Srbija i Balkan
Reakcije na Svesrpski sabor ne prestaju: Kako je "zabava za široke mase" uznemirila region
Prozapadni mediji, ali i pojedine struje u Crnoj Gori i zvanično Sarajevo danima nakon Sabora pokušavaju da "svare" skup srpskoj jedinstva koji se dogodio u Beogradu
"Zabava za široke mase i jeftin nacionalizam bez suštine i poente" - to je za prozapadne medije u Srbiji nedavno održani Svesrpski sabor, koji im uprkos tome što, kako kažu, nema ni "suštinu ni poentu", toliko smeta da priča o njemu ni nekoliko dana kasnije nikako ne jenjava.
Hiljade i hiljade slovnih znakova potrošeno je da se skup Srba iz regiona predstavi kao beznačajan, iako je očigledno dovoljno značajan da se, na primer, "Novoj" i tri dana kasnije, nađe u rubrici "U fokusu".
"Sad kad je ostalo samo formalno priznati nezavisnost Kosova, potrebno je hitno skrenuti pažnju građana sa ovog poraza, i naći im novu nadu. A to je već mesecima republika Srpska", piše "Nova" koja ocenjuje da umesto "Dogodine u Prizrenu", vlasti nude "dogodine u Banjaluci".
Naučna saradnica u Fondaciji za zaštitu demokratije u Vašingtonu Ivana Stradner, ima drugačije viđenje: Sabor, kako reče u razgovoru za "Danas", za nju pokazuje da je "Srbija 2024. godine ono što je Rusija bila pre deceniju". Dodik se, kako primećuje, nedavno vratio iz Moskve, "gde se video sa Putinom odakle i crpi podršku".
Ruse u priču o svesrpskom jedinstvu, uz Stradnerovu, uvodi i Ranko Pivljanin, u autorskom tekstu za "Novu".
"Bila je to režirana demonstracija brige za srpstvo, prijemčiva oku i uhu njihovih glasača (zajedničkih, sudeći po ovim skorašnjim izborima) i još jedna promocija Aleksandra Vučića kao 'predsednika svih Srba' i Mileta Dodika kao njegovog prekodrinskog pandana koji je jedini u stanju da tamošnje Srbe sačuva od bošnjačkog unitarizma, zamki 'kolektivnog Zapada' i ostalih 'šmitova'. I pride da , s vremena na vreme, može skoknuti kod Velikog Tate u Moskvu, gde Vučić ili ne sme ili više nije baš rado viđen", ocenjuje on, navodeći da je Sabor "neka vrsta odgovora na Rezoluciju o Srebrenici".
Kad se Srbi slože
Sabor na kome je, kako je to rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sklopljen dogovor o srpskom jedinstvu koje će trajati doveka, uznemirio je brojne duhove, jer, izgleda, napokon se ostvarilo ono "daj Bože da se Srbi slože".
Priče o srpskim hegemonističkim namerama, ali i zamešateljstvu "zlih Rusa" u građenje nove srpske imperije čiji su temelji udareni na Svesrpskom saboru, stigli su i do regiona. Gde su, nepotrebno je reći, reakcije poprilično burne s obzirom na to da je reč o "beznačajnoj fešti".
"Analize", odjeci i reagovanja ne staju, iako, po svemu sudeći niko od onih koji komentarišu ovaj skup ne odmiče dalje od: Kosova, Velike Srbije i Rusije.
Zajednički imenilac svih ovih tumačenja je - da Sabor nije bitan, ali nije ni dobar. Njime se, kako vele, lansira velikosrpska ideja, a Vučić ustoličuje kao lider te neke buduće Velike Srbije. A s tim, kažu, i Rusi imaju veze.
Šta je bila poenta Sabora uveliko pokušavaju da otkriju i u Crnoj Gori, a jedan od onih koji iznose svoje "analize" je i pisac Andrej Nikolaidis, kolumnista crnogorskog portala "CDM", koji je svojevremeno bio i savetnik predsednika skupštine Crne Gore Ranka Krivokapića. I svojim pisanijem nam možda daje savršenu sliku odnosa nekadašnje Crne Gore prema Srbima.
"Takozvani Svesrpski sabor nije bio demonstracija moći, već spektakularni festival slabosti. Nije to bio orao, već paun. Organizovan je, ne da se posao završi, već upravo zato što posao nije i neće biti završen. Kosovo nije Srbija. Republika Srpska nije i nikada neće biti država. Bosnu nećeš deliti. Crna Gora, ma šta Andrija Mandić rekao o tome, neće se pridružiti grupi 'srpskih država', između ostalog i zato što nema množine – postoji samo jedna srpska država", uverava Nikolaidis.
No, da nije Nikolaidis jedini zaostali "miloid" u Crnoj Gori, pokazuje i slučaj biznismena Aleksandra Damjanovića kome je kod Sabora najviše zasmetalo to što se na njemu pojavila crnogorska narodna nošnja.
"Ako su već hteli nošnju strane zemlje, onda je narodna nošnja Republike Turske bila najpopularnija, jer je Srbija dugo bila u ropstvu ove zemlje, pa bi korišćenje nošnje Turske bilo jedini ispravan potez", poručuje Damjanović, preko portala "Aktuelno", gde izvesni Milutin L. Cerović piše i kako je Sabor "još bezočnije i pronacionalističkije štivo od procurelog memoranduma SANU".
Najdalje je, međutim, komentarišući skup, otišao ulcinjski pisac Sami Flamuri, upoređujući na Tviteru slogan "Jedan narod, jedan Sabor: Srbija i Srpska" sa motom nacističke Nemačke: "jedna nacija, jedan rajh i jedan vođa".
Poput Podgorice, nervozno je i Sarajevo.
Član Predsedništva BiH iz hrvatskog naroda Željko Komšić se poprilično uplašio od ove demonstracije srpskog jedinstva. Njegov bošnjački kolega iz Predsedništva takođe slično misli.
"Posebno su agresivne odredbe koje se odnose na Kosovo, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Svako potcenjivanje ove platforme je izuzetno opasno", ocenio je on, dodajući da su autori deklaracije "spremni čekati i godinama, sve dok im neke nove geopolitičke okolnosti ne omoguće da krenu u nasilnu realizaciju projekta Velike Srbije, još iz doba Ilije Garašanina", kaže Komšić.
Bećirović uverava da je reč o "reinkarnaciji velikosrpskog projekta".
"Nijednom predsedniku države u modernoj Evropi ne bi palo na pamet da organizira 'svefrancuski', 'svenemački', 'sveitalijanski', 'svepoljski', 'svešpanski'… sabor. Ovaj opasni projekat srbijanskog predsednika direktno je povezan s pokušajima Rusije da destabilizuje Jugoistočnu Evropu i skrene pažnju s ruske agresije na Ukrajinu", uverava on.
