Svet
"Nuklearni terorizam": Zašto ukrajinske snage ugrožavaju bezbednost nuklearnih elektrana?
Ukrajinske snage nuklearna postrojenja napada u trenucima kada im na frontu ne ide najbolje, a najnoviji napad je deo širih operacija snaga Kijeva, ističe Mitar Kovač
Nedavni napadi ukrajinskih snaga na elektranu "Zaporožje", kao i akcije ukrajinske vojske na Kursku oblast - nedaleko od još jednog ruskog nuklearnog postrojenja - ponovo su aktuelizovali pitanje bezbednosti nuklearnih objekata u zoni SVO, koje od početka sukoba pre dve i po godine preti da ugrozi bezbednost ne samo građana Rusije i Ukrajine, već i čitave Evrope.
Ruska državna kompanija za nuklearnu energiju "Rosatom" saopštila je da su ukrajinski udari na elektranu "Zaporožje" izazvali požar na objektu i napravili ozbiljnu štetu na jednom od njegovih rashladnih tornjeva, dok je direktor te kompanije Aleksej Lihačov istakao da napad predstavlja "potpuno novi nivo ciljane agresije usmerene na infrastrukturu nuklearnih objekata"
"Rosatom" je optužio Ukrajinu za "nuklearni terorizam", tvrdeći da je napad bio usmeren na ključnu opremu za hlađenje, dodajući da su Zaporožska elektrana, najveći objekat te vrste u Evropi, kao i grad Energodar u više navrata bili napadani od strane Kijeva.
Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi ocenio je da ne postoji pretnja po bezbednost nakon napada u Zaporožju, dodajući da je "tim stručnjaka je obavešten da je došlo do napada dronom na jedan od sistema za hlađenje elektrane".
Iako je situacija u Zaporožju stabilizovana, slični incidenti u budućnosti se ne mogu isključiti, a bezbednost nuklearnih elektrana u Rusiji ponovo bi mogla biti ugrožena.
To je pokazao i napad ukrajinskih snaga na Kursku oblast na zapadu Rusije, u kojoj se takođe nalazi nuklearna elektrana. Lihačov je u telefonskom razgovoru sa Grosijem istakao da ukrajinske akcije predstavljaju "direktnu pretnju" po elektranu u Kursku, ali i razvoj nuklearne energije generalno.
Najnoviji incident u elektrani u Zaporožju poslednji je u nizu sličnih napada kijevskih snaga, koje od početka sukoba periodično pokušavaju da destabilizuju taj deo fronta napadima na objekat u gradu Energodaru, koji ruske snage kontrolišu od 4. marta 2022. godine.
General u penziji i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač za RT Balkan ističe da su ukrajinske snage elektranu napadale u trenucima kada im situacija na frontu ne ide na ruku, kao i da je ovog puta reč o delu šire operacije vlasti u Kijevu.
"Prisutan je kontinuitet namera ukrajinskog rukovodstva da zauzmu nuklearne elektranu u Zaporožju. Oni s vremena na vreme prave incidente, kako bi ugrozili njenu bezbednost, što je činjeno u trenutku kada su imali problema na frontu. Danas to koordinirano čine sa pokušajima prodora u Kursku, u cilju kompromitacije ruske države i vojske. Naravno, da je taj proces osmišljen zajedno sa NATO savezom", smatra on.
Kovač naglašava da je Rusija učinila šta je mogla kako bi obezbedila te objekte, ali blizina frontu onemogućava njihovu potpunu zaštitu.
"Elektrana je bitna zbog svojih kapaciteta snabdevanja električnom energijom", ističe naš sagovornik i dodaje da Ukrajinci napadima pokušavaju da kompromituju Rusiju i prikažu da ona nije sposobna da zaštiti takav objekat.
"Ne treba zaboraviti ranije pokušaje ukrajinskih snaga da desantnim snagama pređu Dnjepar i zauzmu elektranu. Najnoviji napadi su, zajedno sa napadom na Kursku oblast, deo šire propagandne kampanje. To zajedno daje jedan sinergijski efekat ofanzive, ja bih rekao NATO pakta, na simboličkom nivou, kojom žele da primoraju Rusiju da pregovara u nepovoljnim okolnostima", smatra Mitar Kovač.
Međutim, Rusija prepoznaje tu igru Zapada i ne pristaje na pregovore pod takvim okolnostima, dodaje on i naglašava da Moskva tek treba u potpunosti da oslobodi teritorije koje su prisjedinjene u septembru 2022. godine.
"Nažalost, predstoji vreme kada će Rusija morati da izdvoji dodatne snage kako bi rešila to pitanje na sebi zadovoljavajući način, udaljavajući ukrajinske snage od elektrane, ali i iz Kurske oblasti", zaključuje Kovač.
