Od AID-a do Srebrenice: Proevropsko lice i islamističko naličje spoljne politike BiH

Kada je ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković, nakon glasanja u Generalnoj skupštini UN o Rezoluciji o Srebrenici, pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića da zajedno odu u Potočare, srpski predsednik protumačio je to, imajući u vidu pređašnje iskustvo, kao poziv na svoje ubistvo. Ovo je pak izazvalo opšte zgražavanje prozapadnih medija u Srbiji i njihovih sagovornika. Kako je jedna tako "razumna izjava" o zajedničkom odavanju počasti žrtvama mogla da izazove "nerazumno tumačenje" o pozivu na ubistvo, zapitali su se.

Pomenutu razumnu izjavu dao je bošnjački zvaničnik koji je samo mesec dana ranije rekao da "ovakav Vučić i ovakva Srbija od nas ne zaslužuju ni trunku poštovanja", najavljujući da će tražiti isplatu ratne odštete i obnovu revizije presude protiv Srbije. A nerazumno tumačenje dao je srpski predsednik time što je podsetio na linč koji je doživeo 2015. u Potočarima a čiji počinioci ni dan-danas nisu pronađeni.

Osim punog razumevanja za stavove o Vučiću, Konaković u delu medija na srpskom jeziku uživa naklonost kao evropsko lice BiH, moderno i okrenuto evropskim vrednostima i svetloj budućnosti u EU i NATO.

To lice, međutim, ima i svoje naličje.

Uzdanica i verni saradnik 

Konaković je bio mlada uzdanica Stranke demokratske akcije (SDA), kako je o njemu govorio prvi čovek te partije Bakir Izetbegović, sve dok 2018. nije odlučio da istupi iz ove stranke i formira svoju partiju Narod i pravda (NiP).

Pridružio mu se tada i Kemal Ademović, predsedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH, kojeg opisuju kao jednog od najbližih saradnika Alije Izetbegovića. O rahmetli Aliji Ademović i danas govori s puno poštovanja, iako je NiP u žestokom sukobu sa SDA koji traje od te 2018.

U tim međusobnim oštrim optužbama za korupciju i nepotizam, dojučerašnji partijski drugovi optužuju Konakovića i Ademovića da ih je napravila SDA.  S obzirom na dugačak staž i istaknutu poziciju u stranci obojice, to je verovatno dobrim delom tačno.

A radi se o stranci koja je i u domaćoj i u međunarodnoj javnosti, u različitim dokumentima i izveštajima, dovođena u tesnu vezu sa islamistima, pre svega Muslimanskom braćom, koji su, prema tim izvorima, pomagali i ratne i poratne napore Bošnjaka.

Sastanak u Turskoj 

Sudeći prema izveštaju objavljenom na portalu istraga.ba i relativno nova stranka NiP neguje veze sa islamistima.

Delegacija NiP-a koju je u Tursku odveo Konaković u martu 2021. sastala se tamo sa Muhamedom Čiftičijem, u salafijskim krugovima poznatim kao šejh Abu Anas, kojeg su nemački policijski organi označili kao radikalnog islamistu i zabranili njegovu onlajn školu 2011. godine, navodi se u tekstu.

I dodaje da se njegovo ime pojavljuje i u istraživanju Univerziteta Džordž Vašington među ključnim ljudima nemačke salafističke scene, koji su, kako se citira iz izveštaja, u najboljem slučaju optuženi samo za radikalizaciju nemačkih muslimana, a u najgorem za direktno regrutovanje za Islamsku državu i slične grupe. 

Bakirove veze 

Sa islamistima svojevremeno se slikao i nekadašnji partijski saborac Konakovića i Ademovića, Bakir Izetbegović.

Tvrdnja da je mlađi Izetbegović nastavio da neguje odnose sa islamističkim pokretom Muslimanska braća, sa kojima je njegov otac Alija održavao tesne veze, u medijima se obično dokumentuje njegovom fotografijom sa pripadnicima ovog pokreta na kojoj zajedno sa njima pokazuje četiri podignuta prsta - prepoznatljivi pozdrav organizacije.

I dalje se navodi da se radilo o sastanku sa Muslimanskom braćom u Predsedništvu BiH 2014.

