Svet
"Švedska ima problem sa siromaštvom": Kriza u petoj najbogatijoj zemlji EU
Rast cena hrane i energenata se oseća širom Evrope, pa i u Švedskoj
Prosperitetna Švedska, sa svojim čuvenim sistemom socijalne zaštite i obiljem zelene energije, trebalo bi – u teoriji – da bude bolje opremljena od većine evropskih zemalja da podnese rast troškova života na kontinentu.
Kada je reč o BDP-u po glavi stanovnika, Švedska je peta najbogatija država članica EU. Prirodni gas čini samo dva odsto njihovih energetskih potreba, zbog čega su zaštićeni od posledica smanjenih isporuka ruskog gasa. Siromaštvo je daleko ispod evropskog proseka.
Međutim, sve viši računi za struju i sve veća inflacija cena hrane uzimaju svoj danak. "Švedska takođe ima problem sa siromaštvom", rekao je "Grdijanu" Johan Rindeval. "Možda ne pričamo mnogo o tome, ali postoji – i ove godine se apsolutno pogoršao."
Rindeval zna o čemu priča. Ovaj 39-godišnji bivši ajtijevac vodi "Matmisionen", jedinstveni lanac socijalnih supermarketa u Švedskoj koji se brzo proširio od januara, više nego udvostručivši broj svojih kupaca jer nudi članovima koji provereno loše stoje imovinski, priliku da jeftinije kupuju hranu.
Lanac ima osam prodavnica u Švedskoj - pet u Stokholmu, od kojih su tri otvorene ove godine, dve u Geteborgu i jednu u Malmeu. Prodaju hranu koju su donirali proizvođači i trgovci na malo, a koja je u opasnosti da bude bačena, obično zato što ima kozmetičke mrlje, oštećenu ambalažu ili joj ističe rok.
Organizacija ima tri cilja: ograničiti rasipanje hrane, obučiti nove radnike – oko 70 odsto osoblja je na različitim programima uključivanja na tržište rada, a 40 odsto njih je uspelo potom da nađe posao sa punim radnim vremenom – i, iznad svega, da prodaje hranu po veoma niskim cenama za ljude kojima je to potrebno.
Prihodi od prodavnica takođe pomažu u subvencionisanju odvojene operacije banke hrane uz neke donacije koje se distribuiraju nevladinim organizacijama koje rade sa beskućnicima.
Rindeval kaže da "Matmisionen" radi po principu standardnih supermarketa. "Naše fokus grupe pokazuju da postoji prava stigma oko deljenja hrane. Zato smo odlučili da im dozvolimo da kupuju šta žele, sa veoma velikim popustom... To ih osnažuje, a ljudi žele da stvari budu što je moguće normalnije."
U stvari, svako može da kupuje u "Matmisionenu" ali samo registrovani članovi, dobijaju najniže cene. Članstvo je otvoreno za one sa mesečnim prihodom manjim od 11.200 kruna (oko 1000 evra). Cene su veoma niske: pet kruna (50 dinara) za veknu hleba, šest za kilogram banana i 33 krune za pola kilograma mlevenog mesa.
Ispostavlja se da je ovaj lanac prodavnica sve neophodniji. Švedski sistem socijalne zaštite poslednjih godina se sužava, a jaz između bogatih i siromašnih se povećava zbog čega je sve više ljudi pod pritiskom inflacije koja je ove jeseni bila oko osam odsto.
Prihodi domaćinstava su takođe pogođeni visokim cenama struje - u nekim slučajevima računi su se udvostručili. Više od 75 odsto električne energije u Švedskoj dolazi iz hidroenergije, nuklearne energije i vetra, ali uprkos svemu, nisu uspeli da izbegnu posledice EU sankcija Rusiji i smanjenog dotoka ruskih energenata na kontinent.
Cene benzina i hrane su takođe porasle. Puter je ove godine poskupeo za oko 25 odsto, meso za 24 odsto i sir za oko 22 odsto, pokazuju sajtovi za poređenje potrošačkih cena.
U praksi, kaže Rindeval, 90-95 odsto kupaca su registrovani članovi, koji mogu da kupe do 300 kruna hrane nedeljno po ceni članarine i onoliko hrane koliko žele po višoj ceni. Retki su oni koji baš gladuju, ali mnogi ne mogu da priušte uravnoteženu ishranu.
Rindeval je rekao da je od januara, kada su imali 7200 članova, njihov broj do kraja oktobra porastao na više od 14.700. Najveća grupa novopridošlica, oko 40 odsto, su porodice sa decom, kako samohrani roditelji, tako i parovi. "Inflacija po ovim stopama znači da imamo mnogo, mnogo više ljudi nego ikada ranije. Počeli su i da dolaze kupci koji ne mogu da se kvalifikuju kao članovi, ali ne mogu da priušte da kupe hranu koja im je potrebna na drugom mestu", rekao je on.
"Matmisionen" planira da otvori nove prodavnice širom zemlje. Nedavno su postigli dogovor sa švedskim udruženjem prodavaca hrane i nacionalnom federacijom proizvođača i distributera hrane, garantujući podršku skoro celom prehrambenom sektoru.
"Švedska možda još uvek ima dobru zaštitnu mrežu, ali možda nije dovoljno reaktivna na iznenadne, velike promene troškova života", rekao je Rindevall. "Jedina pozitivna stvar u svemu ovome je to što sada toliko ljudi priča o nemogućim cenama hrane da više nema iste stigme da ne možete da priuštite da prehranite svoju porodicu. To više nije tabu."
