Srbija i Balkan
Sve o "komarcu": Novi FPV dron kamikaza u upotrebi Vojske Srbije
U pitanju je malogabaritni dron-kamikaza, naoružan bojevom glavom, poput onih čija je široka upotreba zabeležena u zoni Specijalne vojne operacije u Ukrajini
Vojska Srbije je u protekle dve nedelje u Vojnom kompleksu "Pasuljanske livade" održala opitno združenu taktičku vežbu "Vatreni udar 2024", koja je okončana 4. jula, a tokom poslednjeg dana koji je bio otvoren za medije prikazani su različiti sistemi naoružanja i vojna oprema.
Svi prisutni su juče mogli da vide dejstvo sistema PVO "pancir s1", PASARS, protivoklopnog sistema "kornet m", višecevnih lansera raketa "oganj m17", samohodnih top-haubica "nora B-52", "gvozdike", a posebnu pažnju privukli su dronovi kamikaze, među kojima se posebno istakao "komarac".
Šta je "komarac", a šta "komarac 1"?
Zbog česte zabune koja postoji u medijima i javnosti, najpre treba ukazati na to da postoje dva drona sa pomenutim nazivom - "komarac" i "komarac 1", a još veću konfuziju izaziva i to što su obe letelice prvi put predstavljene na sajmu naoružanja i vojne opreme "Partner 2023".
Što se tiče "komarca", u pitanju je kvadkopter, opremljen bojevom glavom polusfernog oblika, namenjen za uništavanje žive sile, borbenih sredstava, naoružanja i vojne opreme na otvorenom prostoru ili u zaklonu. Ovaj vazduhoplov dizajnirala je i patentirala privatna kompanija "Šumadija dajnamiks".
Sa druge strane, "komarac 1" (u daljem tekstu samo "komarac") koji je Vojska Srbije koristila na gorenavedenoj vežbi, proizvod je Vojnotehničkog instituta (VTI) i takođe se radi o FPV (First Person View) kvadkopteru sa četiri trokrake elise, ali znatno jednostavnijeg oblika.
Dakle u pitanju je malogabaritni dron-kamikaza, naoružan bojevom glavom, poput onih čija je široka upotreba zabeležena u zoni Specijalne vojne operacije u Ukrajini. Letelice ove vrste se danas, sa pravom, smatraju najvećom pretnjom po tenkove, borbena vozila pešadije, transportere, druge oklopnjake, samohodna artiljerijska oruđa i sisteme PVO na savremenom bojnom polju.
Podsećanja radi, tokom posete Vojnotehničkom institutu 9. marta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će za potrebe Vojske Srbije biti proizvedeno 5.000 "komaraca", što će značajno unaprediti sposobnosti naših oružanih snaga.
U proizvodnji ovih letelica pored VTI učestvuju još dve kompanije odbrambenog sektora i to "Teleoptik-Žiroskopi", zadužena za izradu "tela" i elektronskih uređaja, i "Krušik" koji se bavi razvojem ubojnog tereta, odnosno bojeve glave sa upaljačem.
Oprema, naoružanje i operativne sposobnosti srpskog "komarca"
U prednjem delu drona-kamikaze nalazi se televizijska kamera, izuzetno malih dimenzija, koja komunicira sa upravljačkom jedinicom, odnosno "tablet" displejom ili naočarima za virtuelnu realnost koje operateru prenose video snimak u realnom vremenu i perspektive u prvom licu.
Zbog toga operater ima utisak kao da sedi unutar letelice, čime je obezbeđen visok stepen preciznosti. Takođe, jedna od prednosti FPV dronova je što prilikom pristizanja do cilja ne moraju odmah izvršiti udar, već mogu neko vreme lebdeti ili kružiti oko njega, dok operater ne ustanovi iz kog ugla je najbolje napasti.
Zahvaljujući tome i činjenici da se napad izvršava iz gornje hemisfere, tj. "odozgo", FPV dronovi sa relativno malim bojevim glavama uspevali su da onesposobe i unište neke od najbolje oklopljenih savremenih tenkova.
Domaći "komarac" je trenutno osposobljen za nošenje protivoklopne i protivpešadijske bojeve glave teške jedan kilogram, ali se radi i na razvoju bojevih glava težine dva i pet kg. Takođe, poznato je i da će "Krušik" proizvoditi mine za ove dronove u kalibrima od 60 do 120 mm, pa se pretpostavlja da će u zavisnosti od naoružanja dronovi dobijati oznake 2, 3 itd.
Budući da se ubojno sredstvo montira ispod trupa letelice, postoje i pretpostavke da će postojati opcija korišćenja ovog drona ne samo kao kamikaze, već i za ispuštanje mina/granata ili čak za izviđačke misije, nakon čega bi operater dron vraćao nazad.
Dolet "komarca" je oko tri kilometra, u vazduhu može boraviti do 40 minuta, a prvi put je testiran u aprilu na vežbi "Vihor 2024", gde su uprkos surovim vremenskim uslovima, vejavici i gustoj magli operateri uspevali da pogode ciljeve.
Najčitanije
Naš izbor
