Podjarmljivanje EU podrivanjem činjenica uz izdašne američke donacije

Takozvana "borba protiv ruskih dezinformacija" u Evropskoj uniji se sve više svodi na brutalno gaženje slobode govora i mišljenja Evropljana.

Specijalni izaslanik i koordinator Globalnog centra za angažovanje Stejt departmenta Džejms Rubin nedavno je najavio početak rada Ukrajinske komunikacione grupe (UCG) sa sedištem u Varšavi.

Cilj je "suprotstavljanje ruskim dezinformacijama o ratu u Ukrajini", saopštio je Stejt department. Kako se navodi u saopštenju američkog ministarstva spoljnih poslova, "UCG će okupiti partnerske vlade koje treba da koordinišu razmenu informacija, promovišu tačno izveštavanje o Ukrajini i razotkriju manipulacije sa informacijama iza kojih stoji Kremlj".

Rubin je otkrio da će grupa, koja "uključuje desetak predstavnika", raditi u zgradi Ministarstva spoljnih poslova u Varšavi.

"Zemlje koje učestvuju u inicijativi su Ukrajina, Kanada, Finska, Francuska, Nemačka, Italija, Letonija, Litvanija, Poljska i Slovenija", dodao je Rubin, uz objašnjenje da će u radu učestvovati i NATO i Evropska služba za spoljne poslove, koja predstavlja ogranak spoljne diplomatije EU.

Konkretnih planova o načinu borbe protiv dezinformacija za sada nema, ali prakse pojedinih država uključenih u taj projekat već pokazuju šta možemo da očekujemo.

Kako izgleda borba protiv "dezinformacija" pod paskom Vašingtona možda najbolje pokazuje primer Slovenije, koja takođe učestvuje u pomenuti grupi.

Slovenija se već pre mesec dana uključila u svojevrstan boj protiv dezinformacija na domaćem parketu putem javne kampanje "Zaustavimo dezinformacije – ProČITAJ, proMISLI, PROVERI".

Vlast preko plaćenih TV oglasa usmerava građane na sajtove za "proveru činjenica", među kojima su državna agencija STA, portal "Oštro" i njegov projekat "raskrinkavanje", sajt "Jadranske opservatorije za digitalne medije" (čija je okosnica opet "Oštro"), sajt "EUvsDisinfo" i još jedna slična platforma Evropske unije.

Pored toga, u planu su, posle usvajanja novog medijskog zakona (koji je posledica nedavno usvojenog "Medijskog akta" EU) i oštrije mere, od izricanja kazni od strane medijskih inspektora zbog širenja "dezinformacija" do proširenja "proveravanja činjenica" od strane "verodostojnih organizacija" koje su finansirane iz fondova EU i SAD, tačnije američke špijunske agencije CIA.

"Medijski akt EU" koji u potpunosti preuzima Slovenija je po zlu poznat jer se iza tog imena krije poluga za cenzuru, još posebno jer se u njemu devet puta pominje "borba protiv dezinformacija" ali bez ijednog jedinog nagoveštaja, još manje definicije – šta Brisel podrazumeva pod "dezinformacijama".

Pravnici upozoravaju da se na taj način upotrebom nejasnih, "gumenih" i rastegljivih formulacija u zakonodavstvo pojedinih zemalja ugrađuje mehanizam koji omogućava progon onih koji drugačije misle.

U tom pogledu je veoma važna uloga namenjena i raznim nevladinim organizacijama koje već sada "potkazuju" lokalne medije kritikujući ih na sopstvenim "stubovima srama"; tako su već spremni za novu ulogu nedodirljivih cenzora koja im sleduje zajedno sa novim EU zakonodavstvom.

U Sloveniji su pomenute "nevladine" organizacije već sada uključene u razne državne i paradržavne medijske projekte za koje dobijaju izdašne svote novca za "borbu protiv govora mržnje", na primer; istovremeno dobijaju novac i od paravana američke CIA poput NED-a (Nešnal endaument for demorkasi), a uz to i od američke, holandske i još nekih zapadnih ambasada, kao i od korporacije "Meta", vlasnice Fejsbuka.

