Srbija i Balkan
Za vojsku spremni? Hrvatska vraća obavezni vojni rok, najavljeni protesti i peticije
Godišnje bi obaveznu obuku trebalo da prođe 15.000 mladića, a za one koji odbiju – postoji drugi plan
Šesnaest godina od ukidanja, Hrvatska vraća obavezni vojni rok. Vojna obaveza za sve mladiće starije od 18 godina trebala bi da stupi na snagu, s prvim danom iduće godine.
Ministar obrane Hrvatske Ivan Anušić rekao je da je za uvođenje vojnog roka sve spremno i da se još samo čeka politička procedura, prenosi HRT.
"Između dva i tri meseca se planira sprovođenje obaveznog služenja vojnoga roka. Ono što je bitno naglasiti je da smo mi podignuli naknade, one su sada 900 evra mesečno", rekao je potpredsednik Vlade Hrvatska i ministar obrane.
Ideja je da se što više mladih zadrži unutar sastava obrane, a, prema procenama, godišnje bi obuku trebalo da prođe njih 15.000.
"Sigurnosni izazovi su takvi da stavljaju pred sve nas obavezu promišljanja, ne samo Hrvatsku, već i mnoge zemlje u svetu i Evropi, kako aktivirati taj model", rekao je ministar hrvatskih branilaca Tomo Medved.
U Hrvatskoj je obavezno služenje vojnog roka ukinuto 2008. te je uvedeno dobrovoljno.
"Ta je odluka u tom razdoblju bila ispravna, a nove okolnosti i novo razdoblje zahteva nove odluke, prema tome, više o detaljima kada detalje saznamo", rekao je predsednik Odbora za obranu Arsen Bauk (SDP).
Tada, pre 16 godina, gotovo 90 posto mladih pozivalo se na prigovor savesti. No za one koji sada odbiju staviti pušku na rame – postoji drugi plan.
"Nosiće se grabulje i motika, recimo, vreće kada se budu stavljali nasipi od mogućih poplava, nosiće se neke druge stvari – oružje neće morati da nose, ali će svoju dužnost i obavezu prema državi morati da odrade", poručuje Anušić.
Taj će deo obuke biti zadatak sastava civilne zaštite. Učiće ih, kako kažu, veštinama za život i samozaštiti.
"Od pružanja prve pomoći, reakcije u prirodnim nepogodama, nesrećama i katastrofama, pa sve do prepoznavanja različitih oblika nekonvencionalnih pretnji i izazova", rekao je penzionisani general-pukovnik Mladen Kruljac, potpredsednik HGZ-a.
No, za one koji budu služili civilno – obuka će trajati duže i uz znatno manje povlastica.
Protivnici potpisuju peticije: Neustavno, štetno i represivno
Protivnici ovog poteza hrvatskih vlasti, međutim, kažu da je odluka "neustavna, ekonomski štetna i represivna".
Centar za ekonomsko obrazovanje (CEO) pozvalo je danas Vladu Hrvatske da odustane od ove, kako kažu, štetne odluke, a u protivnom najavljuje pravne korake, uključujući predlog za ocenu ustavnosti, tužbu Evropskom sudu za ljudska prava, ali i javne proteste.
Građani, organizacije civilnog društva, sindikati i udruženja poslodavaca pozvani su da se pridruže peticiji protiv uvođenja obaveznog vojnog roka.
Iz Inicijative CEO saopšteno je da se peticija može potpisati na internet adresi vojnirok.hr, na kojoj se može naći i više informacija o ciljevima i argumentima inicijative.
U Centru za ekonomsko obrazovanje, međutim, smatraju da je ovaj predlog protivustavan, krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i ekonomski je štetan.
"Pozivamo Vladu Republike Hrvatske da odustane od uvođenja protivustavnog, protivkonvencijskog i ekonomski štetnog vojnog roka. Vlada treba da razmotri i uvede drugačije politike poput revizije plata vojnih službenika i uspostavljanja robusne ugovorne zalihe. To bi omogućilo oružanim snagama ispunjenje odbrambene funkcije bez kršenja prava i sloboda građana i s manje troškova za ekonomiju", poručuju iz Inicijative.
Prema Ustavu Hrvatske, građani imaju pravo na prigovor savesti, što im omogućava da, zbog svojih verskih ili moralnih uverenja, odbiju učestvovanje u vojnim dužnostima i umesto toga izvršavaju civilnu službu. Ovo pravo je takođe zagarantovano članom 9. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda. Međutim Evropski sud za ljudska prava ističe da civilna služba ne sme imati odvraćajući ili represivni učinak, čemu se protivi najava ministra obrane Anušića, naglašavaju iz pomenutog centra.
Podsećaju da je u presudi iz 2018. godine protiv Jermenije, Sud u Strazburu zaključio da alternativna služba ne sme trajati više od 50 odsto dužine vojnog roka. U slučaju Jermenije, gde je alternativna služba trajala gotovo dvostruko duže od vojne, Sud je utvrdio povredu članka 9. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ova presuda, kažu iz Inicijative protiv obaveznog vojnog roka, sugeriše da bi najavljene promene u Hrvatskoj takođe predstavljale kršenje prava na prigovor savesti.
Osim kršenja prava na slobodu savesti, inicijativa ističe problem nejednakosti pred zakonom. Prema važećem Zakonu o odbrani, svi državljani između 18 i 55 godina (muškarci) i 50 godina (žene) su vojni obveznici. Iako žene već služe u oružanim snagama pod istim uslovima kao i muškarci, zakon ih izričito oslobađa i obaveze služenja vojnog roka.
Ministar Anušić je najavio da će tako ostati i u novom zakonu, što inicijativa smatra kršenjem ustavnih odredbi o jednakosti pred zakonom i ravnopravnosti polova.
Inicijativa takođe naglašava ekonomske posledice vojnog roka, ističući da bi prisilno služenje imalo značajan negativan učinak na tržište rada.
