Sutra konstitutivna sednica Evropskog parlamenta: Bira se predsednik EP, a 18. jula predsednik EK

Konstitutivna sednica novog saziva Evropskog parlamenta (EP) održaće se od 16. do 19. jula u Strazburu, a prvi zadatak poslanika biće izbor predsednika i potpredsednika tog tela EU, nakon čega će odlučivati i o tome da li će podržati aktuelnu predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da dobije drugi mandat na toj funkciji.

Sednica će početi u 10 časova, nakon čega će poslanici birati predsednika EP za naredne dve i po godine.

Kandidatkinja za predsednicu EP je aktuelna predsednica ovog tela Roberta Metsola, političarska sa Malte iz redova Evropske narodne partije, političke grupacije koja je dobila najviše glasova u EP nakon izbora koji su održani od 6. do 9. juna ove godine.

Predsednik EP se bira tajnim glasanjem i apsolutnom većinom važećih glasova. Nakon izbora predsednika EP, poslanici će sutra izabrati i 14 potpredsednika, a potom bi U sredu trebalo da biraju i pet kvestora, koji su nadležni za upravna i finansijska pitanja koja se neposredno tiču poslanika i njihovih uslova rada.

Potpredsednici EP i kvestori se takođe biraju apsolutnom većinom, na period od dve i po godine, kao i predsednik Evropskog parlamenta.

Glasanje o kandidaturi Fon der Lajenove za novi mandat zakazano je za četvrtak, 18. jula u 13 časova, saopšteno je ranije iz Evropskog parlamenta.

Fon der Lajenova, takođe članica Evropske narodne partije, koja je krajem juna dobila podršku lidera EU, prethodno će se tog dana u 9 časova obratiti na sednici EP i izložiti svoju viziju i planove za narednih pet godina, nakon čega će uslediti debata sa poslanicima EP.

Nakon rasprave, biće održano tajno glasanje o njenoj kandidaturi, a da bi bila izabrana, potrebno je da dobije podršku apsolutne većine članova parlamenta, odnosno najmanje 361 od 720 poslanika.

Ukoliko za nju ne bude glasalo dovoljno poslanika EP, lideri EU moraju da u roku od mesec dana predlože novog kandidata za predsednika Komisije.

Najavljena blokada Orbanovog saveza u EP: Ne daju im nijedan odbor

Tokom plenarne sednice poslanici će glasati i o brojčanom sastavu stalnih odbora i pododbora, kao i međuparlamentarnih delegacija.

Na agendi je i debata sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i Evropskom komisijom o samitu lidera EU 27. juna, kao i pitanje rata u Ukrajini.

Lideri političkih grupacija će u sredu dati izjave o potrebi kontinuirane podrške EU Ukrajini, nakon čega će uslediti glasanje o rezoluciji o podršci toj zemlji.

Izbori za Evropski parlament održani su od 6. do 9. juna ove godine, a najviše glasova na njima je osvojila Evropska narodna partija koja, prema preliminarnim rezultatima, ima 188 mandata, dok su na drugom mestu Socijalisti i demokrate sa 136 mandata.

Treća najveća politička grupacija u EP su novoformirane Patriote za Evropu mađarskog premijera Viktora Orbana sa 84 poslanika u EP, a na četvrtom mestu su Evropski konzervativci i reformisti italijanske premijerke Đorđe Meloni sa 78 poslanika.

Slede liberali okupljeni u grupaciji Obnovimo Evropu sa 77 poslanika, Zeleni sa 53 poslanika, Levica sa 46 poslanika, dok će novoformirana Evropa suverenih nacija, predvođena Alternativom za Nemačku, imati 25 poslanika.