Srbija i Balkan
Nova prepreka na evropskom putu Srbije: Sofija preispituje podršku zbog tretmana bugarske manjine
Glavni kriterijum po kojem će Sofija suditi i davati podršku napretku zemalja Zapadnog Balkana jeste upravo položaj Bugara u svakoj zemlji, poručio je predsednik Bugarske Rumen Radev
Bugarski predsednik Rumen Radev nagovestio je da bi Sofija mogla preispitati podršku članstvu Srbije u EU zbog, kako je naveo, načina na koji se Beograd odnosi prema bugarskoj manjini u zemlji.
"Glavni kriterijum po kome ćemo suditi i davati podršku napretku zemalja Zapadnog Balkana jeste upravo položaj naših sunarodnika u svakoj zemlji – uslovi za ekonomski i društveni razvoj i, pre svega, njihova sposobnost da brane svoj nacionalni identitet, jezik, kulturu i istorijsko pamćenje", objasnio je Radev.
Bugarska je pre tri godine na sličan način stavila veto na severnomakedonske evrointegracije, optuživši vladu u Skoplju da podstiče govor mržnje protiv Bugara, piše "Euraktiv".
Podsetimo, uslov Bugarske za odobrenje članstva Skoplja u EU je da Severna Makedonija izmeni svoj Ustav kako bi se Bugari naveli kao jedan od "konstitutivnih naroda". Sa druge strane, Bugarska ne priznaje makedonski jezik, već ga smatra dijalektom bugarskog, niti priznaje postojanje makedonske manjine u Bugarskoj.
"Nastaviću da budem lično posvećen, kao i potpredsednica Ilijana Jotova, da bugarske institucije aktivno rade na konsolidovanoj i jasnoj nacionalnoj bugarskoj poziciji i politici podrške svim našim sunarodnicima u inostranstvu. Nastaviću da aktivno radim sa državnim vrhom Srbije na rešavanju problema naših sunarodnika u zapadnim predgrađima", rekao je Radev.
Predsednik Bugarske je u sredu dodelio najviše državno priznanje, Orden Stare planine, Ivanu Nikolovu, predsedniku Kulturno informativnog centra u srpskom gradu Bosilegradu i jednom od najaktivnijih predstavnika bugarske manjine u Srbiji.
Nikolov je tokom ceremonije rekao da ideologija vlasti u Beogradu vodi represiji nad bugarskom manjinom.
"Ideologija koja i danas granatira, pali i pretresa bugarske kulturne i informativne centre, koja oduzima bugarske knjige, vodi sudske procese i ljude koji brane svoje nacionalno i ljudsko dostojanstvo podvrgava nasilju, progonu i prisluškivanju", tvrdio je Nikolov.
On je pozvao na više solidarnosti i "još kategoričniji i dosledniji stav Bugarske u odbrani bugarske manjine ne samo u Beogradu i Briselu već i u Sofiji".
Bugarski predsednik je istakao da je Bugarska ključna pokretačka snaga za pristupanje zemalja Zapadnog Balkana EU "jer smo svesni koliko je ova integracija važna za bezbednost, stabilnost i održiv ekonomski razvoj regiona, ali čvrsto stojimo iza principa naših zasluga u ovom procesu integracije tako da on bude održiv i nepovratan."
U decembru je 12 od 17 bugarskih poslanika iz svih političkih grupa, osim pet iz proruske Bugarske socijalističke partije, u otvorenom pismu upozorilo institucije EU na "kršenje prava i raspirivanje mržnje prema bugarskoj manjini u Srbiji".
Pismo je upućeno Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji, Evropskom savetu, Savetu Evrope i ambasadorima neposredno pre sastanka EU-Zapadni Balkan.
"Srbiju ne treba suditi samo po rečima, već samo po akcijama koje preduzima, a koje treba da budu u skladu sa evropskim vrednostima i ljudskim pravima, uključujući i ona u odbrani manjina", napisali su u pismu evroposlanici.
Pismo nije moglo proći bez spominjanja bauka ruskog uticaja, pa su tako ocenili i da "stvaranje mržnje u srpskom društvu prema Bugarskoj, a samim tim i prema EU, najviše ide u prilog Kremlju".
"Ograničava se nastava bugarskog jezika, sprečava se na svaki način očuvanje bugarske kulturne baštine, nastavlja se falsifikovanje istorije iz vremena (pokojnog vođe Josipa Broza) Titove Jugoslavije, verske službe na bugarskom nisu dozvoljene, političke , civilne i ekološke organizacije i njihovi aktivisti su proganjani", dodali su evroposlanici.
Srpska pravoslavna crkva takođe je optužena za stvaranje antibugarskog raspoloženja u periodu posle 2008. godine.
