Srbija i Balkan
Šta su "bonska ovlašćenja" kojima Amerika i Šmit prete Republici Srpskoj?
Tzv. bonska ovlašćenja, koja visokim predstavnicima u BiH daju gotovo diktatorsku moć da nameću zakone i smenjuju demokratski izabrane zvaničnike, zasnovana su na samo nekoliko nedovoljno preciznih odredaba donetih pre više od četvrt veka
Odluka visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita da nametne novi izborni zakon izazvala je lavinu reakcija širom regiona, a posebnu pažnju je privukla činjenica da će odluka biti doneta (zlo)upotrebom tzv. bonskih ovlašćenja.
Šmit, kojeg u Republici Srpskoj ne priznaju jer ne postoji adekvatna odluka Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija o njegovom imenovanju, rekao je čini "ono što je trebalo uraditi pre mnogo godina", kao i da se obraća "narodu BiH, a ne političarima i partijama".
Ta rečenica je posebno zanimljiva. Naime, neizabrani stranac upitnog legitimiteta, svoju odluku o nametanju Izbornog zakona opravdao je navodno "vezom sa narodom", iako već godinama radi protiv demokratski izabranih predstavnika sva tri konstitutivna naroda koji žive u BiH.
Šmit je vetar u leđa dobio i iz SAD, pošto je pomoćnik državnog sekretara za za evropska i evroazijska pitanja Džejms O'Brajen saopštio mu oni pružaju podršku u korišćenju "bonskih ovlašćenja".
Šmitova odluka kontraverzna je upravo zbog upotrebe tzv. bonskih ovlašćenja – uz pomoć kojih se predstavnici "međunarodne zajednice" (u praksi isključivo Zapada) već više od četvrt veka grubo mešaju u unutrašnje poslove jedne (navodno) nezavisne i suverene države.
Istorija tzv. bonskog ovlašćenja
Veća za sprovođenje mira (PIK), telo koje čini pedesetak država i međunarodnih organizacija i koje je zaduženo za implementaciju Dejtonskog sporazuma, je na sastanku u decembru 1997. godine u Bonu donelo odluku o proširenju nadležnosti visokog predstavnika, koja su postala poznata kao "bonska ovlašćenja".
Visoki predstavnik je tada ovlašćen da donosi privremen obavezujuće odluke "kada strane ne mogu da postignu dogovor", i koje bi trebalo da ostanu na snazi "dok Predsedništvo BiH ili Savet ministara ne donesu odluku, koja je skladu sa mirovnim sporazumom".
Visokom predstavniku je omogućeno i da "preduzima akcije" protiv zvaničnika u BiH za koje smatra da krše Dejtonski sporazum, ili sprečavaju njegovu implementaciju.
Reč je, dakle, o poprilično neodređenim ovlašćenjima, koja su sami visoki predstavnici, ali i njihovi patroni sa Zapada, uglavnom tumačili krajnje ekstenzivno, dozvoljavajući sebi da u više navrata radikalno menjaju politički i pravni sistem Bosne i Hercegovine.
Najočigledniji problem sa ovim ovlašćenjima je to što jedan postavljeni stranac, koji odgovara samo svojim međunarodnim nadzornicima, ali ne i narodu, može da donosi arbitrarne odluke, menja zakone, pa čak i smenjuje demokratski izabrane zvaničnike – i sve to samo jednim potezom pera.
Bonskim ovlašćenjima je do 2016. da je smenjeno ukupno 157 političara, od kojih je samo u Republici Srpskoj više od 60. Ista ovlašćenja visoki predstavnik je primenio 334 puta kada su u pitanju promene zakona, od čega je 95 bilo nametnuto u potpunosti (direktno primenjiva), a 129 su primenjena posle saglasnosti u entitetima.
Kako su ovlašćenja korišćena
Verovatno najpoznatiji primer korišćenja tzv. bonskih ovlašćenja predstavlja smena tadašnjeg predsednika RS Nikole Poplašena i formiranje Distrikta Brčko 1999. godine.
Poplašen je na predsedničkim izborima u septembru 1998. kao kandidat Srpske radikalne stranke RS pobedio Biljanu Plavšić, ali ga je visoki predstavnik, Španac Karlos Vestendorp, smenio već u martu sledeće godine.
Vestendorp je odluku obrazložio odbijanjem Poplašena da imenuje Milorada Dodika na mesto premijera RS. Ipak, i sam Dodik je uskoro podneo ostavku na mesto premijera u tehničkom mandatu zbog odluke o izdvajanju Brčka iz Republike Srpske.
Vrhunac intervencionizma viskog predstavnika dogodio se tokom mandata Britanca Pedija Ešdauna, koji je tu funkciju obavljao od 2002. do 2006. godine.
Ešdaun je ostao poznat po tome što je smenio najveći broj zvaničnika, mahom iz Republike Srpske, zbog navodnih kršenja Dejtonskog sporazuma. On je najviše koristio "bonska ovlašćenja" i nametnuo je čak 430 odluka.
On je, između ostalog, 2005. smenio tadašnjeg hrvatskog člana predsedništva i aktuelnog predsednika HDZ BiH Dragana Čovića – koji je poslednjih godina postao postao politički saveznik aktuelnog predsednika RS Milorada Dodika.
Do 2012. doneseno je gotovo 900 odluka visokog predstavnika, bez velikog osporavanja. Ipak, Ešdaunovi naslednici – Nemac Kristijan Švarc-Šiling, Slovak Miroslav Lajčak i Austrijanac Valentin Incko – ređe su koristili "bonska ovlašćenja", delimično i zbog manje zainteresovanosti Zapada za BiH.
Međutim, i u tom periodu je bilo značajnih odluka koje su donete uz pomoć "bonskih ovlašćenja", pre svega Inckove izmene Krivičnog zakona BiH, kojim se zabranjuje negiranje genocida u Srebrenici iz 2021. godine.
Da li je Šmit novi Ešdaun
Aktuelni (samozvani) visoki predstavnik Kristijan Šmit je, kako stvari stoje, odlučio da "prekine post" i aktivnije koristi "bonska ovlašćenja" – iako je nakon dolaska u BiH rekao da to ne planira da čini.
On je u intervjuu za Bi-Bi-Si na srpskom u septembru 2022. rekao da se nada da će "biti poslednji visoki predstavnik u BiH". Ipak, svega nekoliko nedelja kasnije on je tokom izborne noći iskoristio "bonska ovlašćenja" kako bi izmenio Ustav Federacije BiH i Izborni zakon BiH, zbog čega se našao na udaru kritika.
Početkom februara 2023. Šmit je za "Euronjuz Srbija" rekao da "ne želi da bude Pedi Ešdaun sa štapom i šargarepom", ali da ne može da isključi korišćenje "bonskih ovlašćenja" – što je naišlo na oštre reakcije kako u Republici Srpskoj, tako i u FBiH.
