"Mirdita, dobar dan" pomeren za Vidovdan: Provokacija, udar na Ustav i cepanje srpske crnine

Kada, 28. juna, većina Srba bude slavila jedan od najznačajnijih dana u istoriji našeg naroda, Vidovdan, dan sećanja na Kosovsku bitku i začetak Kosovskog zaveta kao ključnog momenta srpskog nacionalnog identiteta, grupa ljudi usred Beograda, pod plaštom "kulture", promovisaće separatističku tvorevinu "Kosovo".

Patrijarh Porfirije služio pomen na Gazimestanu (FOTO)

I inače kontroverzni festival "Mirdita, dobar dan" koji otvoreno promoviše nezavisnost lažnog "Kosova", a obično se održava u maju, sada je, baš u godini kada je Priština  dobila vetar u leđa na svom putu ka Savetu Evrope, ukinula dinar, i nastavila upade u srpske institucije, pomeren na jedan od najznačajnijih datuma u istoriji Srba, a naročito Srba iz južne srpske pokrajine, proterivanih i progonjenih Srba sa Kosova i Metohije.

Vidovdanski udar na Ustav

"Mi smo nekoliko puta pomerali datum održavanja Svesrpskog sabora, a podnosioci rezolucije o Srebrenici su dva puta pomerali termin Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, pa je u tom trendu i ekipa koju čine EU, Rokfeler fondacija i Soroš (finansijeri festivala) pa i oni pomeraju svoj događaj. Samo ga oni zakazuju na lukav način - od 27. do 29. juna, odnosno, prave prošireni Vidovdan tokom koga će izvršiti udar na Ustav, govoreći o boljim odnosima Kosova i Srbije, što je isto kao da govore o odnosima Niša i Srbije", ocenjuje reditelj Dragoslav Bokan.

Cilj festivala jeste, kažu organizatori, "da Srbiji približi kosovsku kulturnu scenu i obrnuto, da publici sa Kosova predstavi savremenu kulturno-umetničku scenu Srbije".

"'Mirdita, dobar dan!' kroz spoj predstavnika srpske i kosovske kulture teži razmeni umetničkih ideja i stvaranju tradicije saradnje. Kroz razmenu umetničkih ideja, debate i diskusije o savremenim društvenim i političkim problemima festival doprinosi naporima na izgradnji trajnog mira i normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova", opis je na sajtu festivala iz koga se već čita namera organizatora da "Kosovo" usred Beograda predstave kao nešto drugačije od Srbije, iako je reč o duhovnoj kolevci srpskog naroda.

Naš izbor

Biseri "novokosovske" istorije: Ako su srpske svetinje na KiM albanske, zašto ih onda ruše i skrnave?

Pokušaji da se kulturna baština Kosova i Metohije predstavi kao nešto nezavisno od Srba i Srbije nisu novi, i osim na ovom festivalu, vidimo to i kroz prištinsko svojatanje srpskih manastira i spomenika.

Festival koji se održava u Beogradu je tako, samo "trejler" dugometražnog filma koji se već decenijama odvija u južnoj srpskoj pokrajini: otimanje i prisvajanje svega sa predznakom "srpski".

Pale vatru pa cokću nad njom

"Ta vrsta bezobrazluka i guranja prsta u oko Srbima je neverovatna, i cilj je da se izazove reakcija kod nacionalno orjentisanih ljudi, da se desi neki haos, pa da oni kažu kako Srbi nikog ne puštaju da nešto kaže i sve doživljavaju autistično i šovinistički. Cilj im jeda isprovociraju sukob, pa da se čude nad sukobom. Da  zapale vatru, pa da onda gledaju u tu istu vatru i cokću . Ceo taj festival  od početka ima funkciju da izazove uznemirenje, jača autošovinizam, ismeva, iritira naše rane, i cepa našu crninu", uverava Bokan.

I sama najava da će se ovakva manifestacija održati baš na Vidovdan, već je izazvala burne reakcije, pa i korisnici Iksa (Tvitera) tumače ovakav izbor datuma kao provokaciju.

"Zar za Vidovdan u Srbiji da se održi antisrpski skup u uslovima kada nam Kurti hapsi srpsku braću i srpske doktore po KIM?", upitala je korisnica Iksa Milena Bogdanović.

