Srbija i Balkan
Hoće li Zdravko Čolić ostati zvezda?
U Udruženju novinara Srbije kažu da je, na njihov predlog, Radna grupa za izmenu Kodeksa novinara Srbije prihvatila promenu prvobitne formulacije, da novinar "mora", u "treba da koristi rodno osetljiv jezik", pa zbog toga ne očekuju striktnost i restriktivnost u tumačenju ove smernice u budućoj medijskoj praksi
Šta će se dogoditi sa novinarima koji i nakon stupanja na snagu Zakona o rodnoj ravnopravnosti i tekućih izmena Kodeksa novinara Srbije nastave da zaobilaze neke od konstruisanih feminitiva, za koje procenjuju da nisu skovani u duhu srpskog jezika?
Hoće li, na koncu, Zdravko Čolić ostati zvezda popularne muzike, ili ćemo za njega i ostale popularne muškarce sa estrade morati da skujemo novi odgovarajući izraz?
Elementarna logika nalaže nam da ukoliko žena koja vozi lokomotivu obavezno treba da bude "mašinovotkinja", Zdravko Čolić bude "zvezdan".
Kako stvari stoje, novinari neće snositi posledice ignorisanja nekih feminitiva, barem za sada.
Za ovakvu pretpostavku postoje dva razloga, a prvi je zakonski.
Zakon obavezuje medije da koriste rodno senzitivni jezik
Početkom ovog meseca, na snagu je stupio Zakon o rodnoj ravnopravnosti, usvojen pre tri godine. Taj zakon, u članu 44, navodi da su sredstva javnog informisanja dužna da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljivi jezik.
Uz to, mediji su po zakonu dužni da, doslovno tako piše, razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa, društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i prakse zasnovane na rodnim stereotipima, diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda i drugih ličnih svojstava, kao i rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i nasilja prema ženama.
Kodeks novinara i novinarki Srbije
Drugi razlog je usko profesionalni i tiče se korekcija samog Kodeksa novinara Srbije.
Predlogom izmena, Kodeks novinara Srbije postao je Kodeks novinara i novinarki Srbije.
U petom poglavlju nove verzije novinarskog kodeksa, posvećenom poštovanju dostojanstva, navedeno je da novinar treba da koristi rodno osetljiv jezik, ali i da se trudi da ravnomerno uključi sagovornike "grupa relevantnih za temu", kao što su rod, etničko poreklo, starosno doba i seksualna orijentacija.
U prvoj verziji izmene Kodeksa novinara Srbije bilo je navedeno da novinar "mora" da koristi rodno osetljiv jezik, ali je to promenjeno tokom javne rasprave.
Kada nešto mora, a kada treba?
U Udruženju novinara Srbije (UNS) kažu da je, na njihov predlog, Radna grupa za izmenu Kodeksa novinara Srbije prihvatila pomenutu promenu prvobitne formulacije, da novinar "mora", u "treba da koristi rodno osetljiv jezik", pa zbog toga ne očekuju striktnost i restriktivnost u tumačenju ove smernice u budućoj medijskoj praksi.
Informaciju da je prihvaćen predlog da novinar "treba da koristi rodno osetljiv jezik", a ne da "mora" da ga koristi, kako još uvek stoji u tekstu predloga na sajtu Saveta za štampu, potvrdili su i u Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS) koje je na skupštini, održanoj nedavno, usvojilo izmenjeni kodeks koji je naslovljen kao "Kodeks novinara i novinarki Srbije".
Potpredsednica UNS-a, Olivera Milošević, za RT Balkan je izjavila da je njena novinarska organizacija, učešćem u Radnoj grupi za izmenu Kodeksa novinara Srbije, zajedno sa NUNS-om, Savetom za štampu, Asocijacijom medija i Lokal presom, pokazala svoje stavove u vezi sa izmenama novinarskog kodeksa, uključujući i potrebu upotrebe rodno osetljivog jezika u medijima.
– O predlogu izmena Kodeksa novinara Srbije izjasniće se Skupština UNS-a do kraja godine – kaže Olivera Milošević.
Ona podseća da Zakon o rodnoj ravnopravnosti predviđa da su sredstva javnog informisanja dužna da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju, između ostalog, rodnih stereotipa.
– Iz istih razloga, prilikom rada na izmeni kodeksa, predložena je nova smernica vezana upravo za upotrebu rodno osetljivog jezika u medijima. Smernice predstavljaju preporuke novinarima kako da izveštavaju u skladu sa kodeksom. Konkretno, ova naša preporuka trebalo bi da podstakne novinare da ostvaruju svoju primarnu ulogu u društvu, u ovom slučaju da doprinose suzbijanju diskriminacije i širenja rodno zasnovanih stereotipa, ali ne samo upotrebom terminologije, već i odgovornim pristupom različitostima u društvu, odnosno ravnomernijim uključivanjem relevantnih sagovornika iz različitih grupa. Po mišljenju Radne grupe za izmenu Kodeksa novinara Srbije, rodno osetljiv jezik je način korišćenja jezika koji afirmiše rodnu ravnopravnost kroz jezičku praksu. Njegova primena ne može biti diskriminatorna, pošto se zasniva na uvažavanju razlika – kaže Olivera Milošević.
