Svet
Strah i paranoja na Baltiku: Baltički lideri pozvali NATO da vrati obavezni vojni rok
Predsednici Estonije i Letonije tvrde da evropske države u Alijansi moraju da se pripreme za "rusku pretnju"
Predsednici Letonije i Estonije pozvali su druge evropske zemlje da učine više da se pripreme za moguću oružanu konfrontaciju sa Rusijom - od regrutacije i posebnog poreza na odbranu do značajnog povećanja vojnih izdataka.
Letonski lider Edgars Rinkevičs rekao je za "Fajnenšel tajms" da evropske zemlje treba da se vrate na nivoe potrošnje iz doba Hladnog rata i da bi trebalo da razmotre vraćanje obaveznog vojnog roka kako bi povećale ljudstvo u odbrambenim snagama.
"Postoji potreba za ozbiljnom diskusijom o regrutaciji", rekao je Rinkevičs. "Niko ne želi da se bori. Ali problem je što niko ne želi da bude napadnut. I niko ne želi da vidi Ukrajinu da se dešava ovde", dodao je on.
Zapadni zvaničnici u poslednje vreme uporno upozoravaju da bi Moskva narednih godina mogla da napadne svoje susede - Estoniju, Letoniju ili Litvaniju, tri baltičke države na istočnom krilu NATO-a. Rusija je više puta odbacila ove optužbe kao besmislene i neosnovane i ponovila da ne želi sukob sa Severnoatlantskom alijansom.
Estonski predsednik Alar Karis rekao je u odvojenom intervjuu da je poseban porez za finansiranje vojnih izdataka vredan razmatranja, kao i da bi Evropa trebalo da teži da makar izjednači potrošnju na odbranu sa SAD, što podrazumeva udvostručenje sadašnjih nivoa.
"Moramo nešto da uradimo. Najmanje da bude pola-pola između Evrope i SAD. Bilo bi bolje za nas", rekao je Karis.
Estonska vlada je iznela ideju o "porezu na odbranu" za finansiranje povećanja vojne potrošnje na tri odsto BDP-a, iako je malo verovatno da će stupiti na snagu pre 2026. "To je jedan od načina da se novac direktno uloži u odbranu i ljudi razumeju gde taj novac ide", rekla je Karis.
On je dodao da je bivši američki predsednik Donald Tramp bio u pravu što je pozvao Evropu da troši više. "To je naša odbrana i mi to treba da uradimo za sebe", rekao je on.
U međuvremenu, obavezni vojni rok se vraća u Evropu: Letonija je ponovo pokrenula obaveznu vojnu službu prošle godine, a Litvanija i Švedska su to nedavno učinile. Estonija, Finska i Norveška nisu odustale od obaveznog vojnog roka još od Hladnog rata, dok je Danska prošlog meseca predložila da se ona proširi na žene zajedno sa muškarcima.
U Velikoj Britaniji, general Patrik Sanders, načelnik generalštaba, u januaru je pozvao na formiranje "građanske vojske" iako je britanska vlada saopštila da ne namerava da vrati obavezni vojni rok.
