Srbija i Balkan
Tanasić: Odbor očekuje da će Ustavni sud potpuno staviti van snage Zakon o rodnoj ravnopravnosti
Srpski jezik ima oko 2.000 različitih reči koje označavaju žensku osobu, rekao je predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika
Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Sreto Tanasić izjavio je danas da se taj Odbor protivio donošenju Zakona o rodnoj ravnopravnosti, odnosno rodno osetljivog jezika, jer je on sa stanovišta jezika apsolutno neprihvatljiv po onome što je predviđao.
On je povodom toga što je Ustavni sud obustavio primenu ovog zakona, u izjavi za Tanjug, naglasio da ovaj zakon predstavlja nasilje nad srpskim jezikom i istakao da ukoliko bi se primenilo ono što je bilo propisano zakonom, ne bi bilo po standardima srpskog jezika.
Tanasić kaže da je Odbor očekivao da će se obustaviti primena ovog zakona, a potom i da će se on potpuno staviti van snage, jer je on po jezičkim i mnogim drugim kriterijumima neprihvatljiv, napomenuvši da niko nije konsultovan kada je ovaj zakon pravljen.
Na pitanje zašto se godinama lome koplja oko borkinja, psihološkinja, advokatica, Tanasić je odgovorio da su to neke od rogobatnih imenica koje su nametnute i dodao da srpski jezik ima oko 2.000 različitih reči koje označavaju žensku osobu.
"Nije to glavno, srpski jezik ima oko 2.000 različitih reči koje označavaju žensku osobu ovog zvanja, osobine. Srpski jezik stvara i takve imenice tzv. socijalne feminitive, ali ih stvara u skladu sa svojim potrebama i sa unutrašnjim zakonima srpskog jezika. Ne stvaraju se po dekretima ni jedne ideologije, čak ni lingvisti ne propisuju reči", objasnio je profesor i dodao da srpski jezik, kao ni jedan drugi jezik, ne funkcioniše po dekretima.
Tanasić je napomenuo da istorija ne poznaje da je neko zakonom propisivao rečnik i gramatiku srpskog jezika i to još pod pretnjom kaznama.
Advokat Ana Selak izjavila je danas da bi primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti donela štetu onim organima koji su bili obavezni da poštuju odredbe rodno senzitivnog jezika kao što su mediji, ustanove, škole i oni koji su do sada izdavali diplome na kojima bi morali da piše diplomirana pravnica, a ne diplomirani pravnik.
Da nije ustavni sud obustavio primenu ovog zakona, Selakova kaže da bi došlo do velike materijalne štete.
"Zakon o rodnoj ravnopravnosti jeste dobar, sporne su odredbe o rodno senzitivnom jeziku gde te odredbe nameću primenu rodno senzitivnog jezika, ne dopuštaju alternativu i za to nametanje propisuju kazne. Ne možemo na veštački način nametati rodno senzitivni jezik. Čuli smo da zakon treba da prati jezik, a ne obrnuto", istakla je ona.
