"Obojena revolucija" u Bangladešu: Da li SAD stoje iza rušenja dugogodišnje premijerke?

Nakon više od 15 godina na čelu jedne od najmnogoljudnijih država sveta, premijerka Bangladeša Šeik Hasina bila je primorana da u ponedeljak, 5. avgusta, napusti svoju premijersku rezidenciju i pobegne i susednu Indiju – čime je najverovatnije okončana njena višedecenijska politička karijera.

Njen "beg" predstavljao je kulminaciju demonstracija protiv sistema kvota za zapošljavanje u javnom sektoru, koje su značajan deo pozicija čuvale za potomke boraca Rata za nezavisnost Bangladeša. Protesti su izbili su početkom juna, a okidač je bila odluka suda da vrati kvote, koje je 2018. suspendovala upravo Hasinina vlada. 

Demonstranti su se, međutim, uskoro okrenuli protiv vladajuće Avami lige i dugogodišnje premijerke Hasine, koju su optužili za autoritarizam i gušenje demokratije. Ona je na kritike odgovorila oštro, optužujući učesnike protesta da su "potomci Razakara", odnosno pristalica Pakistana u Ratu za nezavisnost.

Protesti su uskoro eskalirali i postali nasilni, a procenjuje se da je u sukobima sa policijom poginulo više od 1.000 demonstranata. Nakon što su nezadovoljni građani upali u premijersku rezidenciju 5. avgusta, Hasina je bila primorana da prizna poraz i prebegne u Indiju – čime je okončana "revolucija" u toj južnoazijskoj državi.

Politička nestabilnost u Delti Ganga

Politička nestabilnost nije ništa novo u državi koja je od sticanja nezavisnosti pre nešto više od 50 godina doživela nekoliko državnih udara i perioda vojne vlasti, pre poslednje demokratske tranzicije 1991. godine.

Avami liga je odigrala ključnu ulogu u Ratu za nezavisnost Bangladeša, koji je ta zemlja vodila protiv Pakistana tokom 1971. Tadašnji lider partije bio je Šeik Mudžibur Rahman, otac Šeik Hasine, koji je iste godine postao i prvi predsednik Bangladeša. Međutim, on je ubijen u državnom udaru četiri godine kasnije, što je pokrenulo period nestabilnosti i vojne vlasti.

Situacija se donekle stabilizovala tek nakon ponovnog uspostavljanja demokratije 1991, do kog je došlo nakon serije masovnih protesta. Posebno je zanimljivo da su u pokret za demokratiju u toj većinski muslimanskoj državi predvodile dve žene, čije će rivalstvo definisati narednih 30 godina istorije Bangladeša: Šeik Hasine i Halede Zije, predvodnice Nacionalističke partije Bangladeša (BNP) i udovice nekadašnjeg predsednika Zijura Rahmana, koji je ubijen u puču 1981. godine.

Hasina i Zija su se nekoliko puta "rotirale" na čelu vlade Bangladeša, a do poslednje promene došlo je 2009, kada je nakon izbora na kojima je Avami liga ponovo osvojila većinu Hasina po drugi put zauzela najvažniju funkciju u državi – na kojoj je ostala deceniju i po.

Doskorašnja premijerka se, međutim, poslednjih godina našla na udaru kritika zbog navodnog autoritarizma, a BNP je odbila da učestvuje na parlamentarnim izborima održanim u januaru 2024. Avami liga je na izbora osvojila apsolutnu većinu poslaničkih mesta, ali uz izlaznost od tek 41 odsto – što je dodatno rasplamsalo političku krizu.

Naš izbor

Od Otpora do Kanvasa: Kako je Srbija postala izvoznik obojenih revolucija?

"Bangladeš je značajna zemlja, osma najmnogoljudnija na svetu sa značajnim strateškim položajem. Stiče se utisak da nakon američkog povlačenja iz Avganistana 2021, SAD sada pokušavaju da se vrate na prostor centralne i južne Azije, pre svega zbog sve većeg prisustva Kine i povratka Rusije, ali i stalnog napredovanja Indije. One čine osnovu tog multipolarnog sveta, a Amerikanci tu žele da naprave haos i spreče konsolidaciju jednog novog, pravednijeg poretka", objašnjava za RT Balkan novinar Borislav Korkodelović.

Između Indije, Pakistana i SAD

Bangladeš se od sticanja nezavisnosti 1971. nalazi u središtu sukoba regionalnih i svetskih sila – pre svih Pakistana, čiji je deo bio od 1947, i Indije, koja je odigrala ključnu ulogu u oslobođenju nekadašnjeg Istočnog Pakistana od njihovih zapadnih vladara. Avami liga se zbog toga percipira kao proindijska partija, bliska vlastima u Nju Delhiju.

