Kome treba NATO još? Alijansa je licemerna, ratoborna banda, a ne odbrambeni savez

Kada je Donald Tramp upozorio članice Severnoatlantske alijanse koje ne izdvajaju dovoljno za odbranu da će biti prepuštene same sebi, njegovi protivnici digli su dževu koja se čula do neba zbog njegovog "neameričkog" ponašanja.

Ali, podseća konzervativni medij "Ameriken grejtnes" (AG), Tramp nije prvi koji je prozvao NATO članice zbog izbegavanja izdvajanja za vojsku. Samo što je on, za razliku od prethodnika, spreman da ih pritisne.

Ono što je "prljava mala tajna" koju niko ne želi da prizna je da SAD odgovara da Evropa zanemaruje svoju odbranu. Što su vojno slabiji evropski partneri Vašingtona, to će im SAD biti potrebnije. Zbog sankcija Moskvi, Evropa je sada još više zavisna od Sjedinjenih Država za energente nego pre početka sukoba u Ukrajini.

Postoji jedna uznemirujuća stvar u američkoj politici, a to je da su zvanični razlozi sukoba u Ukrajini kao što je "odvraćanje ničim izazvane ruske agresije" ili "zaštita demokratije u Ukrajini" samo maskiranje činjenice da SAD finansiraju sukob kako bi istovremeno oslabile i Rusiju i Evropu.

Delinkventi po Trampu: Ko ne plaća dva odsto BDP-a za NATO?

Ako je to tačno, onda je Ukrajina dokaz američke ravnodušnosti prema dobrobiti njenih vazalnih država u Evropi, ali i perfidnosti evropskih lidera, koji štete dobrobiti svojih zemalja u zamenu za ličnu moć, navodi AG.

Da li je NATO zaista tako sjajan, pita autor teksta, advokat Kristofer Rouč i navodi tri pokazatelja da - nije.

Da li NATO jača bezbednost zemalja članica?

Zagovornici NATO-a navode da Alijansa održava mir u Evropi od Drugog svetskog rata, što je tvrdnja koju pobija istorija - od Hladnog rata, doprinos NATO-a evropskoj bezbednosti i svetskom miru daleko je od impresivnog. Pre svega, evropske zemlje značajno su smanjile svoje vojske i oslonile se na SAD za zaštitu, postavši samim tim zavisne i od trgovine sa Sjedinjenim Državama.

"Drugo, NATO je malo učinio da zaustavi nasilje tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji neposredno nakon Hladnog rata. Predsednik SAD Bil Klinton se okrenuo NATO-u kada su Ujedinjene nacije odbile američke predloge promene režima u Srbiji. Pod zastavom NATO-a, Sjedinjene Države su pokrenule sraman napad na Srbiju da bi pomogli kosovskim separatistima 1999. godine", navodi Rouč.

"Kosovski rat je otkrio NATO kao suštu suprotnost odbrambenom savezu, kao ratobornu bandu koja voli da se petlja u tuđa posla i čije je licemerje teško poreći. Ovo je bilo još očiglednije kada je NATO vodio sličan ničim izazvan rat na lažnim humanitarnim osnovama protiv Libije 2011. godine", dodao je on.

Kako se Finska preporučila NATO-u: Krili istinu o Račku i pomogli bombardovanje Jugoslavije

Treći dokaz da NATO ne održava mir u Evropi je širenje Alijanse ka granicama bivšeg Sovjetskog Saveza, a zatim i na bivše sovjetske baltičke države iako je Rusija bila "nekomunistička, neideološka i neekspanzionistička zemlja".

Umesto da promene kurs, SAD i NATO su proširili savez na ruske granice, sugerisali da će Ukrajina i Gruzija uskoro postati članice, u istočnoj Evropi postavili odbrambene sisteme protiv balističkih raketa, pa čak i podržali džihadističke pobunjenike u Čečeniji. Sve ovo zajedno čini Rusiju prilično očekivano neprijateljskom.

Ove politike su takođe bile u suprotnosti sa američkim interesima u drugim delovima sveta. Podstičući defakto savez između Rusije, Kine i drugih sila u nastajanju. Drugim rečima, politika SAD jača njihove protivnike i čini očuvanje statusa "jedine supersile" sve manje održivim.

