Drecun: Rezolucija 1244 ima određene zamke, ali je naša glavna tapija na Kosovo i Metohiju
Cilj NATO-a na Kosovu i Metohiji 1999. godine je bio potpuno drugačiji od onoga što je definisano Rezolucijom 1244, jer je NATO želeo da postigne sporazum kojim će mu cela teritorija tadašnje Savezne Republike Jugoslavije biti dostupna za nesmetan prolaz i da teritoriju naše južne pokrajine pretvori u nešto što treba da bude nezavisna država, izjavio je danas poslanik u Skupštini Srbije Milovan Drecun, povodom godišnjice donošenja ove rezolucije u Ujedinjenim nacijama, 10. juna 1999. godine.
"Na njihovu žalost zbog izuzetno snažnog otpora koji smo pružili uz neviđen heroizam i junaštvo pripadnika naših snaga bezbednosti, bili su prinuđeni da menjaju te ciljeve i da se rat završi, da uslovno kažem kompromisno. Dakle, ni jedna ni druga strana nisu potpuno ostvarile svoje ciljeve", rekao je on za TV Pink.
Dodao je da se Srbija uspešnom vojničkom odbranom izborila da dobije Rezoluciju 1244 koja, prema njegovim rečima, predstavlja našu glavnu tapiju na Kosovo i Metohiju.
Drecun je ocenio da iako Rezolucija 1244 ima određene zamke, ona zapravo garantuje teritorijalni integritet i predviđa da će do konačnog političkog rešavanja statusa Kosova i Metohije funkcionisati privremena suštinska samouprava na KiM.
Odgovarajući na pitanje da li bi situacija na Kosovu i Metohiji bila drugačija da se poštuje rezolucija UN, rekao je da bi svakako bila drugačija i da ne bismo imali situaciju koju sada imamo.
"Prvo što je suprotno postignutim dogovorima je to što nije izvršena suštinska demilitarizacija, odnosno što nije rasformirana OVK, nego im je dozvoljeno da tri meseca nakon dolaska međunarodnih snaga divljaju sa naoružanjem i izvrše užasno etničko očišćenje. Tada je proterano više od 250.000 ljudi, najviše Srba, ali i Roma sa Kosova i Metohije", naveo je Drecun.
Kao posebno važno je naglasio, da kada se govori o Rezoluciji 1244 i Vojno-tehničkom sporazumu u Kumanovu, što su dogovori postignuti sa KFOR-om odnosno sa Ujedinjenim nacijama, a upravo to je NATO hteo da izbegne po svaku cenu.
"On je želeo da naša država, tadašnja Savezna Republika Jugoslavija kapitulira. Kapitulacija je nešto sasvim suprotno od rezolucije koja je dobijena. Jer, kada kapitulirate, vojska baca naoružanje, a teritoriju preuzima neko ko je okupator i vrši okupatorsku vlast", rekao je Drecun.
Dodao je da je za razliku od toga postignuto rešenje koje jeste teško po nas, jer smo morali da povučemo pripadnike naših snaga bezbednosti i državnu administraciju ali je teritorija ostavljena pod kontrolom UN.
"Da je napravljen dogovor sa NATO-om situacija bi danas bila drugačija i potpuno izgubljena što se tiče Kosova i Metohije", zaključio je Milovan Drecun.