Ide li 150 srpskih porodica na ulicu: Kurti sprovodi "zakon" na Severu, a šta je sa srpskom imovinom

Očiju punih suza, 23. februara 2022. godine, Marija Novaković otvorila je vrata i poljubila prag svog stana u Prištini u koji je ušla posle 20 godina progonstva i pravne borbe da ono što je njeno i vrati u posed.

Krajem 2020. godine, posle 13 godina pravne borbe, Nadežda Jovanović iz Prištine uspela je da izdejstvuje rušenje pet nelegalnih kuća koje je na njenom zemljištu u naselju Sofalija izgradio Albanac, uzurpator.

Dragica Gašić, prvi srpski povratnik u Đakovicu, u svoj stan, prošle godine ispričala je novinarima da komšije Albanci neće ni dobar dan da joj kažu, da su prve godine stalno dolazili i lupali joj na vrata, da je jedva uspela da postavi blindirana, i da posle toga više ne dolaze, ali joj i ne dozvoljavaju da renovira stan.

Kada se posle hapšenja, decembra 2021. na Jarinju, prvi put pojavio pred sudom, suočen sa optužbom da je počinio navodni ratni zločin na KiM, Duško Arsić iz Matičana kod Prištine, odgovarajući na pitanje tužiteljke Durine Hamiti rekao je da je u zatvor "zaglavio zbog svoje zemlje". 

Slične sudbine, kao Arsić je i Milorad Đoković (55) Srbin iz Vitomirice koji je već dve godine  u zatvoru na KiM. Prošle godine, njemu su komšije Albanci ne srušili, nego do temelja sravnili kuću taman pošto je stigla presuda Višeg suda u Prištini kojom mu je, posle godina suđenja priznato pravo na imovinu, odnosno, kuća upisana na njegovo ime.

U danu kada je kroz izjavu direktora Kancelarije za KiM Petra Petkovića potvrđeno da je 150 srpskih porodica sa Severa dobilo rešenja, naloge da se isele iz stanova, ovih pet priča sa Kosova i Metohije, tek su ilustracija šta se na KiM događa kada je imovina Srba u pitanju. Samo pet ilustracija, a sličnih primera je bezbroj.

Za 150 srpskih porodica na Severu, najviše u Severnoj Mitrovici noći su posle dobijanja rešenja kosovske agencije besane, niti znaju gde će ni kuda će ni šta će se desiti krajem juna kada im istekne rok za iseljenje.

Direktor Petković precizirao je u izjavi da su "rešenja dobili vlasnici stanova koji su te stanove decenijama unazad otkupljivali od preduzeća poput 'Trepče', sa zahtevom da se isele", uz pretnju da će "ukoliko to ne učine, biti prinudno iseljeni".

Kosovska agencija u svojim rešenjima Srbima na Severu pozvala se na "zakon i zakonitost", ali su i ta rešenja samo još jedna potvrda kako se "zakon" na Kosovu poštuje kada su u pitanju Srbi.

Naime, prema podacima Kancelarije za KiM u prve dve decenije od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju, pred organima u Prištini i širom KiM podneto je oko 70.000 zahteva vraćanje uzurpirane imovine i 18.396 tužbenih zahteva za adekvatnu naknadu uništenih i oštećenih pokretnosti i nepokretnosti.

Samo do 2006. godine, govore ovi podaci, Direkciji za stambeno-imovinske poslove koju je Unmik formirao 2000. godine predato je 29.155 zahteva za vraćanje otetih kuća i stanova.

Iako su u ovoj agenciji očekivali da zbog "Miloševićevog terora" na KiM najveći broj zahteva za povraćaj otete imovine podnesu Albanci, najveći broj zahteva, 27.182 podneli su Srbi, dok je albanskih zahteva bilo samo 1.212.

Zvanični podaci dalje govore da u 10.495 slučajeva stambenu imovinu nije bilo moguće vratiti jer je potpuno uništena, a na najvećem broju parcela vezanih za ove slučajeve Albanci su već bili sagradili nove kuće. U 3.498 slučajeva Albanci koji su oteli srpske kuće ili stanove su navodno iseljeni, ali Srbi vlasnici iz razloga bezbednosti nisu mogli da se vrate.

U tek desetak posto slučajeva zahtevi su rezultirali vraćanjem  imovine,  iseljenjem onih koji su oteli kuće, stanove, mada, u velikom broju slučajeva, u Prištini, Peći, Prizrenu, drugim gradovima, uzurpatori su se ponovo uselili, a Unmik je Srbe vlasnike uputio na sud i policiju. 

Kasnije, 2006. godine Unmik je formirao Kosovsku agenciju za imovinu, u čijoj je nadležnosti bilo da sem kuća i stanova rešava i pitanja otetog zemljišta, poslovnog prostora. Za nešto više od godinu dana, toj agenciji predato je 42.116 zahteva Srba i nealbanaca za povraćaj imovine.

