Svet
Triput u(r)a za američki vojno-industrijski kompleks?
Jedini koji misle da vojna industrija SAD ima razloga za slavlje su "eksperti" sa Instituta Hadson, koje finansira ista ta industrija
Američka posvećenost naoružavanju Izraela i Ukrajine dok istovremeno pokušava da prikupi ogromne količine oružja za potencijalni rat sa Kinom, stavlja američku vojnu industriju pod značajan pritisak. To, pak, navodi mnoge uticajne kreatore politike i korporativne zvaničnike da predlažu mere koje bi povećale već mamutski vojno-industrijski kompleks.
Za proširivanje već ogromne industrije i veću potrošnju Pentagona založio se Institut Hadson, koji finansira ta ista industrija, u tekstu pod nazivom "Triput ura za vojno-industrijski kompleks".
Sa druge strane, portal "Risponsibl stejtkraft", pokušao je da pruži niz argumenata zašto je dodatna potrošnja na industriju koja već zarađuje milijarde – greška.
Mit broj jedan koji rutinski iznose današnji zagovornici bacanja više novca na Pentagon je da je američka vojska na neki način bila zanemarena u proteklih nekoliko decenija, i da stoga Vašington mora da ubrizga stotine milijardi dolara u sektor naoružanja kako bi se odbrana SAD "povratila" na prihvatljiv nivo. Ova premisa, navodi RS, je potpuno pogrešna.
Budžet Pentagona ubrzano raste ka 1 bilion dolara godišnje, što je jedan od najviših nivoa od Drugog svetskog rata. A kada se uzmu u obzir i druge stavke vezane za vojsku – od vojne pomoći i veterana do ogromne nacionalne mreže za prikupljanje obaveštajnih podataka – cifra ukupne potrošnje za nacionalnu bezbednost je više od 1,5 biliona dolara.
Sve to nakon decenije u kojoj je Pentagon dobio preko šest biliona dolara, otprilike isto koliko je potrošeno tokom 10 godina ratova u Iraku i Avganistanu.
Gore pomenute brojke su zapanjujuće, ali glavna stvar je da je nedavna i predložena potrošnja daleko više nego dovoljna za odbranu Sjedinjenih Država i njenih saveznika, ako se troši mudrije i efikasnije upravlja.
Suština je da Pentagonu treba više discipline u potrošnji, a ne više potrošnje. Pentagon je jedina savezna agencija koja ne može da prođe reviziju, što znači da ministarstvo odbrane ne zna ni koliko ljudi tačno radi za njih, koliko opreme ili rezervnih delova poseduje, a u nekim slučajevima čak ni gde se ovi predmeti čuvaju.
Tome treba dodati sklonost Pentagona ka nefunkcionalnim sistemima naoružanja po previsokim cenama. Primeri su borbeni avion F-35 i bojni brod "litoral" – sistemi koji su toliko puni nedostataka da često ne mogu da obavljaju ni osnovne funkcije.
Oba sistema su koštala milijarde dolara i sjajan su primer svega što nije u redu sa Pentagonovim sistemom za razvoj i kupovinu novog oružja – od traženja ekstremnih i previše složenih karakteristika performansi do popuštanja u pregovorima o ceni i performansama.
U međuvremenu, najskuplji element Pentagonovog plana nuklearne modernizacije od 2 biliona dolara – interkontinentalna balistička raketa "sentinel", pretrpeo je rast troškova od 81 odsto samo u poslednjih nekoliko godina.
Ovi debakli u razvoju oružja ne doprinose ni na koji način unapređenja odbrane Sjedinjenih Država, ali ipak uspevaju da obogate glavne proizvođače oružja. Drugim rečima, navodi RS, jednostavno davanje više novca Pentagonu nije garancija veće odbrambene sposobnosti.
Loše upravljanje je jedna stvar, ali pravi problem je zastarelo viđenje globalne uloge američke vojske koja, navodno, može da pobedi Rusiju ili Kinu u sukobu, drži pod kontrolom Iran i Severnu Koreju, nastavlja rat protiv terorizma i ulaže u novo oružje.
Realna odbrambena strategija bi podrazumevala smanjivanje planova da Vojska SAD bude spremna za ratovanje u bilo kom delu sveta u kratkom roku i forsirala bi politiku nuklearnog odvraćanja koja bi eliminisala potrebu za skupim planom nuklearne modernizacije i ograničila vojnu pomoć na zemlje angažovane u odbrani ili odvraćanju agresivnih suseda.
To bi praktično značilo nastavak naoružavanja Ukrajine dok se istovremeno istražuje diplomatsko rešenje tamošnjeg sukoba. I prekid slanja vojne pomoći Izraelu, čiji je brutalni rat u Gazi daleko prevazišao svaku razumnu definiciju odbrane, ubivši 40.000 ljudi u operaciji koja je uključivala izvršenje brojnih ratnih zločina koji, prema sve većem broju izveštaja nezavisnih eksperata, mogu da se podvedu pod genocid.
Autor teksta u RS navodi da je Vašingtonu najpre potrebna održiva strategija, pa tek onda diskusija o veličini budžeta.
"Ali sve dok se zvanični Vašington drži iluzije da su jačanje vojske i trka u naoružanju magični ključ mira, stabilnosti i globalne dominacije, trošićemo velike količine oskudnih resursa dok povećavamo rizik od nepotrebnog sukoba", zaključuje se u tekstu vojnog eksperta Vilijama Hartunga, istraživača na Kvinsi institutu.