Hoće li biti kazni?
Budući da su se, što se načina izražavanja tiče, našli između Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji im striktno nalaže upotrebu rodno senzitivnog jezika, ali ne predviđa kazne za novinare koji taj jezik ne budu striktno koristili, i nove verzije novinarskog kodeksa, koji im poručuje da treba da upotrebljavaju taj jezik, novinari sada pogledaju u pravcu posledica koje bi mogli da snose, ukoliko nastave da izveštavaju kao do sada, izbegavajući upotrebu leksičkih konstrukcija koje nisu nastale u samom govornom jeziku.
U kaznenim odredbama Zakona o rodnoj ravnopravnosti ("Prekršaji poslodavaca, osiguravajućih društava i sredstava javnog informisanja") zaista nisu navedene kazne koje bi mogle da budu izrečene samim novinarima zbog načina upotrebe samog jezika.
Za nepoštovanje odredaba ovog zakona biće kažnjavani organi javne vlasti, dok sami mediji neće novčano biti kažnjavani.
Imajući ove činjenice u vidu, čini se da novinari koji su, na primer, nazive profesija i poziva u ženskom rodu i do sada pisali ili izgovarali onda kada je to priroda samog jezika omogućavala ("informatičarka", "novinarka", "profesorka", "učiteljica", "menadžerka", "ratnica", "heroina"…) i uzdržavali se od pomenutih konstrukata, kao što su pomenuta "mašinovotkinja", "vojnikinja", "vatrogaskinja" – "vatrogasilja", "dramaturškinja", "epidemiološkinja" – "epidemiologica", nemaju za sada o čemu da brinu.
Zakonom propisanih posledica za novinare nema, ali ne znači da ih daljim promenama propisa u budućnosti neće biti.
Manjinske grupe i novinarski posao
Veću zabrinutost među kolegama izazvao je drugi deo smernice novog Kodeksa novinara Srbije o upotrebi rodno osetljivog jezika, koji kaže da novinar treba da se trudi da ravnomerno uključuje sagovornike iz različitih grupa "relevantnih za temu".
To bi, prema nekim tumačenjima, moglo da znači najavu uvođenja neke vrste filtera prilikom izveštavanja, jer će novinar i te kako morati da vodi računa o zastupljenosti precizno navedenih grupa među sagovornicima: rod u smislu pol, etničko poreklo, starosno doba i seksualna orijentacija, kako ne bi prekršio novinarski kodeks.
Postavlja se pitanje kako će novinar prilikom izveštavanja, recimo o pravima ili poslovanju nevladinih organizacija, znati da li među pet ili šest potencijalnih sagovornika, odabranih prema kriterijumu dobrog poznavanja prilika u toj oblasti, ima pripadnika drugačijih seksualnih orijentacija, osim ukoliko za sagovornike na ovaj način, tiho i posredno, ne namećemo dobro poznate aktiviste organizacija koje promovišu neheteroseksualne poglede na svet?
Promene nisu samo pitanje upotrebe jezika
Izmene Kodeksa novinara Srbije ne odnose se samo na uvođenje upotrebe rodno osetljivog jezika u medije. Posredi je niz drugih izmena koje bi trebalo da unaprede profesionalne medijske standarde u Srbiji.
U stručnoj i profesionalnoj javnosti, izmenjeni Kodeks novinara Srbije najavljen je kao jednostavniji i precizniji.
Na skupštini NUNS-a čulo se da je do promena Kodeksa novinara Srbije došlo zbog promena u medijskom okruženju i signala iz Saveta za štampu, da je niz odredaba bio "nedovoljno fokusiran", što je, kako je rekla Snježana Milivojević, otežavalo odlučivanje.
Izmene su usledile, dodala je Milivojević, zbog dramatičnih promena u medijima, poput tehnoloških promena i uvođenja veštačke inteligencije, kao i opštih društvenih promena.
Osim dela o potrebi korišćenja rodno osetljivog jezika i principa odabira sagovornika prema kriterijumu pripadnosti različitim grupama "relevantnim za temu", promenjeno je poglavlje o odgovornosti novinara.
Prema izmenjenom Kodeksu novinara Srbije, novinar je sada odgovoran javnosti, a ne svojoj publici, a sve što se u medijima objavi potpada pod uredničku odgovornost.
