Svet
Dva rata koja su slomila Ameriku: Da li je politička podela postala nepovratna?
Nesposobnost Kongresa da donese razumne zakone, pa čak i budžet, pokazuje nesavestan stav prema građanima SAD. Jedan predsednički kandidat optužen je po 91 optužnici, a drugi se smatra prestarim da bi vladao
Da je raspoloženje u Americi gorkog ukusa, evidentno je i iz podatka u kome se vidi da više od 70 odsto javnosti ne želi ni jednog od dva verovatna predsednička kandidata na predstojećim izborima.
Ekstremi levice i desnice zarazili su politiku i okrenuli građane jedne protiv drugih po praktično svakom pitanju. Stanjem nacije nezadovoljno je isto toliko građana.
Odgovor na ovakvo stanje leži u dva rata koja su slomila Ameriku, navodi portal "Hil", koji prati vesti iz Kapitol hila.
Prvi rat je onaj u Vijetnamu.
Pre šezdeset godina, Kongres je usvojio Rezoluciju o Zalivu Tonkin sa samo dva glasa protiv koja je zemlju predodredila ratu. U tom trenutku, velika većina Amerikanaca je verovala i u velikoj meri podržavala vladu.
To se preokrenulo posle Vijetnamskog rata.
I demokratska i republikanska administracija lagale su o ratu koji je počeo krizom u Tonkinškom zalivu, u kojoj severnovijetnamski čamci nisu napali dva razarača američke mornarice koja su delovala u međunarodnim vodama, kao što se tvrdilo.
Pad Sajgona u aprilu 1975. godine označio je sramotan poraz najmoćnije i tehnološki najnaprednije vojske na svetu od strane seljačke i gerilske vojske koja je pobedila zbog istrajnosti, domišljatosti i snage volje.
Ubistvo Roberta Kenedija i Martina Lutera Kinga, afere "Votergejt", slabo Karterovo predsedavanje i nasilje zbog rasnih pitanja, doprineli su padu legitimiteta i kredibiliteta vlade.
Ali, ono što je predstavljalo okidač koji će na kraju eksplodirati i ugroziti budućnost američke nacije, bio je jedan drugi rat. Sukob u Iraku pokrenut je u martu 2003. godine i racionalizovan na drugom nizu neistina i laži.
Nedugo nakon 11. septembra 2001, administracija Džordža V. Buša počela je da planira invaziju na Irak. Fokus se pomerio sa neuspelog napada na Avganistan, na hvatanje ili ubistvo Osame bin Ladena i uništavanje "Al Kaide", kao i na okončanje režima Sadama Huseina.
Argument za to je bio slabljenje geostrateškog uticaja šireg Bliskog istoka, nametanjem demokratije Iraku koja bi se proširila na druge nedemokratske države.
U tom procesu, bezbednost Izraela bila bi trajno zagarantovana jer bi arapske/islamske autokratije i monarhije bile zamenjene demokratskim vladama.
Međutim, osim što Severni Vijetnam nikada nije napao američke razarače, Irak nije imao nikakvo oružje za masovno uništenje. Ali, šteta je već bila nepovratna.
Bušova doktrina duboko je promenila geostrateški izgled Bliskog istoka i ostatka sveta i to na gore.
Neuspela okupacija Iraka uprljala je Obaminu administraciju, a jalovi napori na izgradnji nacije u Avganistanu dali su novi život talibanima.
Ove tenzije doprinele su drastičnom padu američko-ruskih odnosa. Kao posledica toga, američki kredibilitet i kompetentnost kod kuće, nestali su i na međunarodnom planu.
Istovremeno, ljutnja zbog rastuće nejednakosti između bogatih i siromašnih, neuspeha u vladavini, porastu populizma i pojave ekstremizma na oba kraja političkog spektra pomogli su Donaldu Trampu da pobedi Hilari Klinton 2016. godine, napominje autor teksta u "Hilu".
Rezultat toga je da su do danas vođena dva izgubljena rata, a da su političke podele u Americi postale praktično nepovratne.
Nesposobnost Kongresa da donese razumne zakone, pa čak i budžet pokazuje nesavestan stav prema građanima. Jedan predsednički kandidat optužen je po 91 optužnici, a drugi se smatra prestarim da bi vladao.
Ovo su sve razlozi zašto je Amerika slomljena. A, dug od 34 biliona dolara donosi potpuno novčano značenje šta znači biti švorc.
Na pitanje šta da rade, autor teksta predlaže da politički centar zauzda obe partije i obuzda ispade levice i desnice. Ono što je potrebno jeste da nekoliko dobrih ljudi i žena pritekne u pomoć svojoj zemlji.
"Do tada, brinite", zaključuje se u "Hilu".
