalje je na njenom čelu. I sa zvaničnog sajta svoje biskupije poručuje i dalje isto: mi (Albanci katolici) smo bili ovde pre Slovena (Srba). I ne samo to, već i da su Srbi uzurpirali "Kosovo", zemlju autohtonih Albanaca, i nazvali ga srpskim Jerusalimom.
U odeljku o istoriji Prizrensko-prištinske biskupije tako se navodi već poznata priča o mističnim Ilirima i bajkovitoj zemlji Dardaniji, o katoličanstvu koje je tu prisutno od apostolskih vremena, sa sve Albancima naravno, najezdi Slovena koji sve to uništavaju i tome kako su oko 1214. Srbi okupirali Prizren.
Podučava nas katolička jerarhija na KiM da su srpske svetinje Žiča, Studenica, Mileševa, sagrađene "na teritoriji Srbije", a da su tek početkom 13. veka Srbi "okupirali zapadno Kosovo" gradnjom Pećke patrijaršije.
Svi arheološki i istorijski podaci govore u prilog autohtonosti albanskog naroda, poručuje nam kosovski kler, pa ipak u ovom svom tekstu na sajtu biskupije ne navode ime nijedne albanske katoličke crkve na Kosovu gde autohtono postoje još od vremena apostola, nijednog lokaliteta, naselja, grada koji je bio čuveno katoličko albansko središte, pa čak nijedan autohtoni albanski toponim.
Ali zato biskup Đerđi u intervjuu za "Kosovo onlajn" iz decembra 2020. hrišćanski poručuje da svi treba da se pokajemo "naročito oni koji su organizovali službeni zločin".
U duhu onog što piše na sajtu Prizrensko-prištinske biskupije i poznatih zapadnih pritisaka da se normalizuju odnosi Beograda i Prištine, imao je tada božićnu poruku i za Srbe.
"Srbi žive na Kosovu, treba da imaju sva prava, ali ne mogu da pretenduju da se vrati prošlost jer to više nije moguće. Moramo zajednički u budućnost", poručio je Đerđi.
U toj zajedničkoj budućnosti Srbi okupatori, organizatori "neslužbenih zločina" i katolički kler mogu zajedno da se skrušeno pomole u drevnom albanskom gradu Prizrenu. Majci Terezi, a kome drugom.