"Pod upravom KAI nalazilo se 13.009 nepokretnosti, za koje su rešeni zahtevi vlasnika, interno raseljenih lica, ali ta uprava nije bila ozbiljna, a imovina je često oštećivana i ruinirana. Tako je 29. oktobra 2014. srušeno šest srpskih kuća porodice Stefić u centru Đakovice. Srušila ih je opštinska uprava sa obrazloženjem da su sklone padu. U centru Prištine, 22. juna 2012, kuća porodice Đokić uništena je eksplozivom. Ove nepokretnosti su bile poverene na upravljanje Kosovskoj agenciji za imovinu koja nije ništa preduzela da ih zaštiti, niti je obavestila vlasnike", ukazuju podaci Kancelarije za KiM.

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković i juče je podsetio da "Priština ne sprovodi odluke koje su donete u korist Srba kao i da je pred agencijom Unmika više od 29.000 zahteva je da se vrati imovina Srbima južno od Ibra".

Zakon na Kurtijev način: Oteli zemlju Srbima, izgradili baze, a sada doneli odluku o eksproprijaciji

"Više od 95 posto zahteva za povraćaj imovine na Kosovu su zahtevi Srba, Agencija u Prištini bi u stvari trebalo da vraća srpsku imovinu, ali, njih to ne zanima, njima su Mitrovica i Zvečan trn u oku. Ovo je samo nastavak otimanja stanova i kuća Srbima na Kosovu", kaže za RT Balkan jedan od Srba sa Severa odlično upućen u ovu problematiku.  

Prema podacima vlasti Srbije, pored svega ovog, postoje hiljade registrovanih slučajeva gde su se Albanci putem falsifikovane dokumentacije, lažnih kupoprodajnih ugovora, lažnih punomoćja, upisivali u kosovski katastar. 

Agencija za upoređivanje i verifikaciju koja sada Srbima na Severu šalje rešenja za iseljavanje, formirana je 2006. godine sa mandatom da pored ostalog odlučuje o tačnosti katastarskih upisa kada postoji razlika između katastarskih evidencija Prištine i Srbije i da donosi odluke o validnosti upisa u katastar čime se utvrđuje vlasnik nepokretnosti. Iz Beograda su uzalud upozoravali da je to kršenje sporazuma Beograda i Prištine, da tim pitanjima treba da se bavi tehnička agencija u kojoj bi bili i predstavnici Srbije.

Jasno se na KiM zna i da se Srbi, na hiljade vlasnika zemlje, kuća, stanova jednostavno ne usuđuju da podnesu zahteve, tužbe protiv uzurpatora jer se boje osvete, nameštenih optužbi, hapšenja. Mnogi su u međuvremenu preminuli, a da nisu dočekali pravdu niti da se vrate na svoju imovinu.

Pravda na Kurtijev način: Priština neće stati sa otimanjem srpskog zemljišta

Podaci Kancelarije za KiM dalje govore da je KiM oteto 319.256 hektara zemljišta u državnoj  i 157.666 hektara u društvenoj svojini.

"Za tri decenije Srbija je na KiM uložila 17,6 milijardi dolara. Samo imovina  1.358 preduzeća koja su privatizovana ili se privatizuju procenjuje se na 1,5 milijardu dolara. Uzurpirano je čak i milion katastarskih parcela obradivog zemljišta livada i šuma koje vrede 50 milijardi evra. Danas je na Kosovu više od 18.000 uzurpiranih srpskih kuća. Srpska nepokretna imovina čini čak 58 posto imovine na KiM", navodi za RT Balkan Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista Srbije.

I dok je prištinska vlast našla "zakonsku" podlogu na osnovu koje traži da se 150 srpskih porodica iseli iz stanova na Severu, uglavnom iz Severne Mitrovice i Zvečana, imovini Srba, recimo, samo par stotina metara dalje, južno od Ibra, stanovima Srba u južnom delu Kosovske Mitrovice, kućama, građevinskim parcelama, zemljištu, ni traga se ne zna. Taj broj, kažu upućeni, teško je utvrditi, ti podaci na KiM se, od strane kosovskih vlasti ne objavljuju.

Samo u Prištini do 1999. godine živelo je 40.000 Srba, sad ih je ostalo osmoro ili devetoro, pa se na osnovu ovog podatka može zaključiti da je samo u Prištini ostalo 10.000 stanova čiji su vlasnici Srbi. Sudbina te imovine uglavnom je poznata. Sada je na ovaj ili onaj način u rukama Albanaca a prištinska agencija za sada ne pokazuje nikakve namere da sadašnjim stanarima, uzurpatorima uputi zahteve da se isele i imovinu vrate vlasnicima, Srbima.

A kvadrat stana proletos u Prištini vredi između hiljadu i 2.500 evra.