Tu prednjači portal "Oštro" koji ima i poseban projekat "raskrinkavanja" na čijem sajtu napada prema spoljnoj politici slovenačke vlade i EU kritičke medije u Sloveniji, ali i šire. Kritike "Oštra" su uvek skladne sa politikom američkog Stejt Departmenta i Evropske komisije. Što i nije čudno, jer od njih, pa i od američkog NED-a dobijaju brdo novca.

Samo od NED-a 31.000 evra za 2023. godinu.

Ostaje nejasno kako američka produžena ruka, tačnije iz SAD finansirana "medijska inkvizicija" može da bude objektivna u proveravanju činjenica u državama Evropske unije.

"Oštro" pored toga predvodi i "međunarodni tragač ruske imovine" koji je čak nominovan za novinarsku nagradu u sferi "inovativnog novinarstva". Zbog čega je važno da taj opskurni portal prati upravo i samo rusku, a ne i imovinu nekih drugih država – nema objašnjenja.

Jasno je da je lov za "ruskom imovinom" specijalitet zapadnih, prema Rusiji neprijateljskih država i da njihove jednostrane sankcije nemaju pokriće u međunarodnom pravu. S druge strane, i taj projekat "Oštra" je dobar medijski "lakmusov papir" jer je sada potpuno jasno za koga i u čijem interesu taj portal zapravo radi.

Ako svemu tome dodamo i rusofobne "karikature" ("tuširanke") kojima su opremljene pojedine cenzorske analize "Oštra" o radu drugih medija i autora, jasno je da ta organizacija pretenduje da postane "tamničar istine" ne samo u Sloveniji, već metastazira i šire, u regionu.

U Hrvatskoj već jeste, jer tamo već deluje istoimena organizacija sa potpuno istim zadatkom i donatorima, i istim imenom: "Oštro". Šefica tog projekta je bivša novinarka "Dela" Anuška Delić, koja je u obe države uspela da okupi po desetak poslušnika koji rade i pišu onako kako im se kaže.

"Oštro" se hvali i učešćem u projektu "Firhouz of folshud" gde je taj portal analizirao Fejsbuk grupe kako bi prokljuvio kako se "dezinformacije šire preko te društvene mreže": "Pregledali smo više od 19 hiljada javnih grupa i fejsbuk stranica i skoro 18 hiljada kanala i grupa aplikacija sa Telegrama i pronašli na desetine sajtova u srednjoj i istočnoj Evropi, neke i u Sloveniji, povezane sa ruskim propagandnim izvorima, teorijama zavere i krajne desnim portalima."

Zlonamernost portala i njegovo napadanje tačno određenih političara i medija je očigledna. Pored "desnih" medija, "Oštro" redovno kritikuje partije koje se u Sloveniji zauzimaju za normalizaciju odnosa sa Rusijom. Među njima je i partija Resnica (Istina) koja je učestvovala na nedavnim izborima za Evropski parlament. Pogledajmo samo jedan primer borbe "protiv ruskih dezinformacija" koji je iskusila nekadašnja dopisnica "Dela" iz Rusije i kandidatkinja te partije za EP od strane "Oštra".

Polona Frelih je bila naime od strane "Oštra" javno izložena medijskom linču, jer je kao jedan od razloga za ukrajinski rat tokom nastupa na javnoj slovenačkoj televiziji navela i velika ruska prirodna bogatstva koje Zapad želi da prisvoji.

Uz to je izjavila da "Rusija poseduje najveće zalihe gasa i nafte na svetu".

Frelihova je naglasila da nijedna država na svetu nema više zaliha jednog i drugog energenta zajedno, pri čemu je uzela u obzir i činjenicu da Rusija preko svojih preduzeća kontroliše i preko 70 odsto nafte Venecuele.

Kako bi je optužili i osudili, zaposleni "istraživači" portala "Oštro" su izjavu Frelihove podelili na dva dela i uz to se pozvali na američke izvore – kako bi je lakše demantovali.

