Svet
Britanski obaveštajac: Pravi cilj izraelske vlade nije da uništi Hamas već da protera sve Palestince
Ukoliko ubistvo Hanijea nije dovoljno da Izrael uvuče SAD u veliki rat na Bliskom istoku, Netanjahu uvek može da izazove još veću provokaciju, tvrdi Alister Kruk
Iako posmatrači van Izraela gledaju na Izraelce kao jedinstvene, to u stvarnosti nije tako, jer, osim podele na cioniste i pravoverne Jevreje, postoji još čitav niz podela, od kojih su neke egzistencijalne, piše bivši britanski diplomata i obaveštajac Alister Kruk za sajt "Fond strateške kulture".
Postoje različiti oblici cionizma. Benjamin Netanjahu je revizionistički cionista, odnosno sledbenik ideja Vladimira Jabotinskog. Revizionistički cionizam je polarna suprotnost kulturnom cionizmu Svetskog jevrejskog kongresa.
Kao mladić, Netanjahu se zalagao za proterivanje svih Arapa, tražeći da se "država Izrael prostire od Nila do Eufrata". Međutim, tokom 16 godina na funkciji premijera, Netanjahu je doživljavan kao "umeren"; postao je pragmatičniji, ali i dalje prevrtljiv. Možda se jednostavno prilagodio vremenu, ili je praktikovao Štrausovu "dvostruku istinu".
To je praksa kojoj je Leo Štraus podučavao svoje sledbenike u SAD kao jedinom sredstvu za očuvanje "pravog judaizma" unutar sveobuhvatnog "liberalno-evropskog", uglavnom aškenaskog etosa. Štrausov "ezoterizam" je preuzet od Majmonida, starijeg jevrejskog mistika. U ovoj praksi se spolja ispoveda "svetovna stvar", dok se iznutra neguje potpuno suprotan, ezoteričan pogled na svet.
Revizionistički cionisti uključuju i Menahema Begina i Arijela Šarona, koji su učestvovali u Nakbi - masovnom proterivanju Palestinaca 1948. godine. Netanjahu pripada ovoj struji, kao i dominantna frakcija u Vašingtonu.
Cilj Netanjahuove vlade je proterivanje Palestinaca iz Palestine
U početku, Vašington je reagovao potpunom podrškom Izraelu i stavio je veto na različite rezolucije Saveta bezbednosti UN o prekidu vatre. U očima američkog establišmenta bilo bi nezamislivo da ne podrži Izrael. Izraelske oružane snage se u Vašingtonu smatraju za jednu od temeljnih struktura koje podržavaju krhku granu na kojoj počiva američka hegemonija, primećuje Kruk.
"Obični" Amerikanci su, međutim, gledali užase genocida na svojim mobilnim telefonima. Demokratska stranka je počela da se deli. Akteri u pozadini počeli su da vrše pritisak na izraelski ratni kabinet da pregovara o oslobađanju talaca i zaključi prekid vatre u Gazi, nadajući se povratku na status pre rata.
Ali Netanjahuova vlada je, na stotinu različitih načina rekla ne, igrajući bez stida na traume svojih građana od 7. oktobra.
Vašington je sa zakašnjenjem shvatio da je 7. oktobar bio samo izgovor za sledbenike Jabotinskog da urade ono što su oduvek želeli: da proteraju Palestince iz Palestine, smatra Kruk. Oni ne bi oklevali ni od toga da uvuku SAD u široki regionalni rat, ako Bela kuća pokuša da zaustavi progon Palestinaca.
Ipak, uprkos apsolutnoj podršci koju Izrael uživa u Vašingtonu, izgleda da je vladajuća klasa odlučila da se ultimatum "revizionističke strategije" više ne može tolerisati. Američka meka moć širom sveta je u kolapsu, tvrdi Kruk. Svako ko je posmatrao događaje mogao je da shvati da ubijanje više od 40.000 nevinih ljudi nema nikakve veze sa eliminacijom Hamasa.
Puč bez ispaljenog metka
Sporazum koji je postignut na početku vlade između Netanjahua i Itamara Ben Gvira predviđao je da Gvir bude na čelu autonomnih oružanih snaga na Zapadnoj obali. Njemu je poverena ne samo nacionalna policija, već i granična policija, koja je do tada bila u nadležnosti Ministarstva odbrane.
Takođe, sporazum je predviđao stvaranje velike Nacionalne garde i pojačano prisustvo rezervnih trupa u okviru granične policije.
Ben Gvir je kahanista, što znači učenik rabina Meira Kahanea, koji zahteva proterivanje palestinskih arapskih državljana iz Izraela i okupiranih teritorija i uspostavljanje teokratije. On i ne krije da želi da iskoristi graničnu policiju za proterivanje palestinskog stanovništva, bilo muslimanskog bilo hrišćanskog.
Zvanične snage Ben Gvira predstavljaju njegovu "privatnu vojsku", kaže britanski obaveštajac. Osim toga, on uživa odanost stotina hiljada naseljenika sa Zapadne obale, nad kojima radikalni rabin Dov Lior i njegova grupa uticajnih radikalnih rabina, sledbenika Jabotinskog, imaju potpunu kontrolu.
O zabrinutosti izraelske vojske zbog postojanja ove "privatne vojske", svedoči i upozorenje bivšeg premijera Ehuda Baraka da se pod okriljem rata u Izraelu dešava "ustavni puč bez ispaljenog metka".
"Ako se ovaj puč ne zaustavi," rekao je Barak, "on će, za samo nekoliko nedelja, pretvoriti Izrael u diktaturu. Netanjahu i njegova vlada ubijaju demokratiju. Jedini način da se spreči diktatura je zaustavljanje čitave zemlje kroz široku, nenasilnu građansku neposlušnost, sve dok ova vlada ne padne."
Izraelske oružane snage sada žele da se sklopi sporazum o prekidu vatre i o taocima, dodaje Kruk. Ali druga strana polazi od suprotne premise: ukoliko ubistvo Hanijea nije dovoljno da Izrael uvuče SAD u veliki rat na Bliskom istoku, Netanjahu uvek može da izazove veću provokaciju.
Amerika je zarobljena, zaključuje britanski obaveštajac, moćnici zbog toga nisu srećni, ali su nemoćni.
