Svet
Novinar "Njujork tajmsa": Bombardovanje Srbije je bilo herojski čin
"Intervencijom" na Kosovu i Metohiji, SAD su uspele da spreče genocid, tvrdi dobitnik Pulicera Nikolas Kristof
Poslednjih dana jedno od glavnih spoljnopolitičkih pitanja u SAD glasi: Da li Amerikanci treba da intervenišu na Haitiju zbog humanitarne krize u toj zemlji? Tim pitanjem se bavi i nova epizoda "Argumenta", podkasta "Njujork tajmsa" u kom je govorio kolumnista i spoljnopolitički novinar tog lista Nikolas Kristof.
Na pitanje voditeljke gde treba postaviti granicu, odnosno kada je "u redu" da Amerikanci započnu vojnu intervenciju, Kristof je odgovorio da bi to trebalo učiniti u slučaju genocida.
Jedan od primera je Ruanda, ali novinar se odmah setio i Balkana, rekavši da je "intervencija" na Kosovu i Metohiji bila jedini slučaj u istoriji gde je Amerika uspela da spreči genocid "gotovo bez ljudskih žrtava".
"Mislim da je to zaista bilo herojski", rekao je Kristof.
On je naveo da su se stavovi Amerikanaca o intervencionizmu promenili tokom godina, te da je njegova generacija koja je stasavala za vreme rata u Vijetnamu bila protiv intervencija u drugim zemljama.
"A onda su došli Balkan, Bosna i Kosovo gde smo videli da su ljudi klani zbog našeg oklevanja da intervenišemo, što je dovelo do promene mog, ali i mišljenja mnogih liberala", rekao je Kristof.
On, međutim, priznaje da su Irak i Avganistan ponovo okrenuli Amerikance protiv intervencionizma.
Kristof, dobitnik Pulicerove nagrade, poznat je kao neko ko podržava američke vojne intervencije, a jedna od retkih koju nije podržao je upravo invazija na Irak.
Inače, ovo nije prvi put da on slavodobitno govori o agresiji na SR Jugoslaviju. Pre desetak godina napisao je da velike sile retko intervenišu iz pretežno humanitarnih razloga, ali da je redak primer humanitarne intervencije bila "kampanja" na Kosovu koju su 1999. godine predvodile Sjedinjene Američke Države.
Kao drugi primer, on je naveo slanje britanskih trupa u Sijera Leone 2000. godine "kako bi se okončao brutalni grđanski rat".
"Obe intervencije su bile uspešne, ali su usledile tek nakon godina ubistava koja su postepeno izgradila političku volju da se nešto uradi", zaključio je Kristof.
O "uspešnosti" agresije na SR Jugoslaviju verovatno govori činjenica da su raketni napadi na Srbiju i njenu južnu pokrajinu trajali 78 dana, prilikom čega je ubijeno više od 3.000 civila, a desetine hiljada je ranjeno.