List "Politika" pisao je 2016. da su Bakira Izetbegovića veze s vođama Muslimanske braće stavile pod nadzor američke vlade, nakon objave da SAD grupu smatraju terorističkom organizacijom.

Uz to, u izveštaju međunarodne nevladine organizacije "Globsek" podseća se da je nakon izricanja presude predsedniku Egipta Muhamedu Morsiju, kojeg takođe povezuju s Muslimanskom braćom, Bakir Izetbegović objavio službenu predsedničku izjavu pozivajući Egipat da poštuje ljudska prava i osigura da Morsi ima pošteno suđenje.

Politička ubistva 

Često su iznošene tvrdnje i da je deo mudžahedina, pripadnika odreda "El mudžahid" ostao nakon rata u BiH. U izveštaju Centra za društveno-politička zbivanja Republike Srpske navodi se da je jedan od ključnih ljudi SDA, Irfan Ljevaković, "nakon Dejtonskog sporazuma kao viši zvaničnik u muslimanskoj obaveštajnoj Agenciji za informacije i dokumentaciju (AID), pretežno sastavljenoj od Bošnjaka, navodno pomogao borcima iz islamskih zemalja da ostanu u Bosni i Hercegovini".

Osim što je bio pripadnik Specijalne jedinice MUP-a BiH i učestvovao u borbama u Sarajevu, direktor AID-a nakon rata 1996. bio je drugi čovek Konakovićeve partije, Kemal Ademović, koji na toj poziciji ostaje do 2001.

Ademović je sam opisao kako je došao na tu funkciju u intervjuu objavljenom na portalu sarajevskog "Oslobođenja" 2018. Kako je objasnio, jedan čovek mu je rekao da predsednik (Alija Izetbegović) "mora smeniti sadašnjeg direktora na zahtev Amerikanaca i treba nam čovek samo dok ne nađemo rešenje".

Odgovarao je i na pitanje da je bio na čelu AID-a u vreme kada je ubijen zamenik direktora agencije Nedžad Ugljen a ubica nikad nije pronađen. "Ubica i jeste i nije pronađen: ja ne mogu govoriti o tome zato što se istrage rade, nikad nisu stale i kao da ima nekih rezultata", rekao je tada Ademović.

Rezultata te istrage još nema, ali ima krivične prijave koju je upravo ovih dana Federalnom MUP-u podneo bivši pripadnik tajne službe Edin Garaplija protiv, između ostalih, i Bakira Izetbegovića i Kemala Ademovića, drugog čoveka partije Elmedina Konakovića. Garaplija je rekao da je prijavu podneo za organizovani kriminal i politička ubistva, da je u njoj naveo nerasvetljena ubistva više osoba, među kojima i Ugljena. Te da su oni protiv kojih je podneo prijavu još 1996, u godini u kojoj je Ademović došao na čelo AID-a, pristupili grupi za organizovani kriminal, koja je, između ostalog, izvršila prikrivanje krivičnih dela terorizma i ubistva vršitelja najviših bezbednosnih funkcija u Federaciji BiH.

Od Porto Montenegra do "Galerije" 

Osim veza sa islamistima, mediji u Sarajevu, ali i van granica našeg regiona, u Nemačkoj, pišu ovih dana i o navodnim kriminalnim kontaktima nekadašnjih članova SDA, dok oni za iste optužuju čelnike te partije.

Mladi i ekstremizam: Ko ima ključni uticaj u radikalizaciji omladine u BiH?

Portal istraga.ba doveo je u vezu kuma Elmedina Konakovića Gordana Memiju sa uhapšenim za trgovinu narkoticima Edinom Gačaninom. Memija je sa sarajevskim biznismenom Sašom Spasojevićem bio suvlasnik firme "Maj plejs". Oni su se potom povukli iz vlasništva ove firme, koja je postala deo kompanije "Plejs", a koju je prilikom kupovine hotela "Igman" zastupao bivši fidbaler Emir Granov.

On je vlasnik lanca luksuzne garderobe za muškarce "Granof" koji ima prodavnice od Porto Montenegra do beogradske "Galerije".   

Između Zapada i Zapada

Postoje dva pravca saradnje sa islamističkim grupama među političkim strukturama u BiH, koji gaje te odnose bez obzira na njihove političke podele, ukazuje za RT Balkan stručnjak za terorizam Dževad Galijašević.

