Srbija i Balkan
Beogradske gimnazije popunile sva mesta: Matematički i opšti smer puni, za upis na IT ima još nade
Deca su lošije uradila prijemne za specijalizovana odeljenja, pa će mnoge gimnazije biti primorane da ugase IT odeljenja
Popularnost gimnazija u glavnom gradu Srbije ne gubi na značaju, a ove godine se čini kao da su učenici baš morali da se pomuče, odnosno valjano zagreju stolicu, kako bi upisali opšti, prirodno-matematički ili društveno-jezički smer. Ono što ipak iznenađuje, jeste da su IT profili u većini beogradskih gimnazija ostali nepopunjeni.
Samo jedan pogled na sajt Moja srednja škola i jasno je da se na svim opštinama tražilo mesto više za upis u gimnazije, dok je upisni prag bio u proseku za dva-tri boda veći nego prošle godine.
Tako je primetno da je najmanji broj poena potreban za upis u Lazarevačkoj gimnaziji. Za prijem u tu školu na društveni smer bilo je potrebno 68,62 poena, za razliku od prošlogodišnjih 51,43. Kada je prirodni smer u pitanju, trebalo je ostvariti minimalno 77,85 poena, naspram 66,03 za godinu lane. Slično je i u Mladenovcu, gde je za upis najviše bilo potrebno za matematički smer (88.96), za opšti (79,02) i za društveni (70.53), dok je u Obrenovcu za matematički trebalo (81,61), za opšti (78,26) a za društveni (81,05).
Za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku u Mladenovcu je ostalo osam slobodnih mesta od 20, koliko je bilo predviđeno za upis, a za razliku od 2023. godine kada im je trebalo minimum 208,23 poena na prijemnom, ove im je dovoljno bilo 194,33.
Direktorka Lazarevačke gimnazije Dragana Trebotić Pavlović za RT Balkan kaže da su dva faktora uticala na to da đaci ostvare bolje ukupne rezultate u odnosu na prošlu školsku godinu.
"Prvi faktor je da se smanjio broj učenika po odeljenju za 2, umesto 30 sada je 28. To je na deset odeljenja, ukupno 20 učenika manje, pa ćemo umesto 150 učenika upisati 140 učenika. Prema rečima direktora osnovnih škola, ovo je bolja generacija osmaka, a prema rečima kolega su jako dobra generacija sa dosta dobrih učenika", objasnila je ona i naglasila da ima i dva, tri učenika iz Beograda koja su upala prema listi želja, ali da očekuje da se prebace jer je nerealno da svakodnevno putuju do Lazarevca.
Kaže da neizmerno raduje što im dolaze deca sa više znanja jer će kraće trajati period prilagođavanja.
"Nismo dugo ovako jaku ekipu imali", konstatuje ona.
Najteže je bilo upasti u Devetu gimnaziju na Novom Beogradu, gde je za matematički smer trebalo ostvariti 94,50, dok je za društveni bilo neophodno 93,20, a kod njih je popunjen i IT obrazovni profil.
Slično je i u Trećoj gimnaziji na Vračaru, gde je za prirodno-matematički smer trebalo 94,35, dok je minimum za upis na za društveno-jezički smer bio 91,16 boda. Ovde je takođe popunjeno svih 20 mesta za IT nadarene učenike.
Za upis u Devetu gimnaziju je takođe trebalo više poena, 93,90 na opštem smeru, dok se u ovoj školi za upis na engleski i francuski smer polaže dodatni ispit, a broj poena je bio u ravni sa prošlogodišnjem. Ovde je na smeru za francuski ostalo 11 slobodnih mesta, od 28 koliko su primali.
Kada je Filološka gimnazija u pitanju, broj minimalnih poena za upis bio je čak i manji u odnosu na prošlogodišnji, a u školu na Zelenom vencu ostalo je mesta za ruski jezik, kineski, klasične jezike i francuski.
Za razliku od biologije i hemije, odnosno geografije i istorije za nadarene učenike, IT smerovi su mahom ostali poluprazni.
Prva gimnazija je popunila svih svih 20 mesta, dok je najveći broj, čak 14 od 20 ostalo neupražnjeno u Osmoj gimnaziji na Voždovcu, sedam od 20 u 12 gimnaziji na istoj opštini, šest od 20 u Šestoj gimnaziji na Zvezdari, osam od 20 u Zemunskoj gimnaziji, u Gimnaziji "Sveti Sava" dva od 20 mesta, dok je u Gimnaziji "Patrijarh Pavle" na Rakovici ostalo nepopunjeno 21 od 40 IT mesta.
Aleksandar Markov iz Forum beogradskih gimnazija za naš portal naglašava da je u Beogradu i većim univerzitetskim gradovima trend da se prvo popune gimnazijska mesta, a da je situacija u manjim gradovima drugačija.
"Ove godine u Smederevskoj gimnaziji koja je pre 10 godina važila za jednu od najjačih u zemlji, sada je donji prag pao na 50 poena što je poražavajuće za gimnazije. To se opravdava time da neće svi iz manjih mesta želeti da studiraju kasnije, jer je za to potrebno i dosta sredstva, ne samo za knjige i školarine nego i za život, stan, hranu, što nije mala stavka. A paralelno sa tim imate i situaciju da je 80 poena bilo potrebno za upis na stručni profil za rukovodioca CNC mašinama", primećuje on razliku školovanja u manjim sredinama i u Beogradu.
Komentarišući situaciju sa IT smerovima, Markov kaže da je očigledno da su deca lošije uradila prijemne za specijalizovana odeljenja.
"Ostalo je dosta neupisanih odeljenja, pa će ih veliki broj gimnazija sigurno izgubiti. Može eventualno da dođe do prepakivanja", konstatuje on.
Miloš Turinski iz Infostuda kaže da ga iznenađuje situacija na IT smerovima naspram situacije na tržištu rada.
"Uvek vlada velika potražnja za IT zanimanjima, perspektivno je, kao i stručne zanatske škole koje donose sigurno i stabilno zaposlenje, pa se očekuje da upravo te škole budu traženije. Ne treba da nas zabrinjava, jer vlada veliko interesovanje kasnije za upis na IT fakultete", primećuje sagovornik RT Balkana.
