Svet
Sastanak kineskog predsednika i saudijskog kralja: Izgradnja zajedničke kinesko-arapske budućnosti
Nemešanje u unutrašnje stvari i uzajamno podržavanje teritorijalnog integriteta su vezivno tkivo ovog partnerstva, piše kineski predsednik
Čuvar dve svete džamije kralj Salman bin Abdulaziz Al Saud primio je danas, u palati Al-Jamama u Rijadu, predsednika Narodne Republike Kine Si Đinpinga, u prisustvu princa Mohameda bin Salmana, javlja regionalna agencija SPA.
Tom prilikom razgovaralo se o prijateljstvu dve zemlje, ali je potpisan i sveobuhvatni sporazum o strateškom partnerstvu između Saudijske Arabije i Kine, kao i brojni drugi sporazumi.
Bogat ceremonijal, srdačni osmesi i topla atmosfera drastično se razlikuju od hladne dobrodošlice koja je obeležila posetu američkog predsednika Džozefa Bajdena ranije ove godine. Ubrzo posle hladne dobrodošlice usledio je i hladan tuš, kada je saudijski premijer odlučio da uprkos Bajdenovom ubeđivanju ograniči proizvodnju sirove nafte u organizaciji OPEK+.
Dok traje istorijska poseta Si Đinpinga zalivskoj kraljevini, koju mnogi vide kao pomaljanje novih geopolitičkih obrisa na mapi sveta, u saudijskom listu "Rijad" izašao je i osvrt kineskog lidera na arapsko-kineske odnose.
On ističe da je arapski svet ključna snaga za održavanje međunarodne pravičnosti i pravde, da zagovara srednji put i umerenost, a protivi se sukobu civilizacija.
"Arapski narod ceni nezavisnost, suprotstavlja se spoljnom mešanju, politici moći i bezobrazluku", piše kineski predsednik, ne navodeći o čijem "mešanju i bezobrazluku" je reč, mada ne treba biti ekspert za čitanje između redova da bi se prepoznali obrisi Amerike u ovom opisu.
Pohvale na račun arapskih partnera zvuče više nego uverljivo, jer neodoljivo liče na ono što je na Dvadesetom nacionalnom kongresu Komunističke partije Kine Si istakao kao nacionalne ciljeve: nepokolebljivo insistiranje na samostalnoj diplomatskoj politici, suprotstavljanje svim oblicima hegemonizma, politici sile, hladnoratovskom mentalitetu, mešanju u unutrašnje poslove drugih zemalja i primeni dvostrukih kriterijuma.
U članku se navodi da se diplomatski odnosi Kine i arapskih zemalja zasnivaju na razumevanju, poštovanju, pomoći i solidarnost. Kako slikovito piše kineski predsednik, ove zemlje "postale su dobri prijatelji koji jedni druge tretiraju kao jednake, dobri partneri koji teže obostranoj koristi i dobra braća koja dele i dobro i zlo"
Među najvažnijim stavkama je podrška arapskih zemalja suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kine, što je opet prećutni prekor Vašingtonu zbog načina na koji se odnosi prema ovom pitanju. Dok je predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi mahala zastavom "očuvanja demokratije" prilikom posete Tajvanu, Kina je u arapskim zemljama našla partnere koji će podržati njene ključne interese. Zauzvrat, podseća kineski predsednik "u stvarima kao što je palestinsko pitanje, čvrsta podrška Kine arapskim državama bila je dosledna i nepokolebljiva".
Zajednička budućnost kinesko-arapske zajednice
Ni isticanje značaja saradnje ne zvuči kao floskula, u momentu kada dobar deo sveta (svojevoljno) klizi u polarizaciju, "suptilno podstaknut" stavom Amerike da "ko nije sa nama, taj je protiv nas". Kineski lider navodi da će Kina raditi sa arapskim državama kako bi nastavili tradicionalno prijateljstvo i izgradili kinesko-arapsku zajednicu sa zajedničkom budućnošću u novoj eri.
Vezivno tkivo nove zajednice biće "nemešanje u unutrašnje stvari, uzajamno podržavanje u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta i podrška međunarodnoj pravičnosti i pravdi".
"Nastavićemo da zajednički delujemo (...) kako bismo stabilizovali nestabilne regione... Nastavićemo da se zajednički zalažemo za mir, razvoj, jednakost, pravdu, demokratiju i slobodu - zajedničke vrednosti čovečanstva", poručuje Si.
Stabilnost regiona u kojoj sada Kina želi da igra važnu ulogu predstavlja još jedan ekser u američko-saudijsko partnerstvo i znak da je "bezbednost za naftu" počela da se krnji. Amerika više nije glavni - ili bar nije jedini garant bezbednosti regiona- i to je razlog zašto Vašington sa strepnjom prati dešavanja u Rijadu ovih dana. Nafta je sve skuplja, a bezbednosti je sve manje, pa je višedecenijsko partnerstvo SAD i zalivske kraljevine poljuljano u samim temeljima.
Globalni rezervoar energenata
U članku se ističe značaj GCC, "jedne od najdinamičnijih regionalnih organizacija na svetu", koja predstavlja čvorište koje povezuje Aziju, Afriku i Evropu. Osim toga, GCC je globalni rezervoar energenata koji raspolaže sa "30 odsto rezervi nafte i 20 odsto svetskih rezervi prirodnog gasa" i igra sve značajniju ulogu u regionalnim i međunarodnim odnosima.
Kina je ostala najveći trgovinski partner GCC i najveće izvozno tržište petrohemijskih proizvoda. U 2021. godini kineski uvoz sirove nafte iz zemalja GCC premašio je 200 miliona tona.
Si ističe da strateško partnerstvo Kine i Saudijske Arabije teži da bude još jače.
"Kina je oduševljena što vidi da pod vođstvom kralja Salmana i prestolonaslednika Muhameda bin Salmana, saudijski narod maršira krupnim koracima ka viziji 2030", piše kineski lider.
Podrška Muhamedu bin Salmanu svakako je još jedan "prst u oko" Americi, koja nije prestala da smatra princa odgovornim za ubistvo novinara "Vašington posta" Džamala Kašogija, iako je, baš pre nekoliko dana, američki sud odbacio tužbu protiv saudijskog prestolonaslednika. Bajden je dao imunitet Bin Salmanu, prinuđen da spusti ton zbog energetske krize, mada je izgleda smetnuo sa uma da spušten ton i dalje ne znači prijateljski ton.
Si zaključuje da će Kina i Saudijska Arabija nastaviti da se zalažu za nezavisnost i da se suprotstavljaju spoljnom mešanju.
"Jačaćemo saradnju u multilateralnim okvirima kao što su UN, G20 i Šangajska organizacija za saradnju, zajednički ćemo praktikovati istinski multilateralizam i dati veći doprinos održavanju mira i stabilnosti na Bliskom istoku", zaključuje on.
