Srbija i Balkan
Skoro 100.000 građana BiH odreklo se državljanstva od 1996. godine
Razlozi odlaska iz BiH najčešće su bolji radni i životni uslovi, olakšana putovanja, studiranje u inostranstvu, ali i zahtevi države u koju se odlazi da se odreknete državljanstva, pišu banjalučke "Nezavisne novine"
Od 1. januara 2000. pa zaključno sa 31. majem ove godine 11.190 stranaca dobilo je državljanstvo Bosne i Hercegovine, dok se od 1. januara 1996. pa do 31. maja ove godine BiH državljanstva odreklo 99.933 građana, potvrđeno je banjalučkim "Nezavisnim novinama" iz Ministarstva civilnih poslova BiH.
U prevodu, pišu "Nezavisne", na devet građana BiH koji su odlučili da mogu bez BiH papira došao je jedan stranac kome su ti dokumenti bili potrebni.
Razlozi odlaska iz BiH najčešće su bolji radni i životni uslovi, olakšana putovanja, studiranje u inostranstvu, ali i zahtevi države u koju se odlazi da se odreknete državljanstva, jer ona ne dozvoljava da njihovo bude izdato kao dvojno, kakvo je na primer državljanstvo BiH.
Samo u poslednje tri godine BiH državljanstva odreklo se 9.000 građana.
S druge strane, pojašnjavaju upućeni u ovu problematiku, razlozi stranaca da dođu u BiH i uzmu papire ove zemlje mogu biti stupanje u brak, posao i drugo.
Demograf Aleksandar Čavić ističe da je broj onih koji su se odrekli državljanstva BiH mnogo manji od ukupnog broja onih koji su se zaista odselili iz ove zemlje.
Podseća da građani koji se odreknu državljanstva zbog papira države u koju odlaze, mogu u svakom trenutku opet zatražiti državljanstvo BiH jer na to imaju pravo po rođenju, školovanju i slično.
Čavić, međutim, pojašnjava da niko od 11.190 osoba koje su u prethodnih 25 godina zatražile državljanstvo BiH nije neko ko je već imao ove papire, jer su procedure za vraćanje u državljanstvo BiH drugačije od zahteva za sticanje državljanstva.
Prema rečima Čavića, tek će se videti da BiH u demografskom smislu ne radi ništa na očuvanju svoje populacije.
"Problem je što smo izgubili reproduktivnu i radnu esenciju, nalazimo se u nepovoljnom položaju, a ništa ne radimo da upravljamo procesima", naveo je demograf.
I ekonomista Slaviša Raković ističe da brojke kojima barataju nadležni nisu konačne jer BiH sa određenim brojem država ima potpisane sporazume o međusobnom priznavanju dvojnog državljanstva.
"Brojevi su sigurno veći. Tu treba imati u vidu da veliki broj državljana BiH ostvaruje državljanstvo u Srbiji i Hrvatskoj, tako da mi ne znamo koliko tih ljudi trenutno boravi na prostoru BiH, a koliko njih u stvari živi u susednim zemljama", naglašava Raković i dodaje da bar četvorostruko više ljudi iz BiH od ovih zvaničnih brojki boravi što privremeno, što za stalno van zemlje.
Upravo zbog činjenice da je broj odlazaka iz BiH enorman, Raković smatra i da je brojka od 11.000 stranaca koji su dobili državljanstvo BiH zanemariva, da ne znači nikakav popravak, već da društvo i država u ovoj priči izvlače deblji kraj.
