Da li je Makron izvršio tihi puč u Francuskoj?

Od drugog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj prošlo je više od mesec i po dana, a nova vlada u Parizu se ne nazire ni u obrisima. Ipak, iako je nesumnjivo reč o vanrednoj situaciji, stiče se utisak da se predsedniku Emanuelu Makronu baš i ne žuri da iz nje izađe.

Ako je donekle razumljivo to što su pregovori o novoj vladi bili zamrznuti tokom Olimpijskih igara čiji je Francuska bila domaćin - iako ni taj izgovor nije potpuno uverljiv, s obzirom da je Makron svojevoljno raspisao izbore uoči Igara - činjenica da u pregovorima još uvek nema opipljivog napretka ni pune dve nedelje nakon njihovog okončanja deluje u najmanju ruku čudno.

Razlog za to nije nedostatak kandidata za premijera, s obzirom da je levičarska koalicija Novi narodni front (NPF), koja je na izborima osvojila najviše poslaničkih mesta, predložila Lusi Kaste, malo poznatu činovnicu iz Pariza, za mesto mandatara.

Makron je, međutim, odbio da prihvati njenu kandidaturu, tvrdeći da je Francuskoj potreban lider koji uživa "stabilnu i široku" podršku u parlamentu, kako bi se izbegla potencijalna blokada opozicije.

Iza njegove odluke se krije činjenica da vladajući centristi ne žele da sarađuju sa predstavnicima Nepokorene Francuske Žan-Lika Melanšona, najveće partije u okviru NPF-a, koji još čine i socijalisti, komunisti i zeleni. Iako Kaste nije članica Nepokorene Francuske, pojedini ministri bi mogli da dođu upravo iz te partije.

Nije, međutim, najjasnije kako francuski predsednik misli da dođe do "stabilne i široke" podrške ako bude nastavio da isključuje svaku partiju koja mu se ne dopada, bila ona na levici ili na desnici - osim ako ne planira da "na neodređeno" Francuskom upravlja uz pomoć tehničke vlade.

U potrazi za nemogućom koalicijom

Partije centra i levice su se, uoči drugog kruga parlamentarnih izbora, ujedinile kako bi sprečile pobedu desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) Marin le Pen, koje je osvojilo najviše glasova na evropskim izborima 9. juna, kao i u prvom krugu parlamentarnih izbora krajem meseca.

Iako su u tome imali uspeha - RN je završio na razočaravajućem trećem mestu, iza NFP-a i Makronovih centrista - izbori su okončani formiranjem do sada "najšarenijeg" parlamenta u novijoj francuskoj istoriji, u kom nijedna politička grupacija nije ni blizu većine.

NPF je osvojio najviše poslaničkih mesta (193), ali je i dalje daleko od 277 glasova u skupštini, koliko je neophodno za većinu. Makronovi centristi su završili na drugom mestu sa 166 poslaničkih mesta, ali je francuski predsednik do sada odbio da sarađuje sa partijama koje smatra "ekstremnim": Nacionalnim okupljanjem na desnici i Nepokorenom Francuskom na levici.

Konzervativci i RN se, takođe, oštro protive imenovanju premijera iz redova Melanšonove partije, preteći da će pozvati na glasanje o nepoverenju ako do toga dođe. Nepokorena Francuska je, sa svoje strane, objavila da će učiniti isto ako kandidat za premijera ne dođe iz njihovih redova.

Predstavnici Melanšonove partije su prošle nedelje zapretili da će, ako Makron ponovo odbije da prihvati kandidaturu Lusi Kaste, pokrenuti proceduru o njegovoj smeni.

Proces formiranja vlade u Francuskoj tako se našao "zaglavljen u blatu", bez jasnog rešenja koje bi bilo prihvatljivo za sve strane.

Šta čeka Francusku?

Nakon što je Makron u petak konačno saopštio da će početi razgovore sa liderima političkih partija o formiranju nove vlade, predstavnici levice su saopštili da su "izuzetno zadovoljni".

"Nakon dva meseca, predsednik počinje da shvata da je izgubio izbore", rekao je visoki funkcioner Nepokorene Francuske Manuel Bompar, dodajući da bi Makron sada trebalo da preuzme ulogu "sudije, a ne selektora".

Melanšon je, s druge strane, prepoznao da se predsednik nalazi u problemu, zbog čega je prešao u ofanzivu: on je Makrona otvoreno pitao da li je spreman da poveri mandat Lusi Kaste ako u vladi ne bude ministara iz njegove partije.

Ekscentrični levičar je uskoro dobio podršku svojih koalicionih saboraca, koji su podržali njegove zahteve - stavljajući dodatni pritisak na francuskog predsednika.

Kako je to na Iksu primerio francuski preduzetnik Arno Bertran, Melanšon je na taj način Makronu "bacio rukavicu u lice": ukoliko bude odbio njegov predlog, predsednik bi praktično priznao da mu nije stalo do volje naroda iskazane na parlamentarnim izborima.

Centristi uzvraćaju udarac

Makronovi saradnici su momentalno krenuli u kontraofanzivu, napadajući lidera i politički program Nepokorene Francuske.

Poslanik i nekadašnji portparol partije Preporod Benžamen Hadad je na Iksu napisao da bi svaka vlada povezana sa Melanšonovom partijom bila očigledno neprihvatljiva, dok je nekadašnji Makronov ministar Fransoa Bajru rekao da je program Nepokorene Francuske "veoma opasan".

Oštra reakcija francuskih centrista ukazuje da Makron neće moći lako da pomiri partije umerene desnice, centra i levice, čiji su mu glasovi potrebni za formiranje "stabilne i široke" većine - pogotovo zato što je ekonomski program NFP-a fundamentalno nepomirljiv sa njegovim reformama, poput pomeranja starosne granice za odlazak u penziju koja je prošle godine izazvala široko nezadovoljstvo u francuskoj javnosti.

Konsultacije o formiranju nove francuske vlade zvanično su počele u ponedeljak, a na narednih nekoliko dana će pokazati da li Makron ima nekog "keca u rukavu" ili će francuska vlada do daljnjeg funkcionisati u tehničkom mandatu.