Srbija i Balkan
Suočen sa gubitkom izbora, Grošelj se latio oprobane finte: Zbog Vučićeve osvete sam na dnu liste
Nezadovoljan što se nije našao na željenom mestu svoje partije na evropskim izborima, Klemen Grošelj se okrenuo protiv predsednika Srbije
Svestan da svaka ujdurma u kojoj se pominju Srbi ili Vučić zapali slovenačko biračko telo, Grošelj je u javnost pustio "buvu" da su mu srpski predsednik i gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković minirali povratak u Evropski parlament.
Klemen Grošelj, donedavno šef posmatračke misije EP na izborima u Srbiji, očajan jer su mu bezmalo nikakvi izgledi da će ga slovenački birači u nedelju na evropskim parlamentarnim izborima ponovo poslati na bajno plaćenu poslaničko mesto u Brisel, dosetio se oprobanog trika – preko domaćih medija je lansirao "buvu" za koju je, kao okoreli nacionalista i srbomrzac starog kova, znao da će upaliti bar kod dela biračkog tela na "sunčanoj strani Alpa".
Nezadovoljan potopljenim šansama da se ponovo vine u fotelju Evropskog parlamenta, za svoj zao usud okrivio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je navodno preko ljubljanskog gradonačelnika Zorana Jankovića isposlovao da ga njegova matična stranka smesti na zadnje mesto na biračkoj listi, sve kako bi mu se osvetio za lošu ocenu srpskih izbora.
Na pitanje novinara RTV Slovenija u centralnom TV Dnevniku, ima li čvrstih dokaza za svoje optužbe, Grošelj je priznao da nema, a onda brzo (i neuverljivo) dodao da "tok događaja dokazuje njegove tvrdnje".
Sve se zakuvalo još pre početka izborne kampanje kada je vladajuća stranka Gibanje Sloboda premijera Roberta Goloba odlučila da ne ispoštuje Grošeljev zahtev da bude nosilac partijske liste. Grošelja je Golobu u "miraz" doveo aktuelni ministar odbrane Marjan Šarac, čija stranka (Lista Marjana Šarca, LMŠ), pošto je propala na slovenačkim parlamentarnim izborima pre dve godine, utopila svoje članstvo u Gibanje Sloboda.
Šarec je zauzvrat dobio ministarsku sinekuru, pa je i četrdesetosmogodišnji Grošelj, po struci "obramboslovec" (stručnjak za odbranu i zaštitu) očekivao isti tretman. Nije računao, međutim, da je Gibanje Sloboda, kao mlada stranka, puna novih kadrova koje treba zasititi raznim dobro plaćenim funkcijama.
Posle teških borbi iza partijskih kulisa, Grošelju je ponuđeno utešno, poslednje mesto na partijskoj izbornoj listi, navodno "jednako dobro pozicionirano" oku birača, kao i ono prvo.
Za Grošelja je bila još posebna šamarčina jer je premijer Golob odlučio da nosilac liste bude Irena Joveva, koja je kao poslanik u EP potekla iz istog "legla" (LMŠ) kao i sam Grošelj, inače bivša novinarka komercijalne televizije koja se tokom petogodišnjeg mandata u Briselu i Strazburu nije naročito mešala u svoj posao i uglavnom služila kao deo glasačke mašinerije Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
Iako je na primer Milan Brglez, takođe poslanik u EP u dosadašnjem sazivu, a koji se isto tako bori za reizbor, izričito tražio da ga njegovi Socijalni demokrati (SD) smeste na poslednje mesto na stranačkoj listi, "koje je jednako dobro kao prvo" (za prvo se očekivalo da će ga zasesti tadašnja šefica stranke Tanja Fajon, ali joj je članstvo na kongresu stranke pomutilo planove pa više ne vodi ni SD, a nije ni kandidat za EP), Grošelja nije ubedila Brglezova argumentacija već je besno najavio da odustaje od kandidature za poslanika u EP.
Začkoljica je u tome što birači, izuzev što biraju stranačku listu, imaju mogućnost da na njoj daju preferentni glas (prednost) i nekom od stranačkih kandidata, zato se Brglez vodio iskustvom da je lako zaokružiti prvog ili poslednjeg na izabranoj izbornoj listi, dok druge kandidate treba tražiti lupom.
Ali Grošelja ta argumentacija nije uverila, hteo je da bude prvi, i samo prvi.
Kada su u Gibanju Sloboda njegovu odluku primili skroz ravnodušno, umesto, kako je očekivao, da ga na kolenima mole da se predomisli, najavio je da napušta i stranku.
