Srbija i Balkan
Švedski izaslanik u Prištini: Neophodno formiranje ZSO, nema sličnosti sa Republikom Srpskom
Ukidanju dinara i zatvaranje ekspozitura Banke Poštanska štedionica u četiri opštine na severu, ukazuje da bi to pitanje trebalo da se reši u okviru dijaloga Beograda i Prištine, poručio je Vesterlund
Švedski izaslanik u Prištini Jonas Vesterlund istakao je da Švedska podržava stav SAD i EU da je neophodno formiranje Zajednice srpskih opština i da ne treba povlačiti nikakve paralele sa Republikom Srpskom, objavila je "Ekonomija onlajn", prenosi "Kosovo onlajn".
"Razumem zabrinutost zbog Zajednice. Ja sam prilično star i sećam se kada sam učestvovao u stvaranju slične zajednice u Hrvatskoj, kada sam radio za Ujedinjene nacije od 1996. do 1998. godine. Mi smo postavili sličnu strukturu za hrvatske Srbe. Ova struktura ni na koji način nije ugrozila hrvatsku državu, tako da mislim da ima istoriju uspeha", rekao je Vesterlund.
Ocenio je da je neosnovano povlačiti paralelu između ZSO i Republike Srpske, ukazujući da su okolnosti na "Kosovu" i u BiH potpuno drugačije.
"Mislim da je spominjanje Republike Srpske u Bosni malo nepravedno jer je ovo potpuno drugačiji kontekst. Tako da poštujem strah, odnosno zabrinutost, ali mislim da se to može učiniti na miran način. Ostale zemlje članice EU i SAD mogu samo da podržim i da preporučim vladi da osnuje Zajednicu", poručio je Vesterlund.
Komentarišući odluku CBK o ukidanju dinara i zatvaranje ekspozitura Banke Poštanska štedionica u četiri opštine na severu, ukazuje da bi to pitanje trebalo da se reši u okviru dijaloga Beograda i Prištine.
On je rekao da Švedska priznaje legitimitet "Kosova" da preduzima bilo kakve akcije, ali da je potrebna veća koordinacija sa međunarodnim saveznicima, ako "Kosovo" namerava da bude deo evroatlantskih struktura.
"Priština ima sve legitimne razloge da donosi odluke unutar svojih granica. Ali, ako želi da postane član evroatlantskih struktura, trebalo bi više da radi sa međunarodnom zajednicom. Trebalo bi blisko sarađivati sa evropskim članicama po svim vrstama pitanja, uključujući i ovo pitanje", rekao je on.
Vesterlund smatra da proces prijema takozvanog Kosova u EU i NATO može potrajati, što je, kako kaže, sasvim prirodno.
On je pomenuo i slučaj Švedske, kojoj je takođe trebalo nekoliko godina da postane deo EU i koja je ove godine ušla u NATO.
"Kosovo se postepeno približava evroatlantskim strukturama. Švedska nije bila članica Evropske unije ako se vratite pre 30 godina. Članovi smo postali tek nakon završetka Hladnog rata 90-ih. Trebalo nam je nekoliko godina da i mi postanemo članica Evropske unije. Tek smo ove godine postali članica NATO-a. Potrebno je vreme da se postane član Alijanse i ostalih atlantskih struktura, ali mislim da je Kosovo na dobrom putu", nalasio je Vesterlund.
Švedska, dodaje, u potpunosti podržava članstvo "Kosova" u svim evroatlantskim strukturama.
"U potpunosti podržavamo članstvo Kosova u svim novim atlantskim strukturama. Budućnost je trnovit put. Kriterijuma je mnogo, pogotovo kada želite da postanete član Evropske unije, ali je dobar korak što je Kosovo umesto posmatrača postalo pridruženi član Parlamentarne skupštine NATO-a, što je mali korak, ali je važan da postanete član u budućnosti", naveo je on.
Kada je reč o članstva tzv. Kosova u Savetu Evrope, švedski izaslanik je ukazao da je neizglasavanje u ministarskom komitetu 16. i 17. maja propuštena prilika i izrazio nadu da će se to pitanje vratiti na dnevni red.
"Svaka evropska prestonica može da ima svoje kriterijume za podršku Kosovu tokom glasanja u ministarskom komitetu Saveta Evrope. Ali, moje mišljenje je da treba glasati. Tako da mislim da bi se ovim pitanjem uskoro ponovo trebalo pozabaviti u Savetu Evrope", zaključio je on.
