Oslobodilac "Tvitera", pobornik Izraela i(li) "predstavnik fašističke ideologije": Čime se vodi Mask

Ilon Mask je u očima svetske javnosti prešao dug put — od kontroverznog tehnološkog milijardera kojeg su jedni smatrali za genija, a drugi za cinika koji se bogati na osnovu genija zaposlenih u njegovim kompanijama, zatim osloboditelja Iksa (nekadašnjeg Tvitera) i protivnika "voukizma", do "predstavnika fašističke ideologije u svetu", kako ga je nazvao predsednik Venecuele Nikolas Maduro.

"Mask već kontroliše Argentinu, jer želi litijum vas Argentinaca, a kontroliše i Ekvador. On je predstavnik fašističke ideologije u svetu, ekonomska sila koja podržava fašističku ideologiju ekstremne desnice, antiprirode, antidruštva, a sada ga imamo kao glavnog neprijatelja mira u Venecueli", istakao je venecuelanski predsednik, optuživši vlasnika "Starlinka" da stoji iza nasilnih postizbornih protesta u toj zemlji, a koje su vlasti nazvale Zapadom potpomognutim pokušajem državnog udara. 

Dok su se alternativne struje oduševljavale Maskovoj ulozi u objavljivanju tzv. Tviter fajlova koji su raskrinkali spregu američkih tajnih službi i društvenih mreža, prkosom pred navodnim zahtevima Evropske unije da tajno cenzuriše sadržaj na Iksu, i njegovoj podršci Donaldu Trampu, Maskovo zagovaranje nasilnih protesta u Venecueli i negiranje rezultata izbora u toj zemlji, podrška Izraelu, ali i njegovi pređašnji postupci u Ukrajini, razočarali su delove istih tih struja.

Poput bivšeg predsednika SAD i republikanskog kandidata za predstojeće predsedničke izbore, Mask se nedavno pokazao kao vatreni pobornik Izraela i premijera Benjamina Netanjahua.

Između ostalog, to se vidi u njegovoj reakciji na demokratksu kongresmenku Rašidu Tlaib koja je tokom Netanjahuovog obraćanja kongresu nosila transparent sa natpisom "ratni zločinac", aludirajući na desetine hiljada Palestinaca ubijenih u vojnoj operaciji koju je Tel Aviv pokrenuo u Pojasu Gaze kao odgovor na napad Hamasa 7. oktobra prošle godine, zbog čega je Mask Talibovu i ostale demokrate optužio za "otvoreni antisemitizam". 

Maskove nedavne izjave posebno su zanimljive imajući u vidu da je, prilikom napada Tel Aviva na Iran u aprilu, komentarisao kako Izrael koristi novac američkih poreskih obveznika da udari po američkim avionima, misleći na flotu aviona "F-14" koje je Šah Mohamad Reza Pahlavi kupio tokom Hladnog rata.

Takođe, iako je u više navrata iskazivao nelagodu zbog činjenice da Kijev koristi njegove "Starlink" satelite za napade na Rusiju uprkos tome što je njihov vlasnik tvrdio da oni treba da budu "civilna" mreža, Mask nikada nije ukrajinskim snagama ukinuo pristup svojim internet terminalima, a pomoćnik američkog ministra odbrane za svemirsku politiku Džon Plam je u maju ove godine izjavio kako Pentagon i tehnološki milijarder rade zajedno na sprečavanju navodne ruske upotrebe "Starlinka".

Sa druge strane, Mask jeste u više navrata kritično govorio o angažmanu aktuelne administracije SAD u Ukrajini, a takođe je pokazao i balansiran stav o pitanju Kine, osudivši radikalno povećanje carina na kineska električna vozila kada ih je predsednik Džozef Bajden najavio ranije ove godine.

Šef "Tesle" je takođe pristao na saradnju sa kineskim gigantom "Baidu" u domenu mapa i navigacije za električne automobile koje proizvodi njegova kompanija.

"Maskovi stavovi su samo naizgled protivrečni. Kupio je Tviter i pretvorio ga u Iks jer mu smeta cenzura u Americi, ali mu ne smeta američki imperijalizam kao takav; setićete se da je 2019 podržao puč u Boliviji, zbog tamošnjih zaliha litijuma", kaže novinar Nebojša Malić za RT Balkan.

Što se tiče Maskovog angažmana oko izbora u Venecueli, naš sagovornik smatra da se njegov stav ne razlikuje od američkih republikanaca, u čijim očima je ta južnoamerička zemlja "karikatura 'socijalizma' u koji SAD hoće da pretvore demokrate, tako da je podrška puču tamo sasvim u liniji sa njegovom podrškom Trampu".

"Uostalom, i Tramp je svojevremeno pokušao da obori Madura i zameni ga (opozicionim liderom Huanom) Gvaidom. Podrška Izraelu je na liniji sa podrškom Trampu, ma čega tu drugog bilo", napominje Malić.

Naš sagovornik takođe navodi da je Mask verovatno "u afektu" Kijevu pružio pristup "Starlinku" "uz tihu subvenciju Pentagona", da bi zatim "uvideo da je njihova pobeda nemoguća, pa ih savetuje da sklope mir. Iako bi recimo obustavljanje Starlinka pritisnulo Kijev jače od bilo kojeg saveta, ali on na to nije spreman jer bi ga satanizovali u medijima", napominje Malić.

"Mask je u stvari jedan pragmatični tehno-feudalista i nije preterano opsednut doslednošću apstraktnim političkim principima", zaključuje naš sagovornik.