"Prema poslednjim podacima američke Uprave za energetske informacije, Rusija je imala najveće rezerve prirodnog gasa 2021. godine, dok je Venecuela imala najveće rezerve nafte, skoro četiri puta veće od Rusije. Šest drugih zemalja imalo je veće rezerve nafte od Rusije", piše u izjavi "Oštra", koji je navode Frelihove označio za "sivu (dezinformacionu) zonu".

Frelihova je uzvratila da se radi o manipulaciji, jer nijedna zemlja nema više gasa i nafte zajedno, od Rusije. Da je "Oštro" njenu izjavu veštački podelilo kako bi drugi njen deo prikazao kao laž primetili su i mnogi posmatrači tog duela, još posebno jer je "Oštro" čak i u naslovu svoje "presude" zapisalo da "Rusija nema najveće zalihe gasa" – što je dezinformacija.

"U naslovu tvrde da Rusija nema najveće rezerve gasa, a u samom tekstu priznaju da ih ima, što je tačno. Ovakve upitne portale, koji svakodnevno objavljuju lažne vesti, treba izbaciti iz registra medija, ne zaslužuju status nevladine organizacije od javnog interesa. Ministarstvo kulture ih obasipa novcem poreskih obveznika, a izdašno ih finansiraju i američke nevladine organizacije", upozorila je Frelihova.

Sličnu rolu u slovenačkom medijskom prostoru ima još jedna "nevladina" organizacija pod američkom paskom: "Institut 8. mart".

Direktorka je Nika Kovač, miljenica partija na vlasti i nekadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame koji ju je i vinuo u medijsku orbitu kao "mladu snagu" u Evropi. Iako nema nikakvog iskustva sa medijima, postala je popularna zahvaljujući inicijativama za popularizaciju čiste vode i prava žena, pre svega vezanim za pravo na prekid neželjene trudnoće.

Naklonost poznatog američkog političkog mentora ju je dovela čak na mesto vođe posebnog odbora slovenačke vlade koji se bavi problemom "govora mržnje" i ima važnu ulogu i prilikom usvajanja novog medijskog zakona.

Kovačeva je dobila nagradu Fondacije Baraka Obame, često se slika u društvu Hilari Klinton a nedavno je u Njujorku primila i posebnu nagradu kao jedna od "mladih lidera", izabranih od strane pomenute Obamine fondacije.

Tada je otkrila i svoje prave boje – optužila je vladu u Tbilisiju da je u korist "manjine" zloupotrebila vlast prilikom usvajanja novog gruzijskog zakona (koji podržava 80 odsto građana) o sprečavanju stranog uticaja. Jasno, podržala je demonstrante koji uz podršku ministara iz EU traže ukidanje zakona o stranim agentima.

Zanimljivo je da i taj "institut" od bezmalo praznog računa u roku od svega dve godine došao do budžeta teškog pola miliona evra, sakupljenih od raznih zapadnih donatora.

Nejasno je ko im, tačno, daje pare jer su to "zaštićeni podaci jednog privatnog instituta". Zanimljivo je i da je Hilari Klinton direktorku "Instituta 8. mart" javno pohvalila kao ličnost koja je uspela da sruši sa vlasti prethodnog slovenačkog premijera Janeza Janšu. Takvo mešanje u unutrašnje poslove Slovenije ostalo je, naravno, neprimećeno, jer dolazi od strane moćnog slovenačkog saveznika.

Očekuje se da će se opisani načini borbe protiv "dezinformacija" putem iskonstruisanog i lažnog "proveravanja činjenica" razmahati posle primene novog EU zakonodavstva na domaću legislativu, a naročito posle uspostavljanja novog "centra" u Poljskoj.

Primer Slovenije pokazuje da se borba protiv "ruskih dezinformacija" u članicama EU svodi na proglašavanje nekih vlastima nepoćudnih procena i komentara u medijima za "netačne činjenice" (dezinformacije), što je praksa koju je u prošlosti osudio i Evropski sud za ljudska prava.

Cilj i sredstva su jasni: da se uništavanjem verodostojnosti izvora i tačnih činjenica uz pomoć novca iz Brisela i Vašingtona, drže na uzici formalno "suverene vlade" zemalja EU i uguši sloboda govora i mišljenja Evropljana – a sve to u ime orvelovske "zaštite slobode govora".