Srbija i Balkan
NATO pre četvrt veka bombardovao centar Novog Pazara: Dvogodišnji Marko ubijen u zagrljaju oca Vladana
NATO bomba pala je na današnji dan, 31. maja 1999. godine, na zgradu u centru Novog Pazara, ubijeno je 11 Novopazaraca, još dvadesetak je teže ili lakše ranjeno, a Brisel je pobijene nevine ljude podveo pod kolateralnu štetu
Marko Simić imao je samo dve godine i 11 dana kada ga je na današnji dan, pre četvrt veka, u centru Novog Pazara ubila NATO bomba. Istog trena poginuo je i Markov otac Vladan dok je sina pokušavao da zaštiti svojim telom, stiskajući ga u zagrljaju.
Na današnji dan, 31. maja 1999. godine, nebo iznad grada bilo je vedro, a tačno u 13 sati i 25 minuta na centar grada pala je NATO bomba koja je ubila 11 Novopazaraca, još najmanje dvadesetak je teže ili lakše ranila.
Svi ubijeni bili su civili koji su se slučajno zadesili u Ulici Stevana Nemanje kada je bomba pala na zgradu blizu autobuske stanice. Zgrada R-74 pretvorena je u ruševine, nad centrom grada podigao se oblak dima i prašine, ulicom su počeli da se prolamaju krici i jauci...
Markovo telo prepoznali po patikama
Marko Rogljić bio je prvi razred gimnazije, krenuo je do škole da se raspita kad će početi nastava, kada je pala bomba, zatekao se ispred zgrade. Njegovo telo prepoznali su po patikama.
U zgradi, ispred, u Ulici Stevana Nemanje tog dana poginuli su i Zvezdan Jajić, Dejan Milošević, Miodrag Nikić, Đorđe Pantović, Golub Ratković, Dragan Simović i Radun Vranić. Povređeni su Bojana Aleksić, Mićo Janković, Ljubomir Sretenović, Saša Kulundžić, Ivanka Balšić, Tiovilka Luković, Novka Pajović, Almir Etemović, Filip Pajović, Ismet Turković, Mejrema Dupljak, Desanka Jemuović...
Od eksplozije su oštećeni i zgrada Osnovne škole "Bratstvo", objekti dečjeg vrtića, doma zdravlja, više poslovnih objekata, a od siline eksplozije mnoge porodične kuće u tom delu grada ostale su bez crepa na krovovima.
"Sećam se Marka iz onih dana, Vladan i ja pravili smo travnjak oko kuće, on je trčkarao okolo, čavrljao – tata i striko sade travu da nam bude lepo" – kroz grč, živih sećanja, svedočio je pre desetak godina potpisniku ovih redova Markov stric, Vladanov brat Dejan.
Tog 31. maja 1999, dok su na Srbiju padale bombe, narod živeo u strahu, Vladan, koji je bio u rezervi, imao je slobodan dan. Uzeo je malog Marka, izašli su da se prošetaju, svratili su do Dejanove i Vladanove prodavnice auto-delova u centru Pazara...
Ostaše deca bez majke
U trenutku kada je pala bomba, Vladan je u rukama grčevito držao malog Marka, pokušavajući da pobegne u unutrašnjost prodavnice...
"Bio sam u stanu, na trećem spratu, kad su se čuli avioni potrčao sam ka hodniku... Onda je puklo, neka sila povukla me je ka prozoru, odleteo sam uvis, tek posle video sam otisak cipele na plafonu... Ulazna vrata završila su u kuhinji... Bio je dan, a pao je mrak, puzio sam ka izlazu, onda se sa stepeništa skotrljao u neku rupu", svedočenje je od pre desetak godina Novopazarca Ljubinka Sretenovića, kome je geler tada teško povredio vrat.
Dragomirka Biorac (39), novinarka lokalne televizije, krenula je nakratko do kuće... Kad su se čuli avioni, utrčala je u ulaz zgrade R-74 u Ulici Stevana Nemanje...
"Nikoli je bilo tek četiri godine, Nataši devet, Mariji osam, ostaše deca bez majke, ja bez supruge... Rana živa i danas, isto kao i prvog dana... Šta da mislim o onima koji su to uradili... Žalije mi je bilo kada je deset dana posle njene pogibije, iz Nolita, gde je bila zaposlena, stiglo rešenje o prestanku radnog odnosa", govorio je pre desetak godina, na 16. godišnjicu masakra, Dragomirkin suprug Rodoljub Biorac.
Zgrada u centru Novog Pazara, pogođena bombom 31. maja 1999, obnovljena je, na tragediju podseća samo spomenik ispred, od crnog mermera, na njemu imena 11 stradalih.
"Moj brat Đorđe poginuo je ovde, u mesari, na radnom mestu... Imao je 24 godine, planirao da se te jeseni ženi... Rana neprebolna dok smo živi, i ja, i majka Dragica i naš otac Srboljub i sestra Marija. Zašto, pitamo se sve ove godine, kada u blizini nema vojnih objekata, kada je kasarna skoro dva kilometra odavde, ali, oni su sila, oni mogu da rade šta hoće, da ubijaju, bacaju bombe", sećao se Marko Pantović pre desetak godina.
Jedanaestoro poginulih Novopazaraca i oko 20 ranjenih, NATO je tada podveo pod – kolateralnu štetu.
Bez žaljenja i bez izvinjenja.
