Srbija i Balkan
Zalazje i Kravica nisu na agendi: Delegacije Vlade i Skupštine Crne Gore i ove godine u Potočarima
Krajem maja ove godine Crna Gora je u GS UN glasala za rezoluciju o Srebrenici, a nešto ranije "majke Srebrenice" javno su zahvalile premijeru Crne Gore Milojku Spajiću "što je doneo odluku da Crna Gora podrži rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici"
Delegacija Vlade Crne Gore u kojoj će biti ministarka rada i socijalnog staranja Naida Nišić, ministarka prosvete i nauke Anđela Jakšić Stojanović, ministarka evropskih poslova Maida Gorčević, kao i državni sekretar u Ministarstvu evropskih poslova Bojan Božović, prisustvovaće u četvrtak, 11. juna, komemoraciji u Potočarima na godišnjicu srebreničke tragedije.
Obeležavanju 11. jula u Potočarima prisustvovaće i delegacija Skupštine Crne Gore koju će, kako je najavljeno, predvoditi potpredsednica Parlamenata Zdenka Popović.
Prisustvo visokih crnogorskih zvaničnika komemoraciji u Potočarima nije više vest za ovdašnju javnost, vest bi bila da se delegacija Vlade Crne Gore ili Parlamenta pojavi, recimo, na godišnjici zločina na Zalazju, gde je na Petrovdan 1992. pobijeno 69 meštana, ili u Kravici, gde je na Božić 1992. počinjen veliki zločin nad Srbima, ali takve vesti, za sada, iz Podgorice nema.
"S druge strane, srpske žrtve masakra u Bratuncu ostale su neprimijećene. Niko od predstavnika Crne Gore nije posjetio mjesto ovog strašnog zločina kako bi se poklonio srpskim žrtvama", konstatuje danas podgorički portal IN4S.
I proteklih godina crnogorski zvaničnici redovno su prisustvovali obeležavanju 11. jula u Potočarima.
Tako je i prošle i pretprošle godine u Potočarima 11. jula bio tada predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović. Vlada CG 2023. saopštila je da Abazović, od kada je stupio na dužnost prvo potpredsednika a zatim i predsednika Vlade, svake godine prisustvuje obeležavanju godišnjice "genocida u Srebrenici".
"Stoga prisustvo na komemoraciji 28. godišnjice predstavlja kontinuitet iskazivanja poštovanja žrtvama i posvećenosti Crne Gore u obezbjeđivanju trajnog mira na Zapadnom Balkanu kako se slični zločini ne bi nikad više ponovili", saopšteno je tada iz Vlade Crne Gore.
Ostalo je upamćeno da je 2022. Dritan Abazović rečima izgovorenim u Potočarima da "genocid nije počinjen nad Bošnjacima već ljudima, te da ga nisu počinile vojske već politika", izazvao brojne reakcije i u Crnoj Gori i u BiH posle čega se izvinio "majkama Srebrenice" na "nejasno izrečenoj misli".
Izražavajući "žaljenje što zbog predstavljanja Crne Gore na samitu NATO-a nije u mogućnosti da lično poseti Potočare" i uz obećanje da će to sa "osobitim osećajem pijeteta učiniti prvom narednom prilikom", predsednik Crne Gore Jakov Milatović prošle godine se video-porukom obratio okupljenim u Potočarima.
"Obilježava se 28 godina od genocida u Srebrenici. U jednom od najvećih zločina na prostoru Evrope nakon Drugog svetskog rata ubijeni su ljudi zbog drugačijeg imena i vjerske pripadnosti. Ovo stradanje je svjedočanstvo beščašća, ali i opomena generacijama koje dolaze da se takva strahota više nikad ne smije ponoviti", rekao je tada Milatović.
Učesnicima komemoracije u Potočarima prošle godine porukom se obratio i tada već bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović rečima da "duboko zabrinjava da i nakon 28 godina na javnoj sceni ima onih koji negiraju ili relativizuju genocid".
Bivši predsednik dodao je da "i danas iskreno žali i saosjeća sa porodicama žrtava i preživjelim u genocidu u Srebrenici, najmračnijoj stranici poslijeratne istorije regiona i Evrope".
Pre tri godine, 2021, tada u jeku epidemije virusa korona, Đukanović je s maskom na licu bio u Potočarima, gde su mu "majke Srebrenice" uručile "Cvijet Srebrenice". Sarajevski mediji tada su objavili da je "Đukanović bez velike pompe pristigao u Potočare, za razliku od potpredsednika Vlade Dritana Abazovića".
Mesec dana ranije, polovinom juna 2021, Đukanović je u Podgorici primio predstavnice udruženja "Majke enklava Srebrenice i Žepe" koje su u Crnu Goru stigle u jeku rasprave o razrešenju ministra Vladimira Leposavića zbog "negiranja genocida u Srebrenici". "Majke Srebrenice" zahvalile su tada Đukanoviću na "hrabroj i postojanoj borbi za dobro Crne Gore i afirmacije vrijednosti suživota, mira i tolerancije uz poziv da prilikom naredne posete Potočarima bude njihov gost".
Inače, Skupština Crne Gore još 2009. godine usvojila je Deklaraciju o prihvatanju rezolucije Evropskog parlamenta o Srebrenici a 2021. i Rezoluciju o zabrani negiranja genocida u Srebrenici za koju je glasala većina od 55 poslanika, 19 je bilo protiv a sedmoro uzdržano.
Godinu dana posle tridesetoavgustovskih promena, 2021, Skupština Crne Gore, deo tridesetoavgustovske većine uz pomoć DPS-a, izglasala je "Rezoluciju o zabrani negiranja genocida u Srebrenici". Za rezoluciju tada su glasali poslanici DPS-a ni čijem je čelu još bio Milo Đukanović, kao i SDP, SD, Bošnjačka i albanske stranke a iz vladajuće većine poslanici Demokratske Crne Gore kao URE Dritana Abazovića. Protiv su bili poslanice DF-a.
"Zabranjuje se javno negiranje postojanja ili umanjenje genocida u Srebrenici. Potvrđuje se riješenost države Crne Gore da u budućnosti spriječi genocid i druge ozbiljne zločine", navedeno je u tada usvojenoj rezoluciji kojom je Skupština Crne Gore i faktički potvrdila da je u Srebrenici 1995. godine počinjen "genocid".
Krajem maja ove godine Crna Gora je u GS UN glasala za rezoluciju o Srebrenici, a nešto ranije "majke Srebrenice" javno su zahvalile premijeru Crne Gore Milojku Spajiću "što je doneo odluku da Crna Gora podrži rezoluciju Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici".
Početkom avgusta 2021. godine podgorički mediji preneli su da Crna Gora "nakon deceniju i prvi put neće slati svoje zvanične predstavnike na proslavu ′Oluje′, 5. avgusta u Knin". Iz Ministarstva vanjskih poslova tada je "Danu" nezvanično rečeno da ambasador Crne Gore neće ići na obeležavanje "Oluje" i da je to prvi put posle 16 godina da niko neće biti poslat.