Rusija

Mogućnost pridruživanja Ukrajine NATO-u možda nije ispunjena, ali je rezultirala masovnim, nesrećnim sukobom koji se mogao izbeći. Iako nije formalno strana u sukobu, NATO je otvoreno i opasno pružao obaveštajnu i izviđačku podršku Ukrajincima, pored ogromne finansijske i vojne pomoći.

Kako bi se Amerikanci osećali na mestu Rusa? Ako je suditi prema prethodnim lažnim vestima koje su plasirane pred kraj Trampovog mandata, bili bi uplašeni i gnevni.

Sve to je posledica nepromišljene, neistinite antiruske ideologije koju neokonzervativci gaje otkako je ta zemlja postala sposobnija i odlučnija nakon Putinovog dolaska na vlast 2000.

SEATO

Ubrzo nakon što je NATO formiran 1959. godine, Sjedinjene Države su ušle u sličan sporazum nazvan SEATO - Organizacija sporazuma jugoistočne Azije. Članovi SEATO-a su bili Australija, Filipini, Francuska, Velika Britanija i Sjedinjene Države. SEATO je bio jedan od temelja vojnih obaveza Vašingtona prema Južnom Vijetnamu.

Sjedinjene Države su se držale ovih obaveza skoro dve decenije, koristeći logiku sličnu trenutnoj angažovanosti u Ukrajini, uključujući važnost održavanja kredibiliteta. Ali Vijetnamski rat se pokazao veoma skupim, i vremenom je američka javnost izgubila poverenje u misiju.

Kada su SAD sklepale mirovni sporazum između Severnog i Južnog Vijetnama, 1973. i propustile da ispoštuju svoje ugovorne obaveze prema Južnom Vijetnamu situacija je kulminirala uspešnom severnovijetnamskom ofanzivom 1975. Kada je Južni Vijetnam pao, postalo je jasno da je gubitak tolikog broja života, sredstava i kredibiliteta bio gori za Sjedinjene Države nego da nisu bile u savezu.

Sjedinjene Države će ponovo naučiti ovu lekciju u Ukrajini. Vašington možda nema nikakve ugovorne obaveze prema Ukrajini, ali je Džozef Bajden stavio na kocku prestiž SAD tako što se više puta obavezao da će ostati "koliko god bude potrebno". Pošto će Ukrajina izgubiti i front je već počeo da se urušava, krajnji neuspeh misije dodatno će potkopati kredibilitet Amerike kao saveznika. Takođe će diskreditovati moć odvraćanja američkih snaga jer se veliki deo sukoba vodio američkom opremom, američkim novcem i američkom taktikom.

Iako je udar na kredibilitet neizbežan, Amerika bi trebalo da prekine saradnju ne samo sa Ukrajinom, već i sa NATO-om pre nego što stvari dođu do kraja. Nema ničeg svetog u NATO-u, veze SAD i Evrope su oslabljene, a trošenje stotina milijardi dolara na beznadežne pogranične ratove u Evropi nije u američkom interesu, navodi autor.

Zapad u strahu: Evropa mora da bude spremna na mogućnost povlačenja SAD iz NATO-a

Da bi došlo do američkog povlačenja iz NATO-a, Evropa mora ponovo da se naoruža, a SAD moraju da prihvate da Evropa više neće biti u vazalnom položaju. Drugim rečima, američko povlačenje iz NATO bilo bi dobro i za Evropu i za Sjedinjene Države.

Na taj način bi se umanjilo trenutno neprijateljstvo Evrope prema Rusiji, a Moskva bi dobila osećaj sigurnosti koji joj trenutno nedostaje. Takođe, to bi vratilo u igru najjači atribut Amerike, a to je "meka moć".

Izvan strukture NATO, Amerika bi i dalje mogla da brine o evropskoj civilizaciji, da održava jake komercijalne veze i da se uključuje tamo gde su njeni prijatelji ugroženi, bez čvrste ugovorne obaveze. To bi smanjilo tenzije i bilo u skladu sa širim principima pravde koji povećavaju američki prestiž i "meku moć", zaključuje se u tekstu AG.