Kako je Nemačka postala glavna meta pljačkaša bankomata u Evropi

Skoro svaki dan - ili obično, svake noći - negde u Nemačkoj bankomat bude dignut u vazduh.

Najveća evropska ekonomija postala je glavna meta za sofisticirane operacije organizovanih kriminalnih grupa. Pljačke banaka više se ne isplate. Bombaški napadi na bankomate su brži, manje rizični, a isplate su znatno veće, piše "Blumberg".

Federalna kancelarija kriminalističke policije prati ovu vrstu kriminala od 2005. godine, kada je broj pljački počeo da raste širom Evrope. Deset godina kasnije, u Nemačkoj je broj "bombaških napada" naglo povećan. Tokom 2016. bilo ih je 318, a vrhunac su dostigli 2022. godine, kada je dignuto u vazduh 496 bankomata.

"Ima eksplozija bankomata širom sveta, ali intenzitet koji doživljavamo u Nemačkoj je zaista zasebna liga", rekao je Stefan Lesman, šef obezbeđenja kod proizvođača bankomata "Dibold Niksdorf", lidera na EU tržištu.

Razlozi za ovo su jednostavni: Nemačka se graniči sa Holandijom, koja je dom mreža sa sedištem u Amsterdamu i Utrehtu koje orkestriraju većinu napada. Holandija je ranije bila epicentar ovih bombaških napada, ali su Holanđani do 2015. smanjili broj bankomata na nacionalnom nivou sa 20.000 na 5.000, ojačali obezbeđenje preostalih i podstakli preduzeća i stanovnike da se odviknu od upotrebe gotovine.

Zbog toga su se kriminalci prebacili na istok - u Nemačku. Tamo su pronašli "raj".

U zemlji postoji više od 50.000 bankomata, a kako je nacionalna centralna banka navela u januarskom izveštaju, "gotovina ima poseban društveni značaj". Prema studiji Bundesbanke iz 2023. godine, velika većina od 83,3 miliona stanovnika Nemačke živi u krugu od jednog kilometra od bankomata. Pored toga, široka nacionalna mreža autoputeva u zemlji daje napadačima lak način da pobegnu.

Nemačka decentralizacija takođe ide u korist kriminalaca: za razliku od Holandije, koja ima samo četiri banke, Nemačka ima raznovrsniji sektor, uključujući stotine nezavisnih štedionica i kreditnih banaka. Štaviše, svaka od 16 država u zemlji takođe ima svoje policijske snage, što koordinaciju čini izazovnom.

Nemačka vlada je prošlog meseca objavila planove da poveća zatvorske kazne za bombaške napade na bankomate na najmanje dve, a najviše na 15 godina i da proširi ovlašćenja policije.

Nemačka finansijska industrija kaže da su njihovi članovi uložili više od 300 miliona evra poslednjih godina na bezbednosne mere kao što su instaliranje alarmnih sistema i odbrambenih tehnologija, zaključavanje predvorja bankomata noću i jednostavno punjenje mašina sa manje novca. Ipak, banke ostaju zarobljene u svojevrsnoj trci u naoružanju sa organizovanim kriminalom.

Rešenje je, kažu stručnjaci, prebacivanje na kartice. Ali stare navike teško umiru.

"Ništa se neće promeniti", kaže Jens Burihter koji od 2015. godine radi na slučajevima "napada" na bankomate u Donjoj Saksoniji. "Moj otac ima 70 godina i neće karticom da kupuje hleb".