Srbija i Balkan
Pljevlja pamte heroja sa Košara: Na Vidovdan otkrivaju spomenik potporučniku Peđi Leovcu
Kada su Predragove lične stvari dopremljene u Pljevlju, njegovi su zatekli u oficirskoj beležnici kovertu sa 300 nemačkih maraka koje mu je dao otac pri polasku na akademiju. Na koverti je pisalo 'za ne daj Bože'
Predrag Peđa Leovac, heroj sa Košara koji je na graničnom kamenu između Srbije i Albanije 14. aprila 1999. godine ostavio život za čast, slobodu, svoj narod i svoju zemlju, 28. juna, na Vidovdan dobiće spomenik u gradskom parku u centru Pljevalja.
U organizaciji Opštine Pljevlja i Kulturnog centra "Predrag Peđa Leovac", otkrivanju spomenika prethodiće Vidovdanska litija centralnim ulicama Pljevalja, a zatim i svečana akademija u kojoj će učestvovati vladika mileševski Atanasije, Predragov otac Mile Leovac, predsednik Opštine Pljevlja dr Dario Vraneš, akademik Matija Bećković, Dejan Radojević, borac sa Košara, operska diva Ljubica Vraneš.
Pljevljaci koji ne zaboravljaju svog velikog sugrađanina, i na ovaj način još jednom će odati sve počasti, poštovanje oficiru koji za sva vremena ostaje svetao primer budućim generacijama kako se bori za domovinu, kako se čuvaju obraz i čast.
Njegova žrtva, junačka pogibija, ostaje jedan od najsvetlijih i najsvetijih primera patriotizma u istoriji srpskog naroda, ponavljaju godinama već na severu Crne Gore.
Predrag Leovac, jedan od najvećih heroja Košara i rata 1999, komandir voda za intervencije 53. graničnog bataljona Prištinskog korpusa, poginuo je 14. aprila te godine, junački, u borbama u rejonu pogranične karaule uz među Srbije, odnosno tadašnje SRJ i Albanije, predvodeći svoje vojnike u jurišu, pokušaju da se povrati Maja glava, važna kota u rejonu karaule.
Leovac je nepunih pola godine ranije, na Svetu Petku 1998. teško ranjen, geler mu je prošao kroz vilicu, operisan je na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, posle samo sedam dana izašao je iz bolnice "da ne zauzima mesto teško ranjeni drugovima".
Vratio se u Pljevlju, nedeljama se, zbog težine povrede hranio na slamčicu, samo tečnom hranom, prikupljao snagu, već u februaru, nedovoljno oporavljen, mršav, rešio je da se vrati na Košare. U komandi bataljona, kad su ga samo četiri meseca posle teškog ranjavanja videli da se vratio, nisu mogli da veruju svojim očima.
Majku Milicu, polazeći od kuće, vraćajući se na karaulu, poljubio je u čelo, rekao tek: "Ako se ne vratim majko, ko će sačuvati onu decu gore!".
Dva meseca kasnije, pri pokušaju zauzimanja Maja glave pogođen je snajperom, metak mu je prošao kroz vrat, prekinuo lančić na kome je nosio krst. Saborci su ga na šatorskom krilu izvukli iz borbe, u neverovatno teškom poduhvatu izneli do karaule, izdahnuo je na putu prema bolnici u Đakovici. Bio je potporučnik, imao je samo 23 godine i četiri meseca.
"Peđa je bio naša savest", opisivali su svog potporučnika junaka njegovi vojnici sa karaule.
Ulica u kojoj je živeo u Pljevljima nosi danas njegovo ime. U Pljevljima je osnovan i Kulturni centar "Predrag Peđa Leovac" koji se bavi humanitarnim radom.
"Kada su Predragove lične stvari dopremljene u Pljevlju, njegovi su zatekli u oficirskoj beležnici kovertu sa 300 nemačkih maraka. To je bio novac koji mu je dao otac pri polasku na akademiju. Na koverti je pisalo: 'Za ne daj Bože'. Od toga su za večnu uspomenu kupljena dva prstena za njegova dva brata", pisale su pre koju godinu "Pljevaljske novine".