I sve to bi prekrili snegovi i šaš da se u predizbornoj kombinatorici nije pojavila i opskurna vanparlamentarna stranka "Zeleni Slovenije". S obzirom da sami nemaju ni pomena vrednog članstva a još manje lidera, tu im se našao pri ruci – Klemen Grošelj. Ostvario mu se san – on je njihov glavni (špicen) kandidat.
Proteklih mesec dana je obigravao sva medijski pokrivena predizborna suočavanja, zagovarao NATO i američki posrednički rat u Ukrajini, napadao Putina i Rusiju, rečju, radio je ono što najbolje i jedino zna. Ali problem je što je sve sasvim isto činila i većina ostalih konkurenata, iz drugih stranaka.
Agencije koje mere puls javnog mnjenja ostale su neumoljive – iz dana u dan su objavljivale ankete koje su potvrdile da su Grošeljeve šanse da prođe kroz iglene uši ovogodišnjih izbora za EP ravne statističkoj grešci.
A onda se, tik pred početak izborne tišine, dosetio spasonosnog rešenja koje bi moglo da ga vrati u žižu interesovanja, pa su se, kako prenose slovenački mediji "pojavile spekulacije da se Klemen Grošelj, pre nekoliko meseci kandidat 'Slobode' za Evropski parlament, a sada kandidat Zelenih, našao na repu liste 'Pokreta Sloboda' zbog osvete predsednika Srbije Aleksandra Vučića".
TV Slovenija podseća da je "predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno slovenačkog evroposlanika Klemena Grošelja nazvao neprijateljom Srbije zbog kritičke ocene izbora u Srbiji".
Prema Grošeljevom konstruktu događaja, Vučić je vršio pritisak na predsednika "Slobode" Roberta Goloba preko gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića kako bi sprečio Grošelja da bude ponovo izabran u EP.
"To je totalno sr*nje", je za TV Slovenija prezrivo odgovorio premijer Golob povodom Grošeljevih insinuacija. "Kako normalan čovek može tako nešto uopšte da lansira u javnost", dodao je on.
Grošelj, pak, priznaje da za svoje tvrdnje nema čvrstih dokaza: "To su stvari koje su se dešavale, ako su se dešavale, na veoma diskretnom nivou."
Prema njegovim rečima, početkom godine je važio za "špicenkandidata" stranke Sloboda, na koga se jako računalo da će stranci obezbediti bar jedno sedište u EP. "A onda se dogodio Vučićev napad u kome sam žigosan kao neprijatelj Srbije. I onda se desio 27. mart, kada sam naprasno završio na 8. mestu stranačke liste, na mestu za koje mi je rečeno da nemam šansi da prođem na izborima. Nisam dobio nikakvo objašnjenje zašto sam tu, ali je zanimljivo da mi je nuđeno sve i svašta, samo da ne bih bio član Evropskog parlamenta", nastavlja Grošelj.
Na pitanje, ima li gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković toliko veliki uticaj na Slobodu da bi mogao da postigne Grošeljev pad, "obramboslovec" odgovara: "To trenutno ne znam, ali znam da je na prošlim parlamentarnim izborima imao veoma važan uticaj ko je bio na listi kandidata. Ako je taj uticaj postojao ranije, ne vidim razlog zašto ga ne bi bilo i sada."
Janković, koji ne krije da je prijatelj srpskog predsednika, odlučno demantuje sve Grošeljeve navode. Slovenački mediji spekulišu da Janković lobira kod Vučića za poslove za slovenačke kompanije na Ekspu, koji će se održati u Srbiji 2027. godine. Iz toga izvlače zaključak da je Grošelj žrtva ekonomskih interesa nekih slovenačkih kompanija.
"Za sada ne lobiram ni za jednu kompaniju na Ekspu. O gospodinu Grošelju nisam razgovarao ni u jednoj kompaniji, a kamoli da bih ikoga igde premeštao (po stranačkim listama)...", odlučno je negirao sve glasine ljubljanski gradonačelnik.
"Put od prvaka do poslednjeg na stranačkoj izbornoj listi je neobičan", ocenjuje slovenački politički analitičar Dejan Štajnbuh. "Ako bi se ispostavilo da je išta od ovoga što tvrdi Grošelj tačno, to bi bio jedan od najgorih skandala u istoriji Slovenije", dodaje.
Premijer i vođa "Pokreta Sloboda" Robert Golob u međuvremenu insistira da je Grošelj otišao jer je stranka dala prednost timskim igračima koji ne gledaju samo na sopstvenu korist.
