Srbija i Balkan
Pretrpeli ste štetu usled nepogoda? Država ima dobru vest
Zoran Ćirić iz Unije osiguravača Srbije kaže da je u našoj zemlji tek svaki deseti građanin osigurao imovinu
Prethodnih dana mnoge krajeve naše zemlje zadesilo je nevreme i grad koji je uništio objekte i useve, dok su istovremeno u više požara stradali industrijski objekti, automobili i stanovi.
Oni koji su osigurali imovinu čekaju procenitelje, ali je više onih koji će sami morati da nadoknade štetu i uzdaju se u pomoć države ili lokalne samouprave, prenosi RTS.
Zoran Ćirić iz Unije osiguravača Srbije kaže da je u Srbiji je tek svaki deseti građanin osigurao imovinu.
"Mislim na nekretnine, pre svega stanove, kuće, okućnice, vikendice, osigurava se od požara, od grada od oluje", kaže on.
Što se poljoprivrede tiče, Ćirić navodi da se 15 odsto ratara odlučuje da svoje zasade osigura polisom osiguranja od imovine.
Ako izuzmemo osiguranje automobila, koje je jedina obavezna polisa na našem tržištu, građani Srbije, oko 75 odsto njih, najčešće kupuju polisu putnog zdravstvenog osiguranja.
Ministar za javna ulaganja Darko Glišić rekao je za RTS da će procena štete nastale u elementarnim nepogodama koje su pogodile više opština u Srbiji biti poznata tokom jula.
Tada će biti poznato i kolika sredstva će država opredeliti za pomoć oštećenim građanima.
"Sva lica koja su pretrpela štetu treba da se jave svojim lokalnim samoupravama, štabovima za vanredne situacije i da štabovi zajedno sa opštinom formiraju komisije koje će da izađu na lice mesta i zajedno sa građanima utvrde štetu i da zapisnike pošalju nadležnom ministarstvu. Kada se zapisnici verifikuju, oni se šalju nazad lokalnim samoupravama koja izdaje rešenje koje se upućuje Vladi Srbije na osnovu kojeg se isplaćuje državna pomoć. Ovde se ne radi ni o kakvoj nadoknadi štete jer niko nije načinio štetu, već je reč o ćudi prirode odnosno elementarnoj nepogodi", objasnio je ministar za javna ulaganja.
Kojom brzinom će se rešenja izdavati, zavisi od područja koje je nepogoda zahvatila, rekao je ministar Glišić, navodeći primer opštine Golubac na čijem je području više od hiljadu objekata pretrpelo štetu.
"Lokalne samouprave u saradnji sa svojim štabovima treba da vide da otklone štetu, ukoliko ona nije dramatično velika. Kada govorimo o Golupcu, Osečini i Velikom Gradištu, to jesu opštine koje su zaista stradale i to je evidentno po svim podacima koje smo dobili. Međutim, taj ciklon je zahvatio neke opštine samo u delovima gde su stradala pojedina sela i tu lokalne samouprave treba interventno da reaguju i da im pomognu da prevaziđu probleme, a država upućuje novčanu pomoć na osnovu zapisnika o šteti koje utvrde komisije", rekao je on.
