Kit Klarenberg u "Relativizaciji": Šta Velika Britanija smera na Balkanu?

Elementi britanskih službi "očajnički" žele da otvore novi front u "proksi ratu" protiv Rusije, pošto stvari u Ukrajini ne idu u zamišljenom pravcu, a Balkan bi bio idealno poprište za tako nešto, ističe nezavisni istraživački novinar Kit Klarenberg u razgovoru sa Ljiljanom Smajlović u novoj epizodi "Relativizacije".

Klarenberg, poznat po svom radu na portalima "Grejzon", "Diklasifajd", "Krejdl" i mnogim drugim, napominje da je "proksi rat u Ukrajini proizvod britanskih obaveštajnih službi" i "nešto što su oni aktivno želeli i aktivno se zalagali".

Sada, kada stvari idu nizbrdo na tom frontu, Britanija želi da osigura da se SAD ne izvuku iz sukoba tako što bi potencijalno otvorili novi front, za šta bi Balkan bio idealno poprište. "Ne možete imati svetski rat bez Balkana", gorko se našalio Klarenberg, koji poslednje četiri godine živi i radi u Beogradu.

Time se mogu objasniti nastupi Ališe Kerns, koju je britanski novinar prethodno raskrinkao kao veterana britanskih službi, i koja je "objavila rat Srbima" svojim neosnovanim optužbama o navodnim aktivnostima u BiH i na KiM. 

Činjenicu da se izaslanik Velike Britanije u Prištini Nikolas Abot ogradio od prošlogodišnjih optužbi Kernsove da se oružje švercuje na Kosmetu, a zatim istovaruje u srpske crkve i manastire na KiM, Klarenberg objašnjava time što službe neretko postoje kao paralelne strukture čija se politika ne poklapa nužno sa politikom vladinih zvaničnika. 

Britanski novinar navodi da se planovi Londona za Balkan mogu sagledati kroz inicijativu "Globalna Britanija", čija je je zvanična uloga promovisanje ekonomskih i političkih veza sa Londonom i guranje balkanskih zemalja ka NATO i EU članstvu, iako je ironično da Velika Britanija iz potonjeg izašla.

Na osnovu dokumenata u koje je "Grejzon" imao uvid, prava namera Londona je daleko "zlokobnija", a podrazumeva kadriranje u lokalnim obaveštajnim službama i vojskama, kao i "neutralisanje" političara koji bi tome pokušali da stanu na put.

On navodi da se ovaj princip može zapaziti u Libanu, gde bi svaki vladin zvaničnik koji bi se tome usprotivio izgubio posao usled "javnih skandala".

"Moramo se zapitati da li su te skandale proizveli Britanci", ističe Klarenberg.

Da li počinje "drugo poluvreme" ratova za jugoslovensku sukcesiju?

"Jedna od ključnih metoda je, citiram, 'promovisanje nezavisnih medija'. Treba da objavimo priču na 'Balkan insajt' koja pokazuje da je nedostatak samosvesti u tim dokumentima neverovatan. U njima se govori kako Britanija mora, citiram, 'sprečiti' preuzimanje medija od strane matičnih država na Balkanu. Izgleda da je u redu da Britanija zauzme medije, ali ne ako to učine vlasti u tim zemljama", ističe britanski novinar.

Klarenberg, koji je svojim ekspozeom o tome kako su CIA i MI6 osnovale ISIS od Fejsbuka zaradio etiketu "opasnog pojedinca" i kojeg je tokom nedavne posete Londonu sačekala antiteroristička policija kako bi satima pokušala da utvrdi nepostojeću vezu između "Grejzona" i FSB-a, ističe da se cinizam britanskog ophođenja prema "dezinformacijama" posebno vidljiv u dokumentima "Partnerstva za otvorene informacije", koje je, dodaje, aktivno na ovim prostorima.

"U tim procurelim podacima se eksplicitno navodi da je jedan problem sa suzbijanjem ruskih dezinformacija to što su one često tačne. Dakle, to je smešno, ali ujedno i duboko zabrinjavajuće. Mislim da idemo ka svetu u kojem će količina zapadne imperijalne kontrole nad tokom informacija biti zabrinjavajuća i bez presedana", kaže Klarenberg.

Međutim, postoje dva razloga za optimizam u ovakvom (zapadnom) medijskom pejzažu, smatra sagovornik Ljiljane Smajlović. Prvi je to što nepoverenje u medije glavnog toka nikada nije bilo veće, dok je drugi činjenica da su "strukture moći najrepresivnije na rubu kolapsa".

"I kada više ne možete kontrolisati ljude putem ispiranja mozgova, propagande
i društvene kontrole, onda posežete za batinom", zaključuje britanski novinar.

O profesionalnoj i ličnoj istoriji Kita Klarenberga, sprezi britanskih medija i obaveštajnih službi, padu SAD kao globalnog hegemona i kako se ono odnosi na region poslušajte u novoj epizodi "Relativizacije".