"Jedan pravac je usmeren prema Muslimanskoj braći i on uglavnom ide prema Londonu, jednom od tri centra ove organizacije. To je još Alija Izetbegović utemeljio. Čak je Erdogan jednom prilikom Bakiru Izetbegoviću sugerisao da greši oko poverenja koje ima u Zapad, upravo misleći na Muslimansku braću. Jer Erdogan sebe smatra liderom Muslimanske braće, a ne da Britanci koordinišu te poslove", kaže Galijašević.

Naš sagovornik dodaje da je linija prema Muslimanskoj braći linija klasičnog političkog islama oslonjenog na zapadnu obaveštajnu zajednicu, gde su prisutne i SAD i Francuska.

"Oni se oslanjaju na klasični vehabizam u religijskoj orjentaciji, a u političkom islamu na veze sa Zapadom. Druga linija je linija arapskih globalnih terorističkih organizacija koje se takođe oslanjaju na vehabizam kao verski koncept, ali imaju određene elemente ili nefiltrirane kadrove koji vrlo često okrenu leđa. Iako su i te strukture formirali Amerikanci, i Al Kaidu i Islamsku državu, one često znaju da pođu za svojim interesima i okrenu se protiv SAD. Danas vidimo da su te organizacije marginalizovane. One su jake, i jedna i druga linija, onoliko koliko su potrebne Zapadu", dodaje Galijašević.

Alija i kasnije Bakir Izetbegović bacili su bosanske muslimane u zagrljaj globalnog terorizma, kaže sagovornik RT Balkan i ističe da su u stvari dali alibi Zapadu da islamistički terorizam koristi kao vlastiti geopolitički instrument.

Vranješ: Svi znaju za terorističku pretnju iz BiH, Vujićev govor šamar antisrpskim akcijama

"Bošnjaci i danas imaju oko 5.000 ljudi koji su zaostali od mudžahedinskog pokreta, imaju oko stotinak posebnih naselja u kojima se praktikuje ta vrsta vere i drži komunikacija sa globalnim terorizmom. Na kraju, iz tih centara, 21 paralelnog džemata, otišlo se u Siriju, iz BiH je preko 500 ljudi otišlo u Siriju, procesuirano je samo 44. Iako je zakonom zabranjeno odlaziti na strana ratišta", ukazuje Galijašević.

Sprega sa organizovanim kriminalom

Vlast u BiH, pre svega obaveštajno-bezbednosne agencije vrše zaštitu ove vrste politike i ovih organizacija, ističe naš sagovornik.

"One nikada nisu adekvatno progonjene, nikada nisu primenjene bezbednosne procedure koje su propisane, nikada te ideologije nisu zabranjene, kao ni organizacije koje ih promovišu.

"Posebno je opasno što današnje pojedine političke elite, koje se povezuju sa nekim tzv. humanitarnim organizacijama iz Turske, organizacijama povezanim sa Muslimanskom braćom, s druge strane učestvuju u zaštiti najvećeg kokainskog narko-kartela u Evropi. Sprega organizovanog kriminala, narko-mafije je ona kombinacija koju su napravili otpceljeni kadrovi SDA. Međutim, nikada se nisu odrekli saradnje sa globalnim terorističkim organizacijama. Pet takvih iz BiH je na listi Saveta bezbednosti UN", ističe Galijašević.

Alijina tajna služba i 11. septembar

Govoreći o AID-u, Galijašević kaže da je to bila Alijina tajna služba i da je povezana sa likvidacijama samih Bošnjaka.

"AID se na kraju preigrao jer je učestvovao u napadu na SAD i nakon 11. septembra je zabranjen. Šestorica terorista koji su učestvovali u ovom napadu imali su državljanstvo BiH, među njima i glavni organizator koji je sada u Gvantanamu, Halid šeik Muhamed", kaže Galijašević.

Sadašnje grupacije, kako dodaje, često učestvuju u poslovima koji imaju deo skrivene, vlastite agende.

"Agende za koju Zapad ne zna, nije je odobrio, a koja može podrazumevati likvidacije i terorističke akcije u EU. I dalje je BiH najvažnija baza globalnog terorizma sa znanjem Zapada. Amerikanci i Britanci to koriste kao vlastitu nasilnu batinu za disciplinovanje Evrope", ističe Galijašević.