Osim toga, prema slovu izmenjenog Kodeksa novinara Srbije, mediji su dužni javnost da obaveste ukoliko je neki od sadržaja kreiran upotrebom veštačke inteligencije, a prilikom prenošenja sadržaja sa društvenih mreža novinari će morati da traže saglasnost vlasnika profila.
Kako je novinar obavezan da konsultuje barem dva nezavisna izvora, isti princip primenjuje se i kada su posredi sadržaji preuzeti sa društvenih mreža, što znači da se sadržaji sa njih ne mogu preuzimati bez provere.
U izmenjenom novinarskom kodeksu prvi put je određeno pravo na zaborav, što znači da urednik medija može ukloniti ime i podatke o ličnosti sa onlajn medija na zahtev osobe čija su prava povređena, pod uslovom da objavljivanje tih podataka nije u javnom interesu ili da ne preteže nad zaštitom privatnosti.
U slučaju nestanka ili otmice deteta, novinari mogu da objave identitet i sliku, a po prestanku potrebe za jasnom identifikacijom potrebno je da ih odmah uklone.
Osim toga, naknadne izmene i antidatiranje objavljenih priloga nije dozvoljeno, kao ni objavljivanje materijala prikupljenih pomoću prislušnih uređaja i skrivenih kamera, osim ako novinari time ne štite javni interes.
Ko je sve protiv uvođenja rodno osetljivog jezika?
Uprkos atmosferi rodoljubivosti, koja se u javnosti održava na ivici ključanja, pripadnici tradicionalnih i konzervativnih društvenih slojeva malo su ili ništa uradili kako bi blagovremeno isporučili svoje primedbe na temu uvođenja rodno osetljivog jezika, naročito u medije, iako taj jezik često pominju i kritikuju.
Pogotovo novinari koji se zalažu za konzervativne društvene vrednosti nisu ništa uradili po ovom pitanju, niti su dali vidljiv doprinos raspravama vođenim uoči donošenja i stupanja na snagu Zakona o rodnoj ravnopravnosti i izmenama Kodeksa novinara Srbije.
Stav konzervativnog dela javnosti po pitanju uvođenja rodnosenzitivnog jezika zastupaju uglavnom Srpska pravoslavna crkva i Matica srpska, ali skoro po pravilu post festum, reagujući onda kada je čitava stvar već gotova i zapečaćena.
Matica srpska je tek prilikom usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti saopštila da su formulacije u tom zakonu nedopustive.
Pedeset jezičkih eksperata uputilo je tada državnom vrhu dopis naslovljen kao "Rodno osetljivi jezik, feminitivi i ravnopravnost polova", ali je ta akcija ostala bez ikakvog efekta.
Reagovanje je, kako je tada izvestila "Politika", stiglo sa zakašnjenjem, jer, kako se navodi, Matica srpska nije bila blagovremeno konsultovana, kao ni Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU, što su tada smatrali proceduralnom greškom koja se ubuduće ne bi smela događati, kao da institucije i ustanove ne mogu da reaguju blagovremeno i bez poziva.
Stav Matice srpske bio je neka vrsta kompromisa, što je u javnosti značajnim delom ostalo neprimećeno.
"Podržavajući ideju da se donese Zakon o rodnoj ravnopravnosti, jezički stručnjaci predlažu da se svaka formulacija u kojoj se insistira na isključivoj upotrebi rodno osetljivog jezika preformuliše tako da se dopusti upotreba i formi gramatičkog muškog i ženskog roda prilikom nominovanja osoba ženskog pola. Na taj način, uveravaju, obezbedila bi se ravnopravnost stavova stanovništva, niko se ne bi osećao diskriminisanim i svako bi imao pravo da se služi jednim ili drugim vidom izražavanja", navedeno je u izveštaju "Politike" od pre tri godine.
Stav Srpske pravoslavne crkve
Apelujući da se van snage stavi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, Srpska pravoslavna crkva je ove godine organizovala naučni skup "Pravni aspekti i posledice Zakona o rodnoj ravnopravnosti" koji nije imao šireg odjeka u javnosti.
Ugledni univerzitetski profesori, njih petnaestak, zajedno sa Njegovom Svetošću, patrijarhom Porfirijem, zaključili su da Zakon o rodnoj ravnopravnosti menja ustavni identitet Republike Srbije tako što fundamentalno zadire u ljudska prava i osnovne slobode i celokupni vrednosni sistem i etičke postavke, po kojima žive građani Republike Srbije.
Učesnici su konstatovali da je ravnopravnost, kao univerzalni princip, primenjen selektivno i diskriminatorno, za razliku od Ustava Republike Srbije koji ne pravi razliku među građanima, garantujući ravnopravnost žena i muškaraca.
