Priština blokira dijalog: Koji su mehanizmi Beograda za očuvanje KiM?

Priština ne želi pregovore već priznanje tzv. Kosova i neće odustati od svojih ciljeva, ukazuju sagovornici RT Balkan, koji ističu da jedino SAD, a ne EU, pod čijim okriljem su pregovori, mogu da izvrše pritisak na premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da ne blokira dijalog.

Vučić o razgovorima u Briselu: Do dijaloga nije došlo jer ga Kurti ne želi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je juče gostujući na TV Pink da Aljbin Kurti nije želeo da razgovara u Briselu, već je želeo dejure priznanje "Kosova", kao i da zbog toga nije došao na razgovore koje Beograd nikada nije odbio.

Sagovornik RT Balkan analitičar Stevica Deđanski ocenio je da Beograd nema nikakvu drugu opciju "osim da se svaki put pojavimo na razgovorima, za koje unapred znamo da se neće održati kako treba".

"Isto tako znamo i da niko neće izvršiti pritisak na Aljbina Kurtija da pregovori teku po programu koji je napravljen. Nemamo luksuz da se ne pojavimo, jer pojavljivanjem i pokušajem da konstruktivno učestvujemo u pregovorima Kurtiju i njegovim mentorima oduzimamo argument da su Srbi krivi", ukazao je Deđanski, dodajući:

"Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je taj model diplomatije doveo do savršenstva jer im izbija iz ruku sve argumente protiv Srbije ovakvim pristupom."

Narodni poslanik Milovan Drecun ocenio je da Priština dogovore ne želi, zbog čega je manevarski prostor za bilo kakvo delovanje Beograda u uslovima kada je Kurti definisao svoje političke ciljeve, koje želi da realizuje zloupotrebljavajući dijalog.

"Osnovni cilj je da dobije priznanje od Beograda za lažnu državu Kosovo i zbog toga zloupotrebljava dijalog, blokira ga, postavlja neke uslove, sa namerom da se ne postigne nikakav drugi dogovor osim da dobije priznanje od Beograda. Drugi cilj je da dijalog iskoristi kao adut za predstojeće izbore na KiM. Jer želi da pokaže da je on čovek od reči, koji je Albancima obećao da neće formirati ZSO, da će integrisati, kako on kaže sever kosova u lažnu državu Kosovo i da pokaže da je principijelan", naveo je Drecun.

Prema rečima Milovana Drecuna, Priština koristi "poluobećanja" o ZSO kao deo pritisaka na Beograd.

"Kao kada dođu u Brisel, pa ne žele da se vide, ali pokazuju kobajagi kao neku kontruktivnost, ali sve to koriste da se na Beograd izvrši pritisak i to je toliko otvoreno i vidljivo, da je nerealno očekivati da se sa Prištinom postigne bilo koji dogovor u takvim uslovima", objasnio je narodni poslanik.

Mehanizmi Beograda – mač sa dve oštrice

Beograd mora da pronalazi mehanizme da pomogne srpskom narodu da opstane na Kosovu i Metohiji, naveo je Drecun.

"Moramo da sačuvamo Srbe od terora koji Kurti sprovodi, da se izbegnu bilo kakvi incidenti koji bi mu poslužili za pojačavanje terora nad Srbima, da uporno insistiramo na tome da se sva pitanja rešavaju dogovorom", rekao je on.

Predsednik Srbije juče je ocenio da konstantna hapšenja i progoni Srba na koje međunarodna zajednica ne reaguje zapravo pokazuju da oni ne znaju šta da rade sa Kurtijem ali ih to i "ne sekira mnogo", a da sa druge strane Kurti ne želi da formira Zajednicu srpskih opština.

Drecun je istakao da Beograd mora da insistira i na formiranju ZSO "da to ne bude tamo neka sedma tačka Francusko-nemačkog plana, već prioritetno pitanje".

"Treba da tražimo da se realizuje sve ono što je dogovoreno u Briselu. Nemamo mnogo mogućnosti, ali možemo i mi sa naše strane da vršimo određeni pritisak, ne prema Prištini, jer ona gura svoju politiku jednostranih akcija protiv interesa srpskog naroda", ukazao je naš sagovornik i objasnio:

"Možemo da vršimo pritisak prema EU i prema SAD, jednostavno da ne prihvatamo stvari koje se traže od nas i da iskažemo čvrstinu u tom stavu, da ne pomisle uopšte na Zapadu da mogu da nas nateraju da priznamo lažnu državu Kosovo na bilo koji način. Na primer, mi možemo da iznesemo zahtev da nećemo učestvovati ni u kakvim pregovorima dok se ne formira ZSO, mada je to mač sa dve oštrice, ali nešto mora da se preduzme."

"Status kvo" i administracija u Vašingtonu

Sada je na snazi "status kvo", naveo je Deđanski, uz ocenu da će "tako i ostati dok se ne resetuju odnosi u svetu, a to znači ne pre sledećeg proleća, odnosno neće pre formiranja nove administracije u Vašingtonu".

"Ko god da pobedi – nas ne treba da interesuje, bitno je da dođe nova administracija. Mehanizam za disciplinovanje Prištine imaju samo SAD, a za sada to ne žele da urade", poručio je analitičar.

On se osvrnuo na Gabrijela Eskobara, koji je bio izaslanik SAD.

"Eskobar je rekao, parafraziraću, da će Priština  morati da sprovede formiranje ZSO, ili sa Kurtijem ili bez njega. Sada Eskobara nema, a Kurti je tu, što znači da se stav Amerike još nije promenio i sa ovom administracijom to definitivno neće da se desi", ukazao je Deđanski, dodajući:

"Pitanje je onda zašto su pregovori pod okriljem EU, jer ako bi Amerika direktno odlučivala, onda bi isto mogla da traži i Rusija i Kina i ostali. Ovako je izmešteno u EU i oni su, kao, samo posmatrači. Uvek u izjavama iz SAD potenciraju da podržavaju napore Evropske unije, a znamo da samo Vašington može da utiče zaista, ali je to, u stvari, maska, da se ne bi umešale ostale velike sile ili da mi, kao Srbija, ne bismo tražili pomoć prijateljskih zemalja."

Vučić je sredu bio u jednodnevnoj radnoj poseti Briselu gde je učestvovao u novoj rundi dijaloga Beograda i Prištine koji se vodi pod pokroviteljstvom Evropske unije. Predsednik je novinarima posle sastanaka rekao da Aljbin Kurti "nije hteo ili nije smeo" da se razgovara sa njim.

Rešenje, objasnili su naši sagovornici, može doći samo uz dijalog i poštovanje Briselskih sporazuma.

Volja Beograda da pregovara i spremnost na konstruktivan dijalog trebalo bi da su pozitivno ocenjeni od međunarodne zajednice, posebno od Zapada, jer to pomaže da se očuvaju mir i stabilnost i postigne napredak ocenili su naši sagovornici, ipak, rezultat izostaje.