Svet
Zašto Amerikanci jurišaju na Arktik: Novo poprište sukoba velikih sila
Sever planete poslednjih godina postao je poprište sukoba velikih sila, a najnovija američka arktička strategija podigla je dosta prašine kako na Zapadu, tako i u Rusiji
Prostranstva Arktika vekovima unazad nalazila su se na krajnjoj periferiji poznatog sveta, a osim ribara i ponekog istraživača-avanuriste, malo ko je bio spreman da zaputi u te hladne i nepristupačne predele.
Međutim, situacija se značajno promenila tokom poslednjih nekoliko decenija, a Arktik je postao sve zanimljiviji kako za poslovne ljude, koji u tom regionu više šansu za zaradu, tako i za vojne stratege, koji uviđaju značaj severa planete za bezbednost sopstvenih država.
U tom kontekstu bu trebalo posmatrati i najnoviju arktičku strategiju Pentagona, koju je američko Ministarstvo odbrane objavilo pre nekoliko dana, i koja je privukla dosta pažnje kako na Zapadu, tako i u Rusiji.
U dokumentu Pentagona, Rusija se nedvosmisleno i otvoreno imenuje kao najveća pretnja u regionu Arktika. Ona se optužuje za pokušaje "destabilizacije regiona" na štetu SAD i njenih saveznika, dok se postojanje značajnih ruskih kapaciteta u dom delu sveta definiše kao "pretnja za američki nacionalnu bezbednost".
Kina je u arktičkoj strategiji imenovana kao sila koja, iako geografski ne pripada regionu Arktika, ima značajne interese i sve vidljivije prisustvo u tom delu sveta. U dokumentu se navodi da, "iako je veći deo Arktika pod jurisdikcijom suverenih zemalja, Kina želi da promoviše region kao zajedničko dobro", te da on u kineskoj percepciji sveta predstavlja deo "polarnog puta svile".
Američki zvaničnici posebno naglašavaju saradnju Rusije i Kine, kako na Arktiku tako i u drugim delovima sveta, koja je poslednjih godina u značajnom usponu.
U dokumentu se poziva na povećanje američkog prisustva na prostoru Arktika, obnovi vojne infrastrukture i jačanju saradnje sa NATO saveznicima.
Objava američke arktičke strategije naišla je na negativne reakcije u Rusiji, koja je optužila Vašington za "eskalaciju vojnopolitičkih tenzija" u tom delu sveta. Komentarišući dokument, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je rekla da saradnja Rusije i Kine, za razliku od saradnje zapadnih zemalja, nije usmerena protiv trećih država.
Dokument američkog Ministarstva odbrane vratio je Arktik, region koji inače ne dobija mnogo pažnje u geopolitičkih diskusijama, u prvi plan - u trenutku kada, usred klimatskih promena i porasta globalnih temperatura, taj region postaje sve interesantniji za velike sile.
Novo poprište sukoba velikih sila
Kroz istoriju, Arktik nije imao preterano značajnu ulogu, pre svega zbog svoje nepristupačnosti i oštre klime, koja nije omogućavala značajnije ljudsko prisustvo.
Međutim, tehnološki razvoj i porast temperatura u svetu doveo je do velikih promena, koje su sam sever naše planete učinili daleko zanimljivijim za vodeće aktere u svetskoj politici.
Arktički polarni krug, poznat i kao Arktik, je naziv za oblast koja se nalazi iznad 66. stepena severne geografske širine. Ukupno osam država ima teritoriju koja se nalazi unutar Arktičkog polarnog kruga, od kojih su sedam (SAD, Kanada, Norveška, Švedska, Danska, Finska i Island) članice NATO-a. Jedina koja to nije - ujedno i najveća arktička država - je Rusija.
Univerzitetski profesor dr Srđan Perišić za RT Balkan kaže da je borba za Arktik počela još početkom ovog veka, te da su Rusi simbolično svoje pravo na taj region položili kada je 2007. godine ekspedicija predvođena stručnjakom za Arktik Arturom Čilingarovom postavila rusku zastavu od nerđajućeg čelika ispod Severnog ledenog okeana.
"Time je dato do znanja da Rusija polaže pravo na najveći deo tog regiona, jer se kopneni deo Sibira proteže skroz do centra Arktika, što je u skladu i sa međunarodnim pravom", ističe on.
Rusija je 2020. godine objavila sopstvenu strategiju za region Arktika, u kojoj se kao glavni ciljevi, između ostalih, navode očuvanje suvereniteta RF na tom području, razvoj Arktika kao značajnog strateškog resursa za održivi ekonomski rast i razvoj severnog morskog puta.
U spoljnopolitičkom konceptu Rusije iz 2023, Arktik je dobio značajno mesto, a posebno se naglašava potreba za zaštitom pomorskih granica RF u regionu, kao i protivljenje militarizaciji tog regiona od strane "neprijateljskih država".
Perišić ukazuje da SAD žele da ospore ruski primat u dom delu sveta, a da za to postoje dva glavna razloga: severni morski put i arktički resursi.
"Promena klime otvara severni morski put, koji spaja Pacifik i Atlantik duž severne obale Rusije, koji bi bio najkraća ruta između Evrope i Dalekog Istoka, odnosno Kine. Rusija kontroliše taj put, a ona ima u planu da izgradi više luka duž tog puta, što je već počela da radi", naglašava on.
Perišić podseća da su kroz istoriju zapadne zemlje, pre svih SAD i Velika Britanija, bile te koje su kontrolisale pomorske puteve. Ukoliko severni morski put bude zaživeo, on će biti prvi koji neće biti pod kontrolom Zapada, već Rusije.
Arktik je od velikog značaja i zbog prirodnih resursa koji se na njemu nalaze, a koje donedavno nije bilo moguće eksploatisati. Međutim, razvoj tehnologije i porast temperature promenio je računicu mnogih zemalja, među kojima je i Rusija, koja 80 odsto prirodnog gasa i 17 odsto nafte dobija iz nalazišta koja se nalaze unutar Arktičkog kruga.
"Arktik je, prema i dalje nedovršenim istraživanjima, region koji je najbogatiji prirodnim gasom na svetu. Te zalihe još uvek niko ne koristi, osim Rusije u određenoj meri - što izaziva nervozu u Vašingtonu", ističe Perišić.
Naš sagovornik ukazuje da je Rusija ima jednu ključnu prednost u odnosu na ostale aktere u regionu, a to je činjenica da jedina raspolaže sa ledolomcima na nuklearni pogon.
"U nadmetanju za Arktik, ne samo međunarodno pravo, već i realne činjenice daju prednost Rusiji, da ona i u budućnosti ostane lider u tom delu sveta", zaključuje Perišić.
