Lobiranje ili inovacija: Zašto je Toni Bler opsednut veštačkom inteligencijom?

Nakon što je Britanija dobila prvu laburističku vladu posle 14 godina, uticaj Tonija Blera raste, a jedna od glavnih tema na ovogodišnjoj konferenciji Instituta Toni Bler (TBI) bila je upotreba veštačke inteligencije (VI), piše "Politiko".

Prethodna konzervativna vlada ostavila je "strahotno nasleđe" laburistima, rekao je bivši britanski premijer tokom konferencije i naveo da bi se deo tog nasleđa mogao popraviti većom primenom VI.

"Smatramo da postoji samo jedna stvar koja može promeniti pravila igre, a to je primena... tehnološke revolucije 21. veka", rekao je Bler, istakavši da Britanija mora da u potpunosti iskoristi "mogućnost upravljanja u doba veštačke inteligencije", te da će "u ovom novom svetu kompanije i nacije ili rasti ili propasti".

Pojedini zvaničnici u laburističkoj vladi već se zalažu za takve ideje. "Politiko" navodi da je ministar za tehnologiju Piter Kajl postavio digitalnu transformaciju u Vajtholu kao glavni prioritet za svoj mandat kako bi se "podstakao rast i poboljšale javne usluge", a slično je izjavila i ministarka finansija Rejčel Rivs, koja je rekla da će veštačka inteligencija igrati ključnu ulogu u popunjavanju "crne rupe" u javnim finansijama od tri milijarde funti koju je ostavila prethodna vlada. 

Institut Toni Bler tvrdi da bi većom integracijom veštačke inteligencije u državne službe moglo da se uštedi do 40 milijardi funti godišnje i da se broj zaposlenih u državnom sektoru smanji za milion.

U nizu izveštaja objavljenih uoči konferencije, ovaj institut je takođe tvrdio da bi više od 40 odsto zadataka koje obavljaju radnici u javnom sektoru moglo biti delimično automatizovano softverom zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, ali "Politiko" napominje da su pojedini stručnjaci već osporili ovakve prognoze, istakavši da je Institut Toni Bler konsultovao "Čet GPT" za informacije o tome koji zadaci bi mogli da budu automatizovani.

Sa druge strane, u izveštaju istraživačkog centra IPPR se navodi da bi svega oko 10 odsto zadataka u privatnom i javnom sektoru moglo biti automatizovano.

Tehnološki savetnik Rejčel Koldikat je takođe rekla za "Politiko" da se cene veštačke inteligencije često ne navode u izveštajima o mogućim koristima. 

"Ako se nešto plati 500 miliona funti ove godine, koliko će vremena biti potrebno da se ti troškovi pokriju i da li bi bilo bolje da se taj novac potrošiti negde drugde", zapitala se ona.

Sumnjama u prave motivacije trusta mozgova bivšeg britanskog premijera doprinela je i bliskost Instituta Toni Bler sa tehnološkim gigantima, ukazuje briselski portal.

Tehnološki milijarder Lari Elison, čija kompanija "Orakl" ima komercijalni interes u digitalizaciji zdravstvenih podataka, a zašta se zalaže TBI, obećao je ukupno 375 miliona dolara tokom godina za Blerov institut. Takođe, jedan od ključnih izveštaja TBI o integraciji veštačke inteligencije izrađen je s kompanijom za primenu veštačke inteligencije "Fakulti", koja se profilisala kao vladin dobavljač, ističe "Politiko".