Srbija i Balkan
Priština slavi "oslobođenje": Od Bulevara Klintona, preko spomenika, do bilborda sa likom Bila
Pre pet godina, na prethodnu okruglu godišnjicu "oslobođenja", bivši američki predsednik posetio je "Kosovo" u društvu sa Madlen Olbrajt, sa setom se sećaju mnogi u Prištini. Danas je poslao samo poruku
Izuzetno je danas svečano u Prištini. Slavi se 25 godina "oslobođenja od Srbije", odnosno dve i po decenije od ulaska NATO tenkova u srpsku pokrajinu. Albanski mediji javljaju da je od zore u gradu atmosfera slavljenička.
Predsednica privremenih institucija Vjosa Osmani još jutros je na Fejsbuku objavila video-snimak koji počinje izjavom Bila Klintona o početku bombardovanja SR Jugoslavije 24. marta 1999. godine, a na snimku se pojavljuje i slika Tonija Blera, koji je pre dva dana u Prištini održao "istorijski govor" i upoznao šest Toniblerova – Albanaca koji su u znak zahvalnosti poneli njegovo ime. Na snimku Vjose Osmani je i izjava nacionalnog heroja teroriste Adema Jašarija.
Na svečanoj sednici skupštine tzv. Kosova, drugoj u tri dana, danas će govoriti Bajram Begaj, predsednik Albanije, dok je Edi Rama, premijer te zemlje, pre tri dana demonstrativno odbio da prisustvuje ovih događajima, ako na njima bude Aljbin Kurti.
Glavna ulica Prištine okićena je jutros transparentima na kojima je specijalni logo, u crno-crvenoj boji na beloj pozadini, sa motivima koji bi trebalo da podsete na albansku istoriju. Na transparentima je još ispisano "25 godina", a pored je beli golub koji simbolizuje mir i slobodu kao i simbol dvoglavog i – "budnog orla".
Ispod dvoglavog i "budnog orla" danas će marširati pripadnici tzv. kosovskih bezbednosnih snaga, a biće i drugih svečanih događaja.
Ove godine, Bil Klinton, iako je okrugla godišnjica "oslobođenja", nije došao. Na godišnjicu, na društvenim mrežama objavio je tek poruku u kojoj podseća da su NATO snage pre 25 godina "uspešno proterale srpske snage sa Kosova okončavši deceniju represije i brutalne kampanje etničkog čišćenja". Uz poruku na mreži Iks postavljen je video u kome se Klinton obraća Amerikancima pre 25 godina "povodom pobede NATO-a i uspešnog proterivanja srpske vojske".
A pre samo pet godina, na prethodnu okruglu godišnjicu, sa setom se danas sećaju mnogi u Prištini i na Kosovu, Bil Klinton bio je gost tadašnjeg predsednika, sadašnjeg haškog pritvorenika Hašima Tačija.
Dan je u Prištini bio sunčan, Sunce je veselo grejalo, bulevarom Bila Klintona u centru grada dominirao je veliki bilbord sa njegovim likom, a spomenik Bilu Klintonu u Bulevaru Bila Klintona bio je takođe okupan Suncem.
Oko dve hiljade građana Prištine nosili su zastave i zastavice SAD, zastave SAD, kao i Hrvatske i EU. Mogle su se pazariti i na glavnoj ulici za jedan evro za malu i pet dolara za veliku američku zastavu, a Klinton je okupljenim, tada je na Trgu Skenderbega bio i danas iz poznatih razloga odsutni premijer Albanije Edi Rama, održao govor.
Ipak, Bilu je tog dana u Prištini šou ukrala bivša državna sekretarka Madlen Olbrajt koja je najavljena i koja se na bini pojavila i otpozdravila okupljenim fanovima kao da je na rok koncertu. Čitav trg se tresao od gromoglasnih pozdrava nekadašnjoj sekretarki.
Istina, posle su neki mrzitelji primetili da na Trgu Skenderbega jeste bilo američkih i hrvatskih zastava, ali ne kao nekada. Ispostavilo se i da su prodavci američkih zastava ostali kratkih rukava, uspeli su prodaju tek koji komad. Bilo je i naroda, ali ne kao nekada.
Tog dana, u prisustvu Bila i Madlen, prvi je govorio predsednik Tači, koga je deo okupljenih pozdravio aplauzom, a deo, negde iza njegovih leđa desno, dočekao zvižducima i povicima negodovanja, pa ja atmosfera na tren bila neugodna.
Bog svet zna šta se iza kulisa još dešavalo. Bil je tog dana na skup zakasnio čitavih 38 minuta, kad se napokon na junskoj vrućini pojavio, na trgu je raširena ogromna zastava duga 20 metara sastavljena od zastava Albanije i SAD ušivenih po pola.
Iza Klintona govorila je gospođa Olbrajt koja je tada još bila živa. Dočekana je dvominutnim aplauzom, pravim salvama odobravanja, a već prvom rečenicom da je "Kosovo nezavisna država" i da "zaslužuje da ga svi priznaju", odmah je kupila sve prisutne na Trgu Skenderbega.
"Volim ovu zemlju", rekao je tog dana na skupu u Prištini Bil Klinton, par stotina metara od Bulevara Bila Klintona i malo dalje od spomenika Bilu Klintonu, kao i bilborda sa likom Bila Klintona.
Na skupu je bio i Stipe Mesić, a čim se njegov lik pojavio na velikom ekranu, ljudima u prvim redovima podeljene su hrvatske zastavice, kako bi njima mogli veselo da mašu.
Tako je tog dana bilo na Trgu Skenderbega, sa setom i tugom se danas, na 25. godišnjicu oslobođenja sećaju mnogi u Prištini. U međuvremenu, Olbrajtova je preminula, Bil Klinton nije mogao da dođe, već je samo poslao poruku. Nije stigao ni Edi Rama, došao je samo Toni Bler, ali on je druga liga.
Tog 12. juna 2019. godine sa tugom se kasnije, govoreći na komemoraciji Madlen Olbrajt aprila 2022. prisećao i sam Klinton ispričavši da je "poseta Kosovu sa njom bio jedan od najlepših događaja kojih se seća".
"Bil Klinton je najzaslužniji za slobodu Kosova", ocenili su i 1. novembra 2009. godine prištinski mediji, kada je Bil Klinton takođe bio u prijateljskoj poseti "Kosovu". Primio ga je tadašnji premijer, današnji haški zatočenih Hašim Tači.
Tog dana, sa setom se danas sećaju mnogi u Prištini, u Bulevaru Bila Klintona otkriven je spomenik Bilu Klintonu.
"Klinton dolazi na Kosovo u trenutku kada su odnosi Kosova i SAD na najvišem nivou. On je suprug državne sekretarke Hilari Klinton, kao glavne osobe u američkoj diplomatiji koja može ubrzati proces priznavanja Kosova", pisala je tog dana prištinska štampa.
A 12. juna 1999. godine, posle govora Klintona i Olbrajtove, u slavljeničkoj atmosferi, sreo sam i jednog Srbina, Miloša P. iz Gračanice.
"Sećam se i ja 12. juna 1999. Teški su to trenuci bili za mene i porodicu, dolazak NATO snaga u Gračanicu. Došli su na tenkovima, Englezi, mada, među njima 90 posto bili su Albanci. Kao zlikovci su se odmah poneli prema nama. Teško mi je danas i da čujem imena ljudi koji su na proslavi u Prištini mnogo su nam zla naneli, a kamoli da komentarišem šta mislim od njima. Ne vole njih ni Albanci i oni umiru od posledica bombardovanja, više nego mi, ali moraju da ih podržavaju. Sećam se danas mog rođaka Mila koga su kidnapovali negde kod Gnjilana, jedan Englez iz KFOR-a hteo je da nam pomogne da ga nađemo, ekspresno su ga za 24 sata vratili u Englesku", ispričao mi je tog dana Miloš.