BNP i njoj bliska islamistička partija Džamat e Islam, s druge strane, gaje simpatije prema Pakistanu, zbog čega u Indiji ne gledaju blagonaklono na rušenje Hasine i promene vlasti u Daki. Prema navodima indijskih medija, lokalna hinduistička manjina se već našla na udaru islamista, a vlasti u Nju Delhiju su ranije optuživali BNP da štiti militantne grupe koje Indija optužuje za terorizam.

"Svrgavanje Šeik Hasine, politički neredi u njenoj partiji i političko oživljavanje BNP-a, Džamata i drugih islamističkih elemenata imaće značajan uticaj i oslabiće sekularno orijentisane snage u zemlji", napisao je indijski diplomata i nekadašnji ambasador u Moskvi Kanval Sibal za RT.

On naglašava i da su SAD cinično iskoristile proteste u Bangladešu kako bi pritisle Hasinu i delegitimisale njenu vladu, što je nesumnjivo pomoglo rušenju premijerke Bangladeša, iako su svesni da su alternative gore.

Odnosi Šeik Hasine i SAD već godinama se nalaze u slobodnom padu, a prema pisanju indijskog "Sandej gardijana", rukovodstvo Avami lige veruje da se upravo Amerikanci nalaze iza rušenje vlade njihove predsednice.

I Bangladeš želi da uđe u BRIKS

Borislav Korkodelović podseća da je poslednjih godina došlo do nekoliko (manje ili više) nasilnih promena vlasti u regionu, koje su rezultirale dolaskom prajezičkih političara u zemljama poput Šri Lanke, Pakistana i Nepala.

"Sada je smenjena jedna žestoko nezavisna političarka u Bangladešu. Ona je nastojala da vodi nezavisnu spoljnu politiku, razvijala je odnose sa Indijom, Kinom, ali i Rusijom, sa kojom je radila na izgradnji nuklearne elektrane. Hasina je Bangladeš želela da uvede i u BRIKS", naglašava naš sagovornik.

Američki prsti u promeni vlasti?

Sukob Šeik Hasine i SAD eskalirao je nakon što je premijerka odbila da Amerikancima ustupi na korišćenje ostrvce Sveti Martin, nedaleko od obale Mjanmara, na kom su Amerikanci želeli da izgrade vojnu bazu, naglašava Korkodelović.

"Ona je izjavila da joj je rečeno da ne bi imala problema sa protestima da je to prihvatila", ističe naš sagovornik i dodaje da je među demonstrantima je bilo dosta studenata fakulteta koji imaju bliske odnose sa američkim NED-om: "Posebno je vidljiv američki ambasador Piter Has, koji nije krio da se sastaje sa predstavnicima opozicije i nevladinog sektora."

Zanimljivo je da je Hasinu na čelu vlade (privremeno) zamenio Muhamed Junus, kontroverzni ekonomista koji je 2006. godine dobio Nobelovu nagradu za mir.

"Junisa mnogi smatraju za izrazito proameričkog čoveka, koji jedan od retkih u svetu koji je dobio i Nobelovu nagradu i tri najznačajnija američka odlikovanja. On je bio na čelu jedne fondacije koja je davala mikrokredite siromašnim seljacima, a ta pomoć je zapravo dolazila iz SAD. On je tako razvijao jednu mrežu koja bi sada mogla da dođe kao značajna podrška vlasti", objašnjava Korkodelović.

Rivalstvo Junisa i Hasine traje duže od dve decenije, a doskorašnja predsednica vlade ga je u jednom trenutku optužila za prevaru i nazvala "krvopijom siromašnih".

Prema pisanju indijskih medija, među Junusovim "fanovima" nalaze se i Bil i Hilari Klinton, kao i osnivač Fondacije za otvoreno društvo Džordž Soroš. Amerikanci su, pritisli vlasti u Bangladešu da obustave korupcionašku istragu protiv Junusa, u čemu je tada državni sekretar Klinton odigrala ključnu ulogu.

Korkodelović ističe da ne veruje da će Junus biti izabran za stalnog šefa vlade, kao i da bi ta funkcija mogla da pripadne nekom iz BNP-a, možda čak i sinu Halede Zije, Tariku Rahmanu.

Zanimljivo je i da su SAD relativno brzo priznale promenu vlasti u Daki, dodaje on i podseća da su Peking, Moskva i Nju Delhi izjavili samo da je reč o unutrašnjem pitanju Bangladeša.

"Deluje kao da će doći do velike čistke Avami lige. Na udaru su pripadnici hindu manjine, što bi moglo da bude osetljivo pitanje u odnosima sa Indijom. Pošto je region oko Bangladeša nestabilan, moguće je da će doći do prelivanja sukoba", zaključuje naš sagovornik.