Profil "Kosovo je srce Srbije" ocenio je tu "slučajnost" kao "vrhunac bezobrazluka i licemerja".

"U Beogradu će biti održana šiptarska manifestacija pod imenom 'Mirdita' koja jasno propagira nezavisnost Kosova i širi propagandu o 'srpskoj agresiji', ali perfidno kroz frazu 'hajde da se pomirimo'. Mirdita, laku noć, Srbijo, i nećemo se pomiriti", poručili su.

I aktivista Predrag Azdejković ima svoju teoriju po pitanju odabranog datuma za održavanje festivala.

"Inicijativa mladih namerno zakaže 'Mirdita, dobar dan' za Vidovdan i moli boga da dođe do nekog haosa i nasilja, kako bi opet mogli da budu žrtve i da kukaju inostranim partnerima i donatorima kako im treba povećati finansiranje! Ne nasedajte na mamac! Ignorišite provokatore!", naveo je on.

Bokan za RT Balkan precizira da festival "Mirdita, dobar dan", nije albanski, već da je reč o antisrpskom događaju.

"Čitava ideja je iritiranje Srba, antiustavno i nacionalno iritiranje i politička provokacija. To je kao kad bi neko hteo da na Tašmajdanu podigne spomenik teroristi Jašariju, a onda se ljuti što su se Srbi pobunili, i kaže - 'eto kakvi su Srbi, ne vole spomenike'. Ljudi  su revoltirani što neko pod tako smešnim izgovorima promoviše antisrpski festival na Vidovdan, u sred Beograda, a onda se pravi lud i pita kome smeta miroljubivi festival", ističe Bokan dodajući da je funkcija festivala da izazove sukob i Srbe predstavi u lošem svetlu.

U Gračanici parastosom i svečanom akademijom obeležena 20. godišnjica pogroma nad Srbima

Da je čitav festival koji organizuju Inicijativa mladih za ljudske grupe, Građanske inicijative koje su nam poznate kao organizacija koja stoji iza "Proglasa", kao i prištinska organizacija "Integra", prst u oko stradanjima srpskog naroda na Kosmetu, pokazuje i njegov program.

Ove godine, tako manifestaciju otvara pozorišna predstava "Otac i otac" po tekstu Jetona Neziraja, u režiji Kuštrima Koljićija.

To je, kažu organizatori "komad koji nas podseća na gubitke i preko 1600 nestalih osoba nakon rata na Kosovu koji se završio pre 25 godina. Autor i režiser predstave pokazuju nam kako nezamisliva tuga može da utiče na jednu porodicu. Ova predstava, koju kritičari opisuju kao 'agresivno tužnu', součava publiku sa nasleđem rata na Kosovu i univerzalnošću patnje porodica nestalih osoba".

Među nestalim osobama je inače više od 570 Srba i nealbanaca, čija sudbina, najviše zbog nezainteresovanosti prištinske vlasti, nikada nije rasvetljena.

Kako će se u komadu prikazati srpska stradanja i nestanci, ostaje da se vidi, ali pređašnje izjave autora komada Neziraja, ne obećavaju, budući da smo ga već slušali kako, kritikujući srpsko pozorište u Gračanici, i jednu od srpskih predstava, tvrdi da su u njoj "Srbi prikazani kao glavne žrtve na koje velike sile bacaju bombe".

Jer Srbi, inače, nisu žrtve na koje su velike sile bacale bombe?

Gujon: Pogrom Srba na KiM nezapamćen u novijoj istoriji Evrope

I najava debate "Suočavanje sa postratnim afektivnim narativima" poprilično rečito govori o idejama koje se odašilju sa ovog festivala.

"Kroz razgovor o nasleđu nakon rata koje se naslanja na afektivne političke, društvene i kulturne narative koji su okupljeni oko nacionalističke agende, negacije nasilne prošlosti i monoetničkog stanovišta, želimo da odgovorimo na pitanje kako navigirati u takvom kontekstu", navodi se.

Druga debata, koja će ujedno biti i promocija knjige "Zapisi crva Smolinskog" mladog pisca Azema Deliju, odnosiće se na pitanje "suočavanja sa teretom rata/nasleđa, kao i implikacijama koje ono danas ima na odnose Kosova i Srbije", naveli su organizatori.