Srbija i Balkan
Rušitelje Dejtona rušiti na Ist Riveru: Diplomatska borba Beograda i Banjaluke
Za odnose u Bosni i Hercegovini najbolje je vraćanje Dejtonskog sporazuma na "fabrička podešavanja", jer se pokazalo da svaka njegova promena šteti BiH
Vođeni tačkom 19 Deklaracije o zaštiti nacionalnih interesa i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, donete na Svesrpskom saboru 8. juna, Beograd će, zajedno s Banjalukom započeti jaču diplomatsku aktivnost kako bi se celom svetu ukazalo na pogubne posledice višegodišnjeg kršenja Dejtonskog sporazuma. Glavni cilj je da se ovaj važan dokument vrati u život u svom izvornom obliku.
Mesto da se "češlja" Dejtonski sporazum i ukaže da proizvoljna tumačenja koja ne odražavaju njegovu sadržinu jeste Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Svojevoljnim tumačenjem Dejtonskog sporazuma, i otimanjem nadležnosti RS, međunarodni, mahom zapadni, faktor, na inicijativu političkog Sarajeva, godinama razvlašćuje Republiku Srpsku i otima joj nadležnosti koje je dobila dokumentom potpisanim 1995. Bošnjački političari pritom "zaboravljaju" da bi krahom Dejtona nestala i BiH, jer je Srpska u taj dokument unela svoju nezavisnost.
Za odnose u Bosni i Hercegovini najbolje je vraćanje Dejtonskog sporazuma na "fabrička podešavanja", jer se pokazalo da svaka njegova promena šteti BiH, slažu se sagovornici "Večernjih novosti".
Predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić kaže za "Novosti", da Srbija i Srpska ne treba ništa da rade ishitreno i da za svaki budući potez treba da se uradi odlična priprema, a kako bi rezultati bili kao u slučaju rezolucije o Srebrenici koju je podržalo manje od polovine članica UN.
"Moramo upoznati ljude širom sveta s Dejtonskim sporazumom i kakve je promene on pretrpeo. I, naravno, treba istaći da su Srbi za mir. Kad se bude iskristalisala spoljna politika Srbije i Srpske po ovom pitanju, onda možemo da očekujemo povlačenje konkretnih poteza na međunarodnoj sceni. Ne treba da žurimo", ističe Stevandić.
Diplomata u penziji i nekadašnji ambasador Srbije pri UN Branko Branković kaže je da "Srbija kao potpisnica i garant Dejtona ima sva prava da ukazuje na kršenje dokumenta, a takvih slučajeva ima koliko hoćete".
"Takozvani visoki predstavnik Kristijan Šmit je neovlašćeni predstavnik, jer ga SB UN nije prihvatio. Može da se zatraži predlog novog predstavnika i da se vidi da li bi njemu SB UN dao zeleno svetlo. Kada razgovaramo o primeni Dejtonskog sporazuma, postavlja se pitanje kako može ambasador BiH pri UN Zlatko Lagumdžija da sprovodi odluke za koje nema ovlašćenja Predsedništva BiH", objašnjava Branković.
Navodi i da trenutna situacija na terenu u BiH ne odgovara nikome, osim velikim silama: "One nikada ne gase krizna žarišta, već ih stvaraju po potrebi, a sada to čine da bi sakrili probleme u ukrajinsko-ruskom sukobu."
Istoričar Stanislav Sretenović istakao je da su mir i prosperitet Srba u Srbiji i RS glavna poruka sa Svesrpskog sabora koji je došao kao simbolički značajan čin neslaganja s poniženjima i kolektivnom krivicom koja se Srbima pripisuje.
"Srbija je stala iza Dejtonskog sporazuma, a isto tako je RS stala iza Rezolucije SB UN 1244 kojom se potvrđuje teritorijalna celovitost Srbije. Veoma je dobro što će i Srbija i Srpska proslavljati Sretenje 15. februara, ali i proboj Solunskog fronta", ukazuje Sretenović.
Profesor Ustavnog prava Radomir Lukić naveo je da je dosta toga od izvornog Dejtona deformisano, a da se to desilo kada su u političke procese u BiH uvučena dva tela koja nisu deo dejtonske institucionalne i pravne strukture - Savet za sprovođenje mira (PIK) i njegov Upravni odbor.
Podsetivši da su na potpuno pogrešan način političkim procesima uvedeni i visoki predstavnik i OHR, Lukić je ukazao da su ta četiri tela nadustavni i ekstraustavni faktori, koji deluju dosta samovoljno i uz podršku zapadnih država.
Kako kaže, do destrukcije izvornog sporazuma i do prenošenja nadležnosti Republike Srpske i FBiH došlo je i uspostavljanjem Suda i Tužilaštva BiH, nestajanjem Vojske Srpske i vojnih komponenti FBiH, te uzimanjem poreskih nadležnosti entiteta i prenošenjem na BiH.
Prema Lukićevoj oceni, potpuno je pogrešna teza da je Dejtonski sporazum prevaziđen i da je obavio svoju prvobitnu funkciju zaustavljanja rata i uspostavljanja mira. On ističe da bi eliminacija Dejtona i ovakvog ustavnog uređenja Bosne i Hercegovine dovela do novih sukoba i onemogućila bilo kakav opstanak BiH.
"Ta pogrešna teza, odnosno kontrateza, dolazi od ljudi koji se ne razumeju u stvarne odnose u BiH. Srbima i Hrvatima, a posebno Srbima, ta stvar je još čudnija kada vide da se od Srbije oduzima Kosovo po nacionalnom principu, a ovde u BiH se ne primenjuju takvi principi", zaključio je Lukić.