"Pojam roda (gender) u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti ne podrazumeva muški i ženski pol kao biološku kategoriju, niti odgovarajuću gramatičku kategoriju roda koja se donekle odnosi na ovu prirodnu datost, niti podrazumeva imenicu u tradicionalnom značenju, nego je to rod kao džender – društveni konstrukt, kakav ne postoji u srpskom jeziku, niti u jednom prirodnom ljudskom jeziku na svetu. Takav pojam roda, kako je u ovom Zakonu normiran, ne postoji u Ustavu i pravnom poretku Republike Srbije i nije u saglasnosti sa Ustavom i drugim propisima", navedeno je u zaključcima koje je objavila Srpska pravoslavna crkva.
"Posebno ukazujemo da nijedan jezik na svetu ne nastaje i ne menja se jednostranom političkom voljom putem opšteg pravnog akta, već isključivo u skladu sa pravilima lingvističke struke – u slučaju srpskog jezika koji ne može iznova nastajati, jer je nastao pre 1.000 godina – kroz nadležne institucije koje su u Republici Srbiji oličene u Odboru za standardizaciju srpskog jezika i Matici srpskoj, i zato je nedopustivo i neprihvatljivo da se građanima Republike Srbije, pod pretnjom novčanim i zatvorskim kaznama, prinudno nameće nepostojeći takozvani rodno osetljivi jezik", navedeno je u zaključku.
Šta kaže druga strana?
Za razliku od Srpske pravoslavne crkve i Matice srpske, kao i pokušaja odborničke grupe "Mi snaga naroda" koju predvodi dr Branimir Nestorović da iz upotrebe izbaci primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti kao protivustavnu, političke snage koje su izborile usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti i de fakto tim zakonom primorale medije da koriste rodno osetljivi jezik, žele da izjednače prirodni i gramatički rod kada su u pitanju zanimanja, titule, zvanja, opredeljenja koja označavaju žene.
Oni nemaju problem da pomenuti Zdravko Čolić deli imenicu ženskog gramatičkog roda sa Aleksandrom Prijović, ali stavljaju ozbiljnu primedbu, na primer, na imenicu demokrata koja je ženskog gramatičkog roda, ali je "uvek" prate nezgodni pridevi i glagoli u muškom rodu, pa je, stoga, treba prekovati u "demokratkinju".
Ona, dakle, ne može da bude demokrata, već "demokratkinja".
Ko jedan od najupečatljivijih primera, navedenih u Priručniku za upotrebu rodno osetljivog jezika, naveden je hipotetički slučaj radnice koja nije želela da odgovori na pitanja novinara.
"Radnik JKP Gradsko zelenilo nije želela da odgovori na pitanja novinara" nepravilna je, jer se subjekat, radnik JKP Gradsko zelenilo, ne slaže u rodu sa glagolom nije želela. Imenica je muškog, a glagol ženskog roda. Kako se do sada ženski rod nikada nije koristio da označi osobe muškog pola, ova rečenica navodi nas na zaključak da je radnik zapravo radnica. Zato se neretko, posebno u medijima, koriste rogobatne forme. Na primer: Marija Jovanović, radnik JKP Gradsko zelenilo, nije želela da odgovori na pitanje novinara".
Prostim uvidom u medijske priloge, objavljene tokom poslednjih decenija, lako je ustanoviti da su vrlo retki primeri da je imenica "radnik" upotrebljavana umesto imenice u ženskom rodu "radnica".
Problem je nastao kada su aktivisti nevladinih organizacija i političkih partija počeli da insistiraju na obaveznoj upotrebi sintetičkih leksičkih konstrukcija kojima se protive Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU, Matica srpska, veliki deo univerzitetskih profesora, ali i sami novinari.
Za razliku od Srbije i srpskog jezika, u SAD i zemljama anglosaksonskog jezičkog sveta stvari stoje ipak jednostavnije.
Ženama se tamo izašlo u susret bez suštinskog prekrajanja jezika. Budući da je u policiji sve značajniji broj policajki, oni će imenicu policeman zameniti neutralnijom, ali ništa više ženstvenom: police officer. Kada pomisle na čovečanstvo, Amerikanci više ne kažu mankind, već humankind, a kada žele zamenicom da ukažu na kakvo nebinarno čeljade, napisaće they/them.
Za razliku od govornika engleskog govornog područja, koji imaju mogućnost da uvode neutralne izraze i objedinjuju muškarce i žene u jedan značenjski kod, koji često uopšte nije ženstven i to nikoga nije briga, u srpskom jeziku traje trajno značenjsko razdvajanje.
Ukoliko je Kodeks novinara Srbije postao Kodeks novinara i novinarki Srbije, logika nam nalaže da bi jednog dana mogli da dobijemo Kodeks novinara Srbije i Kodeks novinarki Srbije.
Štaviše, ukoliko dođemo u situaciju da kanonizujemo sveticu po imenu Sava, biće čupavo.
