Svet
Gore od sovjetskog oružja iz Drugog svetskog rata: Ukrajinski vojnici se žale na oružje sa Zapada
Ukrajinski vojnici razočarani minobacačima i ariljerisjkim sistemima koje su im poslali sa Zapada, pošto su pokazali zastarelim, nekompatabilnim sa municijom, nedostaju im rezervni delovi ili ne mogu da izdrže brzinu paljbe
Italijanski minobacači "Mod63 120 mm" koje je ta zemlja poslala Ukrajini u okviru napora NATO da toj zemlji pomognu u ratu protiv Rusije, "mnogo su gori čak i od svojih sovjetskih pandana iz Drugog svetskog rata", piše "Korijere dela sera".
Ratni dopisnik tog italijanskog dnevnog lista Lorenco Kremona naveo je primer trojice ukrajinskih artiljeraca sa fronta u regionu Bahmuta Nikolaja(53), Olega (44) i Ivana (27) koji nisu krili svoje razočaranje minobacačima koje je Italija isporučila pre pet meseci. "Oni su mnogo gori od svojih sovjetskih parnjaka iz Drugog svetskog rata", rekli su.
Oni navode da su isporučeni minobacači "Mod63" u stvari zastareli modeli proizvedeni 1996. godine, a njihovi optički nišanski sistemi datiraju iz 1947. godine.
Komplikacije nastaju i sa isporukom municije iz Italije, što ograničava upotrebljivost ovih minobacača. "Naša jedinica ih je dobila šest, iako municija nikada nije stigla iz Rima", rekao je jedan od ukrajinskih strelaca.
Zbog nedostatka municije, ukrajinski vojnici su prinuđeni da iz minobacača "Mod63" ispaljuju američke i poljske mine, ali tu nastaje problem pošto je italijanska municija namenjena za ovaj minobacač teška po 30 kilograma, a prema upustvima, nišandžija bi trebalo da bude u stanju da ispali osam mina u minuti.
Američke i poljske granate teške su samo 16 kilograma, što umanjuje i preciznost i domet hica, tako da urajinske snage mogu da ispale samo dve mine u minuti, na udaljenost ne veću od tri do četiri kilometra, što je upola manje od uobičajenog.
Nezadovoljni italijanskim minobacačem, Ukrajinci pokušavaju da pređu na naprednije minobacače švedske proizvodnje.
Zapadna artiljerija se brzo troši
Još jedan sistem naoružanja koji je Ukrajince doveo u tešku poziciju je samohodni artiljerijski top nemačke proizvodnje "PzH 2000" koji su poslale Nemačka, Italija i Holandija.
Iako se možda nisu pokazali tako loše kao italijanski minobacači, očigledno je da čak ni nemački "PzH 2000" nisu pogodni za borbena dejstva Ukrajine.
Sa maksimalnim dometom od 67 kilometara, "PzH 2000" se smatra jednim od najsmrtonosnijih i najpreciznijih artiljerijskih sistema koje su NATO saveznici isporučili Ukrajini, pored francuskog "Cezara", slovačke "Zuzana 2" i poljskog sistema "Krab".
"PzH 2000" ima bolji oklop od većine sličnih sistema. Na primer, municija u uskladištena odvojeno od prostora za posadu, kako bi se povećala šansa za preživljavanje u slučaju da projektil probije oklop vozila. Takođe, otvori na plafonu omogućavaju da deo eksplozivnog pritiska "izađe" iz vozila u slučaju unutrašnje eksplozije.
Međutim, dovedena je u pitanje održivost ovog artiljerisjkog sistema u Ukrajini, pošto se troši brže nego što se očekivalo, usled ekstremnih uslova ruske specijalne vojne operacije.
Kako prenosi "Špigl", "PzH 2000" nisu napravljeni za intenzitet paljbe koji prelazi 100 granata dnevno. Ukrajinske snage iz nemačkih haubica ispaljuju i do 300 granata u 24 sata, što se odražava na automatizovane sisteme punjenja i cevi topova. Zbog toga je najmanje jedna trećina "PcH 2000" u Ukrajini van pogona i na popravci.
Nemačka je uspostavila centar za popravku i održavanje ovih haubica u Litvaniji. Centar je počeo sa popravkom u septembru, a prvi popravljeni "PzH 2000" je poslat u Ukrajinu 14. oktobra.
Međutim, nemačko Ministarstvo odbrane nije nabavilo dovoljno rezervnih delova uprkos upozorenjima, pa je jedan "PzH 2000" morao da bude rastavljen u delove u Litvaniji, da bi se pet drugih popravilo i vratilo u Ukrajinu.
Nedostatak rezervnih delova takođe utiče na planove Nemačke da do sredine decembra u Slovačkoj uspostavi još jedan centar za popravku i održavanje oružja isporučenog Ukrajini.
Takođe, kako prenosi "Juroejžan tajms", zapadni artiljerijski sistemi koje koristi Ukrajina brzo se troše posebno zato što nisu kompatibilni sa municijom koju obezbeđuju članice NATO-a.
Otkako je ukrajinskoj vojsci ponestalo granata kalilbra 152mm za haubice iz sovjetskog doba, počeli su da naširoko koriste haubice po NATO standardima koje ispaljuju granate od 155 milimetara. SAD i druge zemlje NATO-a isporučili su Kijevu stotine hiljada granata kalibra 155 mm.
Prema američkim vojnim zvaničnicima, neke od tih granata i punjenja punjenja nisu testirani za određene haubice i, uprkos što je Alijansa insistirala na njihovoj kompatibilnosti, došlo je samo do bržeg trošenja cevi